Funkcije stanja vode u tečnom i gasovitom stanju su nezaobilazni element svakog složenijeg modela temodinamičkih procesa parnog kotla i turbine, pri tome, postoji niz ograničenja i zahteva koje realizacija ovih funkcija treba da zadovolji. Grupa autora: Milena Milojević, Ivan Nikolić, Nebojša Radmilović, Vesna Petkovski i Tamara Jovanović iz Instituta „Mihajlo Pupin-Automatika“, pripremili su rad pod nazivom: „Prikaz biblioteke funkcije stanja vode razvijene za primenu u modeliranju termodinamičkih procesa termobloka“. U ovom radu dat je pregled ograničavajućih zahteva koji se javljaju prilikom modeliranja generalno i prilikom upotrebe bibliotečkih funkcija, kao i način za njihovo zadovoljavanje. Dat je prikaz konkretnog izvođenja dvodimenzionalne interpolacije realne funkcije korišćene za funkcije stanja vode, sa osvrtom na optimalnost koda. Dat je pregled realiozvnih funkcija, njihova analiza i tumačenje rezultata, a takođe predloženi su i budući doprinosi u ovoj oblasti.
Do danas, voda predstavlja osnovni radni fluid u termalnoj proizvodnji energije. Nezavisno od toga da li primarni izvor energije predstavlja ugalj, gas, nuklearna fisija, solana ili geotermalna energija, na kraju se voda, odnosno para, koristi za transformaciju termičke u rotacionu kinetičku energiju, koja se predaje električnim generatorima. Shodno tome, potreba za preciznim znanjem o parametrima vode i pare je ključno pitanje u termoenergetskoj industriji.
Poslednjih par godina u široku upotrebu ulaze sofisticirani progami za projektovanje i modeliranje energetskih postrojenja, a posebno za precizno izračunavanje termodinamike vodenog ciklusa. Osnovna ideja, koja stoji iza ovih programa, jeste da se opiše celokupno ponašanje postrojenja, kao jedinstvene celine, složenim sistemom algebarskih jednačina, koji bi se potom numerički rešio. Ove jednačine su bazirane za zakonima održanja mase i energije, jednačinama prenosa toplote, tehnološkim ograničenjima i na jednačinama za određivanje parametara fluida u različitim agregatnim stanjima. Osnovni zahtevi industrije, koji takvi sistemi trebaju da ispune su maksimalna brzina računanja uz prihvatljivu preciznost. Za projektovanje i naprednu optimilizaciju kompletnog termoenergetskog procesa kao i pojedinačnih komponenti sistema neophodne su veoma brze i tačne funkcije za određivanje svojstava fluida. Takođe, obavezan je i visok stepen numeričke konzistentnosti direktnih i inverznih funkija i kontinualnost funkcija u celom opsegu.
U realizovanom simulatoru termobloka A4 termoelektrane TENT A u Obrenovcu, ove funkcije su upotrebljene na stotinama mesta i vršile su se nekoliko hiljada puta u sekundi, prim tome uspešno modelirajući stanja vode u realnom sistemu.
Razvoj prikaznih funkcionalnosti je obavljen u softverskom alatu Matlab®, kao i u softverskom paketu FBD_pakage_works koji se koristi za aplikativno programiranje ATLAS® RMAX/RTL kontrolera. Korišćeni pristup u kodiranju obezbedjuje laku eventualnu primenu na drugim programskim jezicima i softverskim alatima. Na taj način je obezbeđena univerzalnost algoritama i povećana mogućnost za šire korišćenje prikazanih rešenja.
