Od 1. jula 2013. godine kada je počelo da radi preduzeće “EPS Snabdevanje” dugovanja potrošača iznose ukupno 30 milijardi dinara, kažu za Danas u Elektroprivredi Srbije.
Dugovanja domaćinstava iznose 10 milijardi dinara, dok privreda koja se snabdeva putem javnog, komercijalnog i rezervnog snabdevanja duguje ukupno oko 20 milijardi dinara. Kupci na rezervnom snabdevanju, koje je po Zakonu o energetici privremeno rešenje, su najneurednije platiše i duguju u proseku sedam mesečnih faktura. – “EPS Snabdevanje” ima jednak odnos prema svim kupcima, poštuje politiku Vlade Srbije kojom se uvodi red u plaćanja dospelih obaveza. “EPS Snabdevanje” je spremno na dogovor sa kompanijama čije je poslovanje od značaja za privredu Srbije. Među velikim dužnicima u kategoriji “privreda” su preduzeća u restrukturiranju i stečaju. Većina najvećih su preduzeća sa velikim rizikom naplate jer postoje zakonska ograničenja u primeni mera prinudne naplate kod ovih preduzeća – ističu u EPS-u. Radi se o preduzećima koja su do septembra 2014. godine bila u restrukturiranju, u stečaju, sa unapred pripremljenim planom reorganizacije i kupcima zaštićenim na osnovu člana 37. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom. U ovu grupu spadaju i mnogi kupci sa pravom na rezervno snabdevanje.
– “EPS Snabdevanje” u kontinuitetu preduzima mere na naplati dugovanja koje obuhvataju dostavljanje upozorenja pred obustavu isporuke električne energije. Kupcima iz grupe “domaćinstvo” upozorenja se upućuju za dug veći od 5.000 dinara, a rok za izmirenje duga je, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, 30 dana. Za kupce iz kategorije privreda rok je 15 dana od dana prijema upozorenja. Ukoliko kupci ne izmire obaveze u ovom roku obustavlja se isporuka električne energije – navode u EPS-u.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da u potpunosti podržava “nultu toleranciju” EPS-a prema neurednim platišama. – Samo redovnom naplatom potrošene struje EPS može obezbediti dovoljno novca za nesmetanu proizvodnju struje i održavanje svojih postrojenja. Upravo je to razlog da država učini sve sa svoje strane da EPS-u olakša naplatu potrošene struje. Kao prvo, država bi sama trebalo da redovno izmiruje sve svoje obaveze i da plati sva svoja dugovanja i tako da primer i preduzećima i domaćinstvima kako se treba ponašati, Ipak, kada je reč o preduzećima gubitašima ne verujem da bi njih moglo da spase to što bi država izmirila dugovanja prema njima a oni od tog novca platili račune za struju. Reč je naime o preduzećima koja su propala o nemaju bilo kakvu mogućnost da opstanu na tržištu. Njihova dalja egzistencija samo uvećava dugovanja za električnu energiju ali i za druge neplaćene dadžbine. Stoga bi za državu najracionalnije rešenje bilo da ugasi ta preduzeća i spreči dalje gomilanja dugovanja. Na taj način bi na tržištu ostala samo ona preduzeća koja mogu da plaćaju svoje račune među njima i one za električnu energiju – zaključuje Vuletić.
Izvor; Danas
