Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Proces tehničke...

Srbija: Proces tehničke akceptacije energetskih objekata

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Proces tehničke akceptacije energetskih objekata u Srbiji je detaljna procedura dizajnirana da osigura usklađenost sa nacionalnim standardima, propisima i tehničkim specifikacijama pre nego što se ovi objekti zvanično puste u rad. Ovaj proces je ključan za održavanje sigurnosti, efikasnosti i pouzdanosti energetske infrastrukture, uključujući elektrane, prenosne linije i instalacije obnovljivih izvora energije. Ispod je sveobuhvatan pregled procesa tehničke akceptacije u Srbiji:

1. Planiranje i odobrenje dizajna

  • Studija izvodljivosti: Pre započinjanja gradnje, investitori moraju sprovesti studiju izvodljivosti kako bi procenili tehničku, ekonomsku i ekološku održivost projekta. Ovaj dokument izlaže ključne tehničke aspekte, kao što su energetski učinak, materijali, tehnologija i ukupni dizajn.
  • Tehnička dokumentacija: Sva dizajnerska i tehnička dokumenta moraju biti u skladu sa srpskim zakonima i standardima vezanim za energetsku efikasnost, uticaj na životnu sredinu i bezbednost. Ovi dokumenti se podnose relevantnim vlastima na odobrenje.
  • Procena uticaja na životnu sredinu (EIA): Ako je potrebno, mora se sprovesti EIA kako bi se procenili potencijalni ekološki efekti objekta. Odobrenje od Ministarstva zaštite životne sredine je obavezno.
  • Uslovi urbanog planiranja: Predložena lokacija mora biti u skladu sa propisima o urbanom i prostornom planiranju. Lokalni organi izdaju uslove lokacije koji definišu zahteve koje projekat mora ispuniti u pogledu korišćenja zemljišta, zoniranja i kompatibilnosti infrastrukture.

2. Građevinska dozvola

  • Izdavanje dozvole: Nakon odobrenja dizajna, investitor podnosi zahtev za građevinsku dozvolu Ministarstvu rudarstva i energetike ili lokalnim vlastima. Ova dozvola omogućava započinjanje gradnje i osigurava usklađenost sa tehničkim propisima.
  • Koordinacija sa pružateljima komunalnih usluga: Tokom faze dobijanja građevinske dozvole, investitor sarađuje sa lokalnim operatorima distribucije i prenosa električne energije (npr. EPS – Elektroprivreda Srbije) kako bi se olakšala povezanost sa mrežom.

3. Nadzor nad gradnjom

  • Nadzor na gradilištu: Tokom faze gradnje, nadzor je neophodan kako bi se osigurala usklađenost sa odobrenim dizajnom i dokumentacijom. Investitori obično angažuju licencirane inženjerske firme za nadzor i redovno izveštavanje regulatornim telima.
  • Inspekcije: Relevantne vlasti vrše inspekcije u ključnim fazama gradnje kako bi proverile usklađenost sa tehničkim standardima i propisima o bezbednosti, uključujući zaštitu od požara i strukturalnu integralnost.

4. Testiranje i puštanje u rad

  • Tehničko testiranje: Nakon završetka gradnje, objekat prolazi tehnička testiranja kako bi se proverila njegova operativna sposobnost, uključujući performanse opreme za proizvodnju energije i bezbednosne sisteme.
  • Operativno testiranje: Objekti moraju pokazati pouzdano funkcionisanje u stvarnim uslovima pre komercijalne upotrebe. Ova faza može uključivati probne periode rada gde se objekat prati dok radi sa delimičnim ili punim kapacitetom.
  • Sinhronizacija sa mrežom: Za električne generacione objekte, sinhronizacija sa srpskom elektroenergetskom mrežom (ili regionalnom mrežom za prekogranične objekte) je ključna, osiguravajući efikasnu integraciju objekta u prenosnu mrežu.

5. Tehnička komisija za reviziju

  • Formiranje komisije: Formira se tehnička revizijska komisija koja procenjuje performanse objekta i dokumentaciju. Ova komisija obično uključuje predstavnike relevantnih državnih ministarstava i tehničke stručnjake.
  • Pregled dokumentacije: Komisija pregledava svu tehničku dokumentaciju, uključujući planove dizajna, građevinske dozvole, sertifikate o bezbednosti i izveštaje o inspekcijama.
  • Inspekcija na terenu: Komisija sprovodi završnu inspekciju objekta kako bi proverila tehničke performanse, mere bezbednosti i usklađenost sa propisima. Svi problemi moraju biti rešeni pre nego što se pređe na sledeću fazu.

