Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Puštene u...

Srbija: Puštene u rad 42 nove bušotine

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Proizvodnja nafte u Srbiji obavlja se na 870 naftnih i 69 gasnih bušotina u eksploataciji, na kojima se primenjuju različite metode eksploatacije.

Pored ovih, u 2023. dodatno su puštene u rad 42 nove bušotine – 41 razradna i jedna istražna bušotina, navodi se u Odluci o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu, koja je objavljena u Službenom glasniku.

Proizvodnja tečnog naftnog gasa (TNG), kao derivata prirodnog gasa, obavlja se u Elemiru u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa NIS a.d. Novi Sad i u Odžacima i to u pogonima “Standard gasa” d.o.o. i u pogonima Hipol a.d. Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju komponenata, obavlja kompanija Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu, kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.

Transport derivata nafte u Srbiji obavlja se železničkim, brodskim i drumskim saobraćajem. Od rafinerija do terminalskih postrojenja uglavnom se obavlja železničkim i brodskim transportom, a u razvozu do krajnjih potrošača, drumskim.

Kako se navodi, jedino privredno društvo koje obavlja delatnost transporta nafte naftovodom u Srbiji je “Transnafta” AD Pančevo. “Transnafta” AD Pančevo obavlja delatnost transporta nafte naftovodom koji se prostire na trasi od reke Dunav od Sotina na granici sa Republikom Hrvatskom do Rafinerije Pančevo i njegova ukupna dužina je 154,5 kilometara. Deonica Bačko Novo Selo- Rafinerija Novi Sad dugačka je 63,3 kilometra, a deonica Rafinerija Novi SadRa- finerija Pančevo 91 kilometar. Procenjena količina uvozne sirove nafte za 2023. godinu koja se transportuje deonicom naftovoda DN-2 (Novi Sad – Pančevo) i ulazi u rafineriju je 2,850 miliona tona, a domaće sirove nafte je 0,700 miliona tona. Moguća planirana količina za transport naftovodom u 2024. godini je 2,800 miliona tona uvozne sirove nafte i 0,700 miliona tona domaće sirove nafte.

Do kraja 2023. godine izdato je 29 licenci za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva, 63 za trgovinu naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom, 433 za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, šest licenci za trgovinu gorivima van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava, 27 za punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas i dve licence za trgovinu gorivima za plovila.

U 2024. godini snabdevanje sirovom naftom i poluproizvodima za preradu u rafinerijama obezbediće se iz domaće proizvodnje u iznosu od 0,811 miliona tona (23 odsto), što je za dva odsto manje od procenjene domaće proizvodnje u 2023. godini (21 odsto) koja iznosi 0,830 miliona tona. U 2024. godini iz uvoza će se obezbediti potrebna dodatna količina sirove nafte i poluproizvoda u iznosu od 2,767 miliona tona (77 odsto), što je za devet odsto manje u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini koji iznosi 3,052 miliona tona (79 odsto).

U 2024. godini raspoložive količine sirove nafte i poluproizvoda za preradu u rafineriji planirane su u iznosu od 3,740 miliona tona, što je za devet odsto manje od procenjene količine za preradu sirove nafte i poluproizvoda u rafineriji u 2023. godini od 4,127 miliona tona.

Domaća bruto proizvodnja derivata planirana je u iznosu od 3,616 miliona tona, a to je za 11 odsto manje u odnosu na procenjenu bruto domaću proizvodnju derivata u 2023. godini u iznosu od 4,081 miliona tona.

Imajući u vidu ukupne potrebe za naftnim derivatima u 2024. godini, kao i planiranu domaću proizvodnju naftnih derivata i raspoložive zalihe, nedostajuće potrebne količine naftnih derivata u iznosu od 1,100 miliona tona obezbediće se iz uvoza, što je za 22 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini u iznosu od 0,900 miliona tona. U 2024. godini planiran je i izvoz naftnih derivata u iznosu od 0,440 miliona tona koji je za 21 odsto manji u odnosu na procenjeni izvoz u 2023. godini u iznosu od 0,559 miliona tona. Kako se navodi, finalna potrošnja derivata nafte u 2024. godini planirana je u količinama od 3,930 miliona tona od čega je finalna potrošnja u neenergetske svrhe u 2024. godini planirana u iznosu od 0,608 miliona tona, a finalna potrošnja u energetske svrhe planirana je u iznosu od 3,322 miliona tona. U strukturi ove finalne potrošnje naftnih derivata za 2024. godinu industrija učestvuje sa 12,9 odsto, saobraćaj sa 79,7 odsto, a ostali sektori sa 7,4 odsto.

Izvor: b92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija i Rusija sarađuju na projektu naftovoda kako bi diversifikovale energetsko snabdevanje i poboljšale energetsku sigurnost

Nedavno su Rusija i Srbija potpisale Memorandum u Sankt Peterburgu o izgradnji zajedničke infrastrukture za transport nafte u Srbiji, konkretno naftovoda koji povezuje Mađarsku i Srbiju. Ovo je izazvalo pitanja o ulozi Rusije u ovom projektu. Srbija traži alternativne rute...

Bosna i Hercegovina: Rekonstrukcija naftnog terminala u Bihaću poboljšaće energetsku sigurnost i stvoriti nova radna mesta

Rekonstrukcija naftnog terminala u Bihaću, koja je započela u julu 2024. godine, predstavlja značajan korak ka unapređenju energetske sigurnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH). Terminal bi trebalo da bude potpuno operativan do kraja 2025. godine. Federalni ministar energetike, rudarstva i...

Energetska strategija Srbije: Prelazak na obnovljive izvore i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva do 2040. godine

Narodna skupština Srbije usvojila je Strategiju razvoja energetskog sektora zemlje koja će trajati do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Ova strategija ima za cilj da preoblikuje energetski pejzaž Srbije, sa fokusom na smanjenje negativnog uticaja na životnu...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!