Srbija: Prvi korak reforme EPS – šta donosi prelazak energetskog giganta u akcionarsko društvo

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) usvojio je promene osnivačkog akta i novog Statuta, što je deo procesa transformacije iz javnog preduzeća u zatvoreno akcionarsko društvo u potpunom vlasništvu države. Iz ministarstva rudarstva i energetike rekli su da je ovo prvi korak ka reformi EPS-a radi boljeg poslovanja predviđa se i uvođenje profesionalnog upravljanja.
Ovakav potez podstakao, međutim, je priče o tome da bi prelazak u akcionarsko društvo mogao da bude korak bliže ka privatizaciji, ali su iz vlasti to odlučno negirali. Ministar finansija Siniša Mali je, dan nakon odluke Nadzornog odbora, najavio strategiju za razvoj EPS-a do kraja maja, i rekao da nema govora o privatizaciji tog preduzeća jer ono mora da bude “prava lokomotiva razvoja Srbije”.
Istovremeno, vlasti razmišljaju i o angažovanju stručnjaka iz Norveške, koji bi trebalo da daju savete o strategiji reorganizacije o tome kako na najbolji način rukovoditi Elektroprivredom Srbije tako da ona ispuni ciljeve predviđene prelaskom u akcionarsko društvo.
O tome da je nedavno govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da se razgovara sa noveškim Ristadom, i dodao da se godinu dana radi na tome da se pokaže da se politika više neće mešati ni na koji način u rad EPS-a.
“Imaćete Nadzorni odbor koji će da ima značajne dužnosti i funkcije, koji više neće biti biran tako što će vlada da donosi odluku, već će imati mnogo veću samostalnost”, izjavio je Vučić za Radioteleviziju Srbije.
Iz Transparentnosti Srbije upozorili su da je “najavljena transformacija EPS pravno moguća jedino ukoliko se nesumnjivo utvrdi da to preduzeće ne obavlja delatnost od opšteg interesa“.
Rajaković: Suština je u profesionalnom upravljanju
O pretvaranju EPS-a u akcionarsko društvo razgovara se već dugo, i ovo nije nova vest za one koji se bave tom strukom, istakao je za Euronews Srbija predsednik Saveza energetičara Srbije, profesor Nikola Rajaković, dodajući da je to možda moglo i ranije da se desi.
“Nisam ekspert za organizovanje, ali ako sam ja to razumeo smisao je da akcionarsko društvo funkcioniše po profitnim principima, a javno preduzeće po principu društvenog javnog interesa. Ovde je, dakle, profit naglašeniji, i to profitabilno funkcionisanje elektroprivrede. Da li će to doneti očekivane promene, ostaje da se vidi”, kaže Rajaković.
On je dodao da je sada elektroprivreda pred krajnje ozbiljnim zadacima, jer je u pitanju “ključna poluga ukupne energetike Srbije, i preduzeće koje je zaista respektabilno”. Ogroman je posao pre elektroprivredom, ističe Rajaković, jer se od uglja mora otkloniti ka obnovljivim izvorima.
“Sve ovo ima smisla ako to bude motor u razvojnoj komponenti elektroprivrede, i ako novi nadzorni odbor i skup izvršnih direktora budu na tom kursu jaki, moćni, sposobni i da umeju te zadatke da završe na dobrobit svih građana Srbije. Imamo potencijale, ali ima puno i slabosti u preduzeću”, naveo je Rajaković.
Ističe i da je suština upravo u profesionalnom upravljanju jer je “dobro kad forma prati sadržinu, i dobro je kad sadržaj odgovara formi”.
“Forma je akcionarsko društvo, sadržaj je kako se radovi unutar toga sprovode. Ako je to u harmoniji, to je idealno. Da li se moglo raditi dobro u javnom preduzeću? Jeste, ali se nije radilo dovoljno dobro. Nadamo se da će se ovde bolje raditi, i sa tom nadom gledamo na ove promene. Mislim da se može ići napred ako bude dobar sastav nadzornog odbora i dobri direktori”, naglašava Rajaković.
Sagovornik Euronews Srbije smatra da je Statut unutrašnji akt koji bi trebalo da je u funkciji spoljnog energetskog okruženja, a da je mnogo važniji deo posla na državi koja mora da postavi strateške okvire energetike, koje će Statut potom preslikati.
“Interesantna su neka rešenja u Statutu i za mene – skupština akcionara ima jednog člana, to je nekako kontradikcija, mada nisam iz te priče, ali rezonujem kao običan građanin. Isto tu imamo konfuziju da hoćemo jedno pa drugo, ovoliko moramo stvari uraditi, da li trgovina ostaje ili ne u EPS-u… mislim da je to važno što je trgovina ostala, jer upravo to omogućava profitnu komponentu”, istakao je Rajaković.
Dodao je da je naučna javnost to kroz tela prilično dobro artikulisala, ali da je “najvažnija stvar da kvalitetno, savesno, čestito i profesionalno radimo svoj posao, pa će onda sve ići napred”.
Uz ovu ocenu, Rajaković je dodao i da ne smatra kako je ovo korak ka privatizaciji, ali da je “vreme jedini sudija, pa će se videti gde to vodi”.
“Ja sam protiv privatizaije elektroprivrede u ovom trenutku, mislim da smo za to nespremni u ovom trenutku, rekao je Rajaković.
Putniković: Prelazak u akcionarsko društvo može da utre put privatizaciji
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, za Euronews Srbija kaže da je postojala situacija sve do krize u decembru 2021. godine, u kojoj je EPS funkcionisao kao javno preduzeće, ali da je od te krize počelo u javnosti malo više da se priča o tome kako se ovim preduzećem upravlja.
Sama transformacija javnog preduzeća u akcionarsko društvo ne znači puno, ističe Putniković, i naglašava da je “država bila onaj ko odlučuje šta će se raditi u EPS-u, ko će biti na rukovodećoj poziciji i u nadzornom odboru od 2000. godine pa naovamo”.
“Sve ove najave da neće biti privatizovan, da će biti profesionalnog nadzornog odbora i menadžmenta, moglo se uraditi i ranije, tako da ne znam šta su čekali do sada. Kao da se pravdaju zašto je EPS bio u takvoj situaciji, a s druge strane na neki način kao da omalovažavaju ovo što je poslovodstvo uradilo od te krize, jer videli smo da je EPS od kraja prošle godine počeo da izvozi struju, izvozi i u ova tri meseca ove… to je mnogo bolji rezultat nego pre korone”, kaže Putniković.
Osvrnula se na to što je prošle godine bilo dosta priče o tome da dolaze Norvežani kako bi predstavili plan, i dodala da se plan za razvoj energetike pravio još tokom prethodne Vlade.
“Ako država ima ideju da napravi jake kompanije, i EPS i Srbijagas, najpre mora da se uradi strategija razvoja, ali tu su odabrani loši izvođači. Neki Grci su bili agažovani, i u stručnoj javnosti nisu bili baš pohvalni komentari. Ne kažem da su Norvežani loši, imamo naše ljude čak i u toj kompaniji, i u svetskoj banci… imamo dovoljno stručnjaka, i energetskih i finansijskih koji su mogli napraviti i strategiju razvoja energetike, i tu strategiju koja će biti gotova do maja”, istakla je Putniković.
Putniković smatra da prelazak EPS-a u akcionarsko durštvo može da utre put privatizaciji, ali upozorava da do toga ne bi trebalo da dođe. Daje primer da je Elektromreža Srbije kupila deo akcija u Elektromreži u Crnoj Gori, i da je “isto tako mogao neko da odluči da proda deo našeg EPS-a, ali na sreću nije”.
“Kriza je pokazala da država, ako je vlasnik energetske kompanije, može donositi odluke u slučaju krize da bi sačuvala privredu. Bez EPS-a koji je jak, mi zapravo nemamo ni domaću privredu, ni one argumente kojima pozivamo strane investitore da dođu ovde jer imaju jeftinu struju”, naglasila je Putniković.
Govoreći o izjavi predsednika Vučića da “nema ništa protiv ako bi neko želeo da uđe sa deset odsto vlasništva”, Putniković ističe da “već godinama unazad dolaze delegacije iz raznih delova sveta na Đerdap, jer neće niko kupiti sutra ni kopove uglja ni termoelektrane”.
Ukoliko bi neko želeo da kupi deo EPS u ovom trenutku, smatra ona, bio bi zainteresovan za hidroelektrane Đerdap 1 i 2 ili hidrocentrale na Drini, jer je to ono što proizvodi zelenu struju.
“To su kapaciteti koji sad imaju licenciranu proizvodnju zelenih kilovata koji mogu da se izvoze u Evropu bez plaćanja CO2 taksi. Na primer ima dosta stranih kompanija koji posluju u Srbiji, i oni od EPS-a hoće dogovor da im se isporučuje baš ta zelena struja. Imate i reku, Đerdapsko jezero, akumulacije na Drini gde se čuva voda, i kada je struja najskuplja možete najviše da zaradite kada je proizvedete”, dodaje Putniković.
Putniković je navela nekoliko primera iz Evropi koji pokazuju, po njenom mišljenju, da Srbija ne bi trebalo da ide ka privatizaciji EPS-a.
“Francuski EDF je u ovoj krizi jer je bio delimično privatizovan, i vlasnici, među kojima su verovatno privatni, odlučivali su da se profit ne usmeri na revitalizaciju nuklearki. Sad su u situaciji da podržavljuju EDF. Nemačka je podržavila UNIPER. Malo je čudno da idemo njihovim tragom. Setimo se ČEZ-a, koji je bio privatizovan pa je sad državna kompanija”, istakla je Putniković.
Svako ko bi kupio deset odsto kapitala, dodala je, imaće neke uslove, “a ako mi hoćemo da nam sutra niko ne naređuje šta ćemo raditi, važno je da imamo profesionalni menadžment i da nam ne odlučuje neko”.
“Lepo je što su i predsednik i ministar finansija rekli da nećemo privatizovati, ali setimo se koliku je halabuku izazvala u regionu baš izjava predsednika Vučića da je EPS zainteresovan da se širi u regionu. Svi su rekli da neće da prodaju svoje, zašto bismo mi”, naglašava sagovornica Euronews Srbija.
Ističe da, kada država ima pod svojom komandom EPS, može da dovede profesionalni menadžment. “Oni kažu strance, a ja mislim da imamo dovoljno dobrih stručnjaka da vode EPS da ne moramo da upošljavamo strance koji će biti menadžeri”, dodaje.
Putniković je naglasila i da ovim izmenama akata nije više obavezan konkurs kada se traži generalni direktor.
“Kako će oni da znaju baš koga da dovedu tu? Znači ipak neko treba da ponudi svoj bekgraund, šta je radio… da napravi plan šta predlaže kako da se radi, i da ima odgovornost ako to ne ispuni”, zaključuje Putniković.
, prenosi Euronews.