6. Izdavanje sertifikata o tehničkoj akceptaciji

  • Sertifikat o tehničkoj akceptaciji: Nakon prolaska svih testova i inspekcija, komisija izdaje sertifikat o tehničkoj akceptaciji, potvrđujući usklađenost objekta sa srpskim zakonima i spremnost za rad.
  • Povezivanje sa mrežom: Nakon akceptacije, objekat se može zvanično povezati sa nacionalnom elektroenergetskom mrežom ili drugim energetskim sistemima. Odobrenje za povezivanje sa mrežom daju relevantni sistemski operateri (npr. Elektromreža Srbije).
  • Registracija na energetskom tržištu: Objekti koji proizvode električnu energiju moraju se registrovati kod operatera energetskog tržišta Srbije (SEEPEX) kako bi učestvovali na tržištu i prodavali električnu energiju.

7. Rad i održavanje

  • Operativna dozvola: Nakon dobijanja sertifikata o tehničkoj akceptaciji, investitor podnosi zahtev za operativnu dozvolu Ministarstvu rudarstva i energetike, omogućavajući komercijalne operacije.
  • Kontinuirana usklađenost: Objekat mora prolaziti redovne inspekcije usklađenosti i pridržavati se operativnih propisa i standarda bezbednosti tokom celog perioda rada.
  • Izveštavanje i monitoring: Objekti su dužni da podnose redovne izveštaje o performansama, emisijama (ako je primenljivo) i proizvodnji energije, osiguravajući usklađenost sa nacionalnim energetskim politikama i propisima o bezbednosti.

8. Energetska efikasnost i monitoring životne sredine

  • Izveštavanje o energetskoj efikasnosti: Objekti moraju biti u skladu sa propisima o energetskoj efikasnosti Srbije, fokusirajući se na smanjenje otpada i poboljšanje operativne efikasnosti.
  • Usklađenost sa životnom sredinom: Kontinuirano praćenje je potrebno kako bi se osiguralo da emisije i uticaji na životnu sredinu ostanu unutar dozvoljenih granica. Objekti koji koriste fosilna goriva moraju podnositi izveštaje o emisijama Ministarstvu zaštite životne sredine.

9. Konačno puštanje u rad i predaja

  • Zvanična predaja: Kada su svi potrebni alati, dozvole i sertifikati obezbeđeni, energetski objekat se zvanično predaje od investitora operateru ili vlasniku, čime se označava njegovo puštanje u redovan rad.

Ključna regulatorna tela uključena

  1. Ministarstvo rudarstva i energetike – Glavno telo odgovorno za nadzor energetskih projekata u Srbiji, izdavanje dozvola i osiguranje usklađenosti sa propisima.
  2. Elektromreža Srbije (EMS) – Upravljanje integracijom objekata za proizvodnju energije u nacionalnu mrežu.
  3. Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) – Osiguranje usklađenosti sa propisima o životnoj sredini, posebno za projekte koji zahtevaju EIA.
  4. Lokalne vlasti – Izdaju dozvole za lokaciju i verifikuju usklađenost sa propisima o urbanom planiranju.

Zaključak

Proces tehničke akceptacije energetskih objekata u Srbiji je stroga procedura koja osigurava da se energetski projekti grade, testiraju i koriste u skladu sa rigoroznim tehničkim, bezbednosnim i ekološkim standardima. Poštovanje ovih koraka je ključno za integraciju energetskih objekata u nacionalnu energetsku infrastrukturu Srbije, garantujući njihovo sigurno i efikasno poslovanje.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Hidroelektrana Đerdap 1 premašila cilj proizvodnje za 2024. godinu 30 dana pre roka

Državna elektroenergetska kompanija Srbije, EPS, saopštila je da je najveća hidroelektrana u zemlji, Đerdap 1 (1.140 MW), premašila svoj godišnji cilj proizvodnje električne energije za 2024. godinu, postigavši cilj 30 dana pre roka. Do 1. decembra, HE Đerdap 1...

Srbija pokreće tender za izradu Prostornog plana Panonskog koridora kako bi ojačala prenosnu energiju

Sistem operatera za prenos električne energije Srbije, EMS, pokrenuo je tender za izradu Prostornog plana za projekat Panonskog koridora. Ovaj prostorni plan obuhvatiće tri projekta dvosmernih prenosnih linija u sklopu šire inicijative Panonskog koridora, koja ima za cilj unapređenje...

Srbija: EPS će završiti obnovu turbine na hidroelektrani Bajina Basta

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović, najavila je da se očekuje da državna elektroprivreda EPS završi obnovu prve turbine na svom hidroenergetskom sistemu sa pumpama i akumulatorima HE Bajina Bašta do decembra. Radovi na drugoj turbini nastaviće se...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!