Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Osvrt na...

Srbija: Osvrt na privatizaciju NIS-a

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Kako sa distance od 15 godina gledamo na privatizaciju NIS-a i ekonomsko-politički sporazum sa ruskim gigantom? Da li je to bio dobar biznis potez za Srbiju i da li je dolazak Gazproma promenio buduće sporazume naše zemlje sa gigantima, odgovore su dali broker Nenad Gujaničić i urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk.

Kako je na početku Novog dana podsetio novinar N1 Vojislav Stevanović, prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) predstavljena je kao posao veka, a od početka se znalo da ovo nije samo ekonomsko pitanje, već deo šireg energetskog sporazuma između Rusije i Srbije koji su 24. decembra 2008. godine potpisali Dimitri Medvedev i Boris Tadić.

U paketu je dogovorena i izgradnja Južnog toka kroz Srbiju, koja se kasnije izjalovila, kao i izgradnja skladišta gasa u Banatskom dvoru.

Politička pozadina ove prodaje, podseća Stevanović, jasna je – u vezi je sa tadašnjom, a i današnjom situacijom na Kosovu i potrebnom podrškom Rusije politici Srbije.

Wikipedia

Većinski paket akcija NIS-a je prodat za oko 400 miliona evra, otprilike u isto vreme kada i Robne kuće Beograd.

Ove dve prodaje su se vrlo često poredile, s obzirom na to da su RKB „otišle“ za nešto više od 360 miliona evra.

Cena akcija NIS-a je stoga otpočetka kritikovana, jer su sve procene vrednosti bile mnogo veće – govorilo se čak i do nekoliko milijardi evra.

Tada su prodate i zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Elmiru, oko 500 stotina benziskih pumpi, 1600 internih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, brojne cisterne, akcije u kompanijama, pravo na korišćenje zaliha, nalazišta nafte u Vojvodini i koncesije na nalazišta nafte u inostranstvu, npr. u Angoli.

Naročito sporna u ovom dogovoru bila je rudna renta – ostala je za oko tri odsto, iako je po zakonu trebalo da bude sedam odsto. To je tumačeno kao još jedan ustupak ruskoj strani, ali i to da NIS ima zeleno svetlo da koristi sve rezerve Srbije koje su procenjene na milijarde evra.

„Najvažnija je kontrola kompanija“

Brojne kontroverze su pratile tu prodaju, a mnoge od njih su i dalje aktivne, međutim broker Nenad Gujaničić smatra da ipak ima i dobrih strana.

„Jasno je da je privatizacija bila netransparentna. Kada se prave političko-ekonomski aranžamni, jasno je da to nije dobro. Ono što jeste dobro je kako NIS danas izgleda, a možemo zamisliti kako bi izgledao da ga vode politički predstavnici“, kaže Gujaničić.

N1

To se, dodaje, vidi golim okom.

„Svaki korisnik usluga vidi kako izgledaju te benziske pumpe, finansijski rezultati su mnogo bolji, to je visoko profitabilna kompanija i izgleda dobro, naročito u poređenju sa drugim preduzećima pod kontrolom države“, dodao je.

U odnosu na regionalne kompanije NIS, prema njegovom mišljenju, stoji bolje nego INA koja je, kako objašnjava, podeljena između Hrvatske i mađarskog Mola i nije dugo imala investiranja, a to je najvažnije u naftnom biznisu.

„Možemo da zamišljamo šta bi bilo da nije privatizovan. U idealnoj situaciji, naše kompanije bi vodili najstručniji domaći ljudi, to sve super funkcioniše, država ubira dividende… To se nikada na ovim prostorima nije desilo. Najvažnija je kontrola kompanija“, istakao je on.

Tržišna vrednost NIS-a na berzi je oko 40 odsto je veća, oko 1,2 milijarde, kazao je.

„Međutim, kada bi se NIS hipotetički prodavao, izvesno je da ta cena ne bi bila manja od tri, četiri milijarde evra i da je to naša najvrednija kompanija. Vrednosti drugih ne znamo jer nisu na berzi“, pojasnio je broker.

„Šta bi bilo s NIS-om da ga je kontrolisao ‘Mića Grčić broj 2’?“

I Gujaničić i on su tada, podsetio je Milan Ćulibrk, tada radili u magazinu „Ekonomist“, koji je bio jedan od retkih medija koji su se protivili tom aranžmanu.

„Netransparentnost i direktna pogodba su bili najveća zamerka. Tadašnji ruski ambasador je tražio da dođe u redakciju Ekonomista, da nam objasni ‘kako stvari stoje’ i rekao da NIS ne vredi ni kopejku više. Pitao sam da, ako je tako, zašto se onda ne ide na međunarodni tender i bira najbolji kupac, nego je sve urađeno unutar i serviran nam je kao šergarepa novi gasovod koga nikada nije bilo – a koji je trebalo da nam nadomesti tu malu cenu od 400 miliona evra“, podsetio je.

N1

Poređanja radi, kaže Ćulibrk, neto profit NIS-a samo je prošle i pretpošle godine bio tri puta veći od te cene.

„Ključni problem je bila poslednja godina pre privatizacije kada je, za divno čudo, NIS iskazao neto gubitak. Jedