Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija razgovara: Da...

Srbija razgovara: Da li treba povećati rudnu rentu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Pitanje povećanja rudne rente Naftnoj industriji Srbije na naftu i gas s tri na sedam odsto podelilo je poslednjih dana ministre energetike, s jedne, i rudarstva, s druge strane. Dok Zorana Mihajlović, ministar energetike, kaže da NIS u Srbiji prebrzo eksploatiše naftu i da su se stekli uslovi za povećanje naknade za korišćenje mineralnih resursa, Milan Baćević, ministar rudarstva, tvrdi, da rentu koju NIS plaća Srbiji ne treba povećavati, jer bi to pogoršalo ekonomske odnose Srbije s Rusijom.

Politika: Treba li povećavati NIS-u rudnu rentu?

Podunavac: Veliki je raskorak između Zakona o rudarstvu i visine rente iz kupoprodajnog ugovora potpisanog s ruskim partnerom. Tada je renta bila tri odsto i ugovorom smo se obavezali da tako ostane dok se NIS-u ne vrate investicije uložene u Srbiju. Zakon već dve godine propisuje rentu od sedam odsto i ona se obračunava na ukupne prihode, a u ugovoru je i dalje sve po starom. Dakle, razlika je više nego dupla. Kako će se taj problem razrešiti, to je više pravno, nego što je pitanje struke. Apsurdno je da zakon propisuje jedno, a kupoprodajni ugovor drugo.

Vesović: Tačno je da je rudna renta za NIS niža u odnosu na ostale zemlje, ali moramo to gledati mnogo kompleksnije. Isti taj NIS plaća porez na profit, ima visoke akcize na gorivo koje čine više od 50 odsto maloprodajne cene, čime se takođe puni budžet i na taj način budžetski i finansijski kompenzuje niska nadoknada za rudnu rentu. Norveška kao veliki proizvođač nafte i gasa ima rudnu rentu nula, ali zato ima vrlo visok porez na profit. Svaka država ima način kako će da uredi priliv para u budžet, što je urađeno i u slučaju NIS-a.

Osim toga, mi imamo i nadnacionalni ugovorni odnos s Rusijom, Međudržavni ugovor koji de fakto predviđa povećanje rudne rente pošto se NIS-u vrati uloženo.

Politika: Koji je to trenutak kada će neko reći da se uloženo vratilo?

Vesović: To je ključno pitanje i to je za pravnike koji treba da tumače kupoprodajni ugovor. Činjenica je da je država potpisivanjem ovog sporazuma želela da obezbedi energetsku sigurnost, pre svega zbog gasa i „Južnog toka”, i stratešku budućnost za NIS, pa je predvidela i nižu rudnu rentu za neki period. Ali, to nije jedini slučaj gde se država odrekla svojih prihoda da bi dovela velikog investitora. Uslovi koje je država ponudila za „Fijat” i stimulacije koje su date za zapošljavanje neke naše domaće kompanije doživele su kao nepravedne. „Gaspromnjeft” se do sada pokazao kao solidan partner, jer je ispunio sve iz kupoprodajnog ugovora. Uložio je milijardu evra, dakle i više od predviđenog, ispoštovao socijalni program. U tom smislu nastavlja veliki plan investicija u Rafineriju Novi Sad. Zato Srbija mora i sa svoje strane da ispoštuje odredbe ovog ugovora. Možda je trenutak za povećanje rudne rente završetak modernizacije rafinerije u Novom Sadu.

Podunavac: To je rastegljiv pojam i to je problem naše politike koja se loše vodi, ne samo u ovom, nego i drugim sektorima. Razlog za to može biti brzopletost ili manjak stručnjaka. Ali odluka o nižoj renti za NIS je manjkavost više naše, nego ruske strane. U nekom trenutku smo malo vrednovali naš resurs i kada je to nova vlada uvidela i pokušala da promeni, shvatila je da ne može, iako su to veliki gubici i za naš budžet i za lokalnu upravu.

Politika: Kako se dele prihodi od rudne rente?

Podunavac: Oko 40 odsto ide lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, 40 procenta ide Republici, 10 Autonomnoj pokrajini i isto toliko resornom ministarstvu. U ovom slučaju svi oni izgubili su više od dva puta. Kako se to ne bi događalo, država bi prilikom privatizacije morala da sagleda ukupna davanja kompanija koje dobijaju prava na koncesiju kao i njihovu korist od domaćih resursa. Činjenica je da do 2002. nismo plaćali nikakve naknade za rudnu rentu. Bila je društvena svojina. Resursi su od tada do danas potcenjeni, a reč je o neobnovljivim iscrpljivim resursima koji imaju veliki uticaj na životnu sredinu.

Politika: NIS, međutim, ubrzano eksploatiše domaću naftu. Da li je razlog za to upravo niska rudna renta?

Vesović: Do privatizacije, eksploatacija domaće nafte bila je godišnje oko 700.000 tona, a danas je veća od 1,1 milion. To je zato što su kapaciteti eksploatacije podignuti za 50 odsto, u šta je mnogo i investirano. NIS do privatizacije nije plaćao rudnu rentu, a za poslednje dve godine ruski partner je uplatio oko 50 miliona evra.

Politika: Koje su posledice ubrzane eksploatacije? Ostajemo li bez domaće nafte?

Podunavac: Država mora da ima strategiju koliko hoće da ostavi narednim generacijama ovog rudnog blaga i kako će se ponašati u odnosu na ovaj resurs. Kada se sagledava kompanija i njen dolazak u Srbiju, mora se sagledati šta je ona ukupno platila i šta će platiti. Za sav taj resurs koji je bio dokazan niko nije platio nijedan cent, što nije smelo da se desi, a rudno bogatstvo je prodato.

Politika: Za šta se naknade koriste pošto odu u budžet?

Podunavac: Najlakše ih je strpati u budžet, a onda onaj ko ima više političke moći više i uzme u preraspodeli budžeta. Sredstva treba da budu namenska, da se iskoriste za dokazivanje novih rezervi i razvoj lokalne zajednice koje trpe najviše zbog eksploatacije. A NIS je kupovinom dobio sva eksploataciona i istražna prava. S tim što se eksploatacija odnosi na celu Vojvodinu, a za to nije platio ništa. To je, što bi se narodski reklo, išlo sve đuture, umesto da se, kada se nešto prodaje kompanijama koje koriste prirodne resurse, to naplati. NIS je dobio prava i na sve termalne i termomineralne vode. Kada je kupljen NIS kupili su i te vode.

Vesović: Nije za to kriv NIS, ni novi vlasnik, već onaj ko je pregovarao.

Podunavac: To pitanje krivice može da se reši tako što će nam se na uvid dati računica, i to detaljna, o ulaganjima i planovima za ulaganje. Apsurd je davati resurse na istraživanja koja su dokazana. Država ih je dokazala i uložila u njih, a onda je došao neko i dobio to na istraživanje. Kupio rezultate istraživanja na čudan način i pretočio u kapital koji sada može da proda kome hoće.

Politika: Kako komentarišete to što NIS domaću naftu prodaje po berzanskim cenama, a renta mu je po povlašćenoj ceni?

Vesović: Ono što opterećuje cenu goriva su akcize. Država će da uzima tamo gde može, jer nema para i zato su akcize na gorivo tolike. To je prevaljeno na cenu nafte i to plaćaju građani. Verovatno da postoji neki prostor za smanjivanje cene goriva zbog eksploatacije domaće nafte i to država može, ako hoće, da postavi kao svoj strateški interes. I kaže NIS-u: evo vam još dve godine niža rudna renta, ali hoćemo jeftinije gorivo.

Podunavac: Hrvatska ima rudnu rentu pet odsto, Rusija čak 22 odsto, Bugarska 12,5, Italija sedam. Generalno, u Srbiji je rudna renta niža nego bilo gde u okruženju.

Vesović: To je deo fiskalne politike države. Ako hoćete da privučete investitore morate da ih stimulišete. Pustićemo ih da rade po nižoj renti, ali ćemo im naplatiti viši porez ili akcizu. Nismo dovoljno atraktivni da možemo bez nekih posebnih stimulacija da dozovemo investitore da nam neko dođe. Moramo da nađemo način da ih privučemo.

Izvor Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!