Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Prva kineska...

Srbija: Prva kineska elektrana na otpad u Pančevu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Dokle god bude jeftinije i lakše bacati đubre na deponije, nego ga preraditi i koristiti za proizvodnju struje ili toplotne energije, dotle će i korišćenje komunalnog otpada u Srbiji biti u drugom planu. Jedino što bi moglo promeniti loše navike bacanja đubreta na divlje deponije, kojih već sada ima više od 3.000, jeste pre dva dana potpisan Memorandum o razumevanju s kineskim partnerima, koji predviđa gradnju elektrane na komunalni otpad u Pančevu.

To je potvrdio i ministar energetike u tehničkoj vladi, Aleksandar Antić, koji je memorandum i potpisao ističući da je to prva elektrana koja bi za gorivo koristila otpad. Novo postrojenje bilo bi izgrađeno u Pančevu, jer je ova opština definisana kao prva u kojoj će kineski partneri uraditi analize i studije.

Upitan u kom periodu se može očekivati početak gradnje, Antić je rekao, da je ključno da kineski partneri naprave pouzdanu studiju izvodljivosti i opravdanosti i da dokažu da Pančevo ima neophodne količine otpada koje su potrebne za stabilan rad elektrane.

– Ovo će biti pilot projekat, da bi, ukoliko elektrana da očekivane rezultate, takvi objekti mogli da budu sagrađeni i u drugim delovima Srbije – rekao je Antić.

Slučajno ili ne, tek priča o upotrebi komunalnog otpada za proizvodnju struje, došla je kao „lek na ranu” – u trenutku kada cena nafte i gasa ponovo počinje da raste, što bi moglo podstaći ozbiljnije interesovanje za otpad kao izvor energije.

To do sada nije bio slučaj, što potvrđuju i podaci da kod nas od 2,2 miliona tona otpada godišnje, samo dve cementare koriste mali deo.

Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka i bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku” da je ovo dobra vest, bez obzira što je reč o skupom projektu, jer bi se na ovaj način rešilo pitanje divljih deponija.

– Odluka o tome da li će se elektrana na komunalni otpad graditi zavisiće i od cene po kojoj će se struja otkupljivati. S obzirom na to da je ovde reč o vrsti obnovljivih izvora energije propisane su u Srbiji i fi-din tarife, odnosno podsticajne otkupne cene po proizvedenom kilovat-času ovakve struje. Doskoro je ta cena bila oko osam evrocenti, dok je struja koja se prodaje domaćinstvima, (proizvedena iz uglja, bez distribucije i transporta tri evrocenta, a s ovim troškovima pet po kilovat-času). To znači da je cena struje iz otpada skuplja – ističe on.

U uslovima kada u Srbiji svako gleda kako će jeftinije proći kada je reč o struji, mala je verovatnoća da bi neko pristao da kupuje struju iz komunalnog otpada, kada mu je EPS-ova ubedljivo najjeftinija, kaže Ružić. On objašnjava da Beograd ima najviše potencijala da snabde buduću elektranu dovoljnim količinama đubreta, te mu nije jasno zašto se kao lokacija uzima Pančevo, ali da treba sačekati kineske partnere da kažu svoju.

U regionu, dodaje, nema sličnih elektrana, podsećajući da je EPS 2009. godine s Užicem potpisao memorandum o gradnji jedne takve elektrane na deponiji u Dubokom, ali da je bilo mnogo otpora građana zbog spaljivanja otpada. Zato je u Nemačkoj ovaj posao razvijen toliko da jedan odsto otpada ide na deponije, a sve ostalo se prerađuje. Nemci imaju više od 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada.

Od jedne tone otpada moguće je, pokazale su procene, dobiti 650 kilovat-časova električne energije. Stepen iskorišćenosti otpada za električnu energije je 25 do 30 odsto, a za toplotnu energiju od 75 do 80 odsto.

Izvor: Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Dobit Srbijagasa u prošloj godini 110 milliona evra

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će gas za industrijske potrošače od 1. maja pojeftiniti za oko 15 odsto, dok cena za domaćinstva ostaje ista, jer kako naglašava ni ova trenutna cena nije realna. "Stvorili su se uslovi...

Srbija:  Spajanje sa evropskim tržištem struje omogućava referentnu cenu i integraciju OIE

Zemlje Adria regiona koje nisu deo Evropske unije (EU) još pre ulaska u blok će se integrisati u zajedničko evropsko tržište električne energije. Srbija će se do 2026. spojiti sa Mađarskom, ali još postoje otvorena pitanja koja postavlja EU. Dejan...

Srbija: Ziđin planira da rudnik u Boru postane najveći moderni rudnik bakra u Evropi

Predsednik borda direktora Ziđin Majning Grupe Čen Đinhe izjavio je danas da je 90 odsto nasleđenih ekoloških problema u rudnicima u Boru i Majdanpeku rešeno, kao i da je njihov cilj da borski rudarski basen u narednih pet godina...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!