Iako cena struje treba da bude viša od 1. septembra potrošači će sa avgustovskim računima dobiti uvećanje jer je povišena naknada za zelenu energiju sa 0,435 na 0,801 dinar po kilovatu
Građani koji u septembru budu dobili nešto veće račune za struju ne treba da se iznenade. Račun će im biti povećan za novi iznos podsticaja za zelenu energiju koji važi od 1. avgusta, a koji će im se videti na računu od 1. septembra, kada im sledi i novo poskupljenje od 6,5 odsto bez PDV-a. Iako nismo imali zelene energije na mreži tokom prethodne zime pa smo morali i zbog toga dodatno da je uvozimo, vlada je ipak odlučila da počasti proizvođače ove energije i poveća im naknadu, odnosno svima nama uveća račune za struju i po tom osnovu. Dakle, električna energija koja se dobija iz vetra, sunca, vode… na osnovu nove Uredbe o visini posebne naknade za podsticaj obnovljivih izvora energije (ulazi u račun za struju), sa 0,435 dinara povećana je na 0,801 dinar po kilovat-satu i primenjuje se već od 1. avgusta.
Preračunato, to znači da će za prosečnu mesečnu potrošnju od 400 kilovata naknada koja je do sada bila oko 170 dinara iznositi skoro duplo više oko 320 dinara. Novo poskupljenje od 1. septembra predviđa da će kilovat električne energije u zelenoj zoni koštati 6,89 umesto sadašnjih 6,40 dinara u višoj tarifi, odnosno u nižoj 1,724 a sada je 1,602 dinara. U plavoj zoni viša tarifa ubuduće će biti 10,34 dinara, a niža 2,586 a sada je 2,403.
Najskuplja će i dalje biti crvena zona i viša tarifa će se plaćati 20,688 dinara po kilovatu, a niža 5,172 dinara a sada je 4,806.
Uz to svi potrošači plaćaju i naknadu za unapređene energetske efikasnosti (zamena vrata i prozora i stavljanje izolacije na zgrade i kuće) i naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača struje koja je, dakle, već poskupela. Izvesno je da će ta naknada najverovatnije uskoro morati dodatno da poskupi jer se povećao broj stranih i domaćih investitora koji su u međuvremenu izgradili nove kapacitete zelene energije i kojima EPS sigurno neće iz svojih izvora moći da plati, već će se ponovo sve preliti na građane. Zato i ne čudi što gradnja solarnih panela i vetroparkova postaje sve unosnija u Srbiji.
Upitan šta znači novo povećanje naknade za otkup čiste energije, prof. dr Miloš Banjac, bivši pomoćnik ministra u Ministarstvu energetike koji je bio zadužen za oblast obnovljivih izvora energije za „Politiku” odgovara da je trenutno, obaveza plaćanja naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača struje (iz OIE, iz visoko efikasne kogeneracije i iz određene vrste otpada) propisana Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) usvojenim 2021. Prema tom zakonu svi krajnji kupci električne energije dužni su da plaćaju naknadu za podsticaje povlašćenih proizvođača, a vlada je ta koja propisuje način obračuna, plaćanja i raspodelu prikupljenih sredstava. Samu visinu naknade takođe određuje vlada, a na predlog ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu.
– Drugim rečima, vlada ima pravo da poveća visinu naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača. Opravdani razlozi za to su pojava novih povlašćenih proizvođači i inflacija evra. Oba ova razloga dovode do disbalansa između prikupljenih sredstava kroz naknade i isplata premija povlašćenim proizvođačima za proizvedenu struje. Premija je razlika između povlašćene cene (fid-in tarife) i EPS-ove proizvodne cene električne energije) – kaže Banjac.
Uvidom u registar povlašćenih proizvođača struje, može se videti da od 2020. nije bilo znatnijeg povećanja broja povlašćenih proizvođača, što je i logično, budući da se prema Zakonom o korišćenju OIE status povlašćenog proizvođača može steći samo kroz aukcije, a one do sada nisu organizovane.
Banjac navodi da ovo novo uvećanje nije namet na Elektroprivredu Srbije. Upravo suprotno. Teorijski, sva sredstva prikupljena kroz ovu naknadu trebalo bi da budu jednaka onim kojima se plaća premija za električnu energiju koju proizvode povlašćeni proizvođači. Ukoliko do sada naknada nije pokrivala troškove premija, EPS je morao iz svojih sredstava da nadoknađuje ovu razliku.
Naglašava da bi ovu naknadu trebalo da plaćaju krajnji kupci struje, a ne Elektroprivreda Srbije. Međutim, zbog poremećaja nastalih usled nedovoljno prikupljenih sredstava putem naknade do 2020. godine, EPS je došao u situaciju da mora da snosi deo troškova za električnu energiju proizvedenu od povlašćenih proizvođača.
– Ipak, bilo je opravdano da se naplata naknade i isplata premija povlašćenim proizvođačima organizuje preko „EPS snabdevanje”, koje radi u okviru Elektroprivreda Srbije. Naime, „EPS snabdevanje” obalja javnu uslugu kojom se osigurava pravo domaćinstava i malih kupaca na snabdevanje po regulisanim cenama. Istovremeno udeo „EPS snabdevanja” na otvorenom tržištu je 97 odsto, pa je iz praktičnih razloga bilo logično onom ko naplaćuje utrošenu struju omogućiti da prikuplja novac i za naknadu za podsticaje i isplaćuje povlašćenim proizvođačima za proizvedenu električnu energiju.
Upitan da li u ovakvim okolnostima kada struju i ugalj uvozimo po vrlo visokim cenama oni kojima plaćamo ovu naknadu imaju obavezu prava preče prodaje EPS-u ili ne, Banjac odgovata da su povlašćeni proizvođači obavezani ugovorom o otkupu da svu proizvedenu struju u periodu od 12 godina, koliko traje ovaj ugovor, moraju prodati EPS-u. Sa druge strane, između ostalog EPS je dužan da preuzme svu ovu proizvedenu električnu energiju i do određenih kvota plati po povlašćenoj ceni. Dakle, tu nema slobodnog tržišta, s tim što povlašćeni proizvođači mogu jednokratno raskinuti ugovor, čime gube pravo ne ponovno sticanje ovog statusa. Za one koji proizvode zelenu energiju a ne isporuče najavljenu količinu struje, propisna je kazna u iznosu od pet odsto prosečne dnevne vrednosti isporučene električne energije, zaključuje prof. dr Banjac, piše Politika.
