Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Proširenje skladišta...

Srbija: Proširenje skladišta nije alternativa Južnom i Turskom toku

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Projekti za snabdevanje regiona gasom zavise od krajnjih potrošača u zapadnoj Evropi, dok zemlje CIE imaju mali uticaj na njihovu realizaciju i praktično su prinuđene da se prilagođavaju rešenjima, izjavio je Dušan Medić, direktor sektora za razvoj u Srbijagasu.

Prema njegovim rečima, region jugoistočne Evrope ima problem sa sigurnim snabdevanjem, a rešenje je izgradnja interkonekcija između zemalja regiona. Zbog neizvesnosti da li će biti izgrađeni Južni i Turski tok, a nisu sigurni ni izvori gasa iz Irana i Azerbejdžana, Srbija bi trebalo da ugovori nove pravce snabdevanja preko Severnog toka i izgradi nove skladišne kapacitete. Medić je naglasio da je jedno od rešenja izgradnja podzemnog skladišta gasa Itebej, kapaciteta milijardu kubnih metara i kapaciteta proizvodnje od 10 miliona kubika na dan, kao i izgradnja sličnog objekta Tilva za potrebe Beograda. On je istakao da bi trebalo proširiti kapacitete podzemnog skladišta Banatski dvor sa 450 miliona, na milijardu kubnih metara gasa, uz povećanje kapaciteta proizvodnje sa sadašnjih 4,3 na 10 miliona kubika na dan. Medić je konstatovao da problem u realizaciji tih projekata predstavljaju njihova visoka cena izgradnje i komercijalna neisplativost, s obzirom da su energetska tržišta zemalja u regionu relativno mala.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da su rešenja koja je predložio Nedić dobra i značajna, ali da nikako ne mogu da obezbede Srbiji dovoljne količine “plavog energenta” i budu alternativa velikim energetskim projektima koji se već duže najavljuju, ali nijedan još nije “ugledao svetlost dana”.

– Proširenje kapaciteta Banatskog dvora i izgradnja Itbeja i Tilva kao i gasna interkonekcija sa Bugarskom su važni projekti, ali oni ne mogu ni da eliminišu uvoznu zavisnost Srbije, niti da reše pitanje konstantnog snabdevanja Srbije “plavim energentom” u potrebnim količinama. Ti projekti bi mogli da obezbede rezerve gasa za neko vreme ali ne tokom čitave sezone. Oni ništa strateški ne rešavaju i ne mogu da budu zamena za izgradnju Južnog ili Turskog toka. Osnovna stvar je da Srbija dođe do gasa čija su izvorišta u Rusiji, Azerbejdžanu i Kataru. Zbog geopolitičke situacije u svetu, ni za jedan od projekata koji su u opticaju nema garancija da će biti izgrađen. Sve je u rukama moćnih igrača, a Srbija na žalost može samo da posmatra situaciju i čeka da se velike države dogovore – kaže Rajaković.

Naš sagovornik smatra da je i izgradnja dodatnih kapaciteta Severnog toka pod velikim znakom pitanja iz istih političkih razloga koji važe za Južni i Turski tok.

– Hipotetički, Srbija može samo da se nada da će velike zemlje rešiti probleme koje imaju na globalnom nivou. Ako bi do toga došlo, projekti koji su stavljeni na “stend baj” bi ponovo mogli da budu aktuelizovani, među njima i Južni tok, a Srbija bi od toga naravno imala koristi jer je predviđena da bude tranzitna zemlja u tom projektu – navodi Rajaković.

Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup, kaže za Danas da je posedovanje podzemnih skladišta gasa izuzetno dobra i korisna stvar za svaku zemlju.

– Između ostalog skladišta gasa vam omogućavaju da obezbedite dovoljne količine “plavog energenta” pa da ga ne uvozite u zimskoj sezoni kada je skuplji i da na taj način uštedite. Važnost skladišta je i u tome što u njima možete da obezbedite rezerve za određeni period u kome ima problema sa količinama gasa koje stižu sa izvorišta. Kada je pak reč o izgradnji novih podzemnih skladišta gasa, potrebno je biti veoma oprezan i pre svega uraditi ozbiljnu analizu da li je to našoj zemlji potrebno i pre svega da li je ekonomski isplativo. Da Srbija već nema jedno skladište, ja bih bio pristalica ideje da se ona grade, ali s obzirom da jedno već imamo, treba dobro razmisliti da li nam je potrebno još koje i koliko bi izgradnja koštala – navodi naš sagovornik.

Izvor; Danas

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!