Naime, ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da je pre nekoliko godina cena gasa otišla „mnogo gore i da se do kraja godine ne planira poskupljenje“. Sa druge strane, Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, istakao je da Vlada Srbije mora brzo da se izjasni o strategiji cena energenata, navodeći da je trenutna cena gasa u Srbiji „niža za 30 odsto od realne“. Da li oprečne izjave ministarke iz redova Srpske napredne stranke i direktora Srbijagasa, inače istaknutog funkcionera Socijalističke partije Srbije, istovremeno znače da u koalicionoj vladi ne postoji konsenzus o tome da li cene „plavog energenta“ treba povećati pokazaće vreme. I stručna javnost je podeljena kada je reč o tom slučaju. Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić se u potpunosti slaže sa izjavom Bajatovića da je cena gasa ispod realne.
– Ministarka i Bajatović o tom problemu govore sa suprotstavljenih pozicija. Naime, ministarka kao deo Vlade prvenstveno ima zadatak da vodi računa o tome da cenovna politika energenata ne opterećuje građane. Očito je da i ova Vlada poput prethodne cenu energenata želi da tretira kao socijalnu kategoriju. Bajatović je pak privrednik koji na tu temu razmišlja menadžerski. Smatram da je njegova pozicija ispravna. Zbog prodajne cene gasa koja je niža od nabavne i činjenice da postoje veliki dužnici koji ne plaćaju „plavi energent“, Srbijagas je dužan oko 600 miliona evra. Kada se to uzme u obzir potpuno je logično zašto Bajatović kaže da je cena gasa niža od tržišne. Tu je on u pravu. Ipak, treba istaći i to da je procenat od 30 odsto koliki je naveo Bajatović ipak veliki. Međutim sa punim pravom bi se recimo moglo tražiti povećanje cene gasa za 15 odsto i to bi onda zaista bila realna, odnosno tržišna cena – kaže naš sagovornik.
On dodaje da ukidanje posrednika u uvozu gasa i oslobađanje Srbijagasa od obaveze da bude vlasnik pojedinih preduzeća ne bi relaksiralo cene gasa.
– Pod brojem jedan Srbijagas je manjinski vlasnik Jugorosgasa preko koga se uvozi gas. Tako da deo posredničke provizije ide i tom preduzeću. Greška je naše države što je ranije propustila priliku da postane većinski vlasnik Jugorosgasa pa da se najveći deo sredstava sliva u naš budžet. Takođe, sumnjam da bi smo od Rusa mogli da izdejstvujemo da se ukine posrednik i da dobijemo nižu nabavnu cenu. Naša nabavna cena je znatno niža nego što je određena za neke druge zemlje i prilično je dobra. Kada je pak reč o tome da bi Srbijagas mogao da se odrekne vlasništva u nekim preduzećima ne mislim ni da bi to bio racionalan potez. Naime ta preduzeća imaju velika dugovanja i eventualnom privatizacijom Srbijagas može da ih namiri. Sa druge strane ako bi ta preduzeća otišla u stečaj od toga niko ne bi imao koristi. Sve u svemu, smatram da će i pored aktuelne izjave ministarke Mihajlović Vlada ipak do kraja godine dozvoliti da cene gasa porastu. S obzirom da je poslednje poskupljenje bilo u novembru prošle godine, očekujem da će gas poskupeti baš tog meseca ove godine – naglašava Vuletić.
Ekonomista Milan R. Kovačević pak smatra da je cena gasa u Srbiji već dovoljno visoka, a da je poslovanje Srbijagasa neracionalno te da nikako ne bi trebalo omogućiti poskupljenje „plavog energenta“ do kraja godine.
– Mi plaćamo gas po skupljim cenama nego zapadna Evropa. Prvenstveno treba voditi računa o platežnim mogućnostima građana Srbije. Njima je gas već preskup i činjenica je da se mnogi potrošači otkazuju sa mreže i umesto gasa koriste električnu energiju to jasno pokazuje. Pre nego što eventualna korekcija cene gasa dođe na razmatranje trebalo bi učiniti dosta toga na unapređenju rada Srbijagasa i smanjenja troškova u toj kompaniji. Naime, zaista zvuči neverovatno da Srbijagas, koji je sam gubitaš, ima čak 22 ćerke firme. Neke od tih firmi je Srbijagas i finansirao, pa mu je dug u prethodnoj godini sa 68, porastao na 98 milijardi dinara. Problem predstavlja i to što je Srbijagas povećao broj zaposlenih a sa druge strane trpi gubitke. Njegov ukupan poslovni prihod, bio je u poslednje dve godine uzastopno po 74 milijarde dinara, pa je realno opadao za ukupnu godišnju inflaciju. Istovremeno poslovni rashodi su porasli, pa je poslovna dobit od 3,5 milijarde dinara iz pretprošle godine, prešla u poslovni gubitak u tom istom iznosu u prošloj godini. Dakle, dok god se ne racionalizuje poslovanje Srbijagasa, dok se ne smanje gubici koje to preduzeće beleži i dok mu se ne omogući da se bavi isključivo osnovnom delatnošću nikako ne treba razmišljati o bilo kakvoj korekciji cena gasa – zaključuje naš sagovornik.
Izvor Danas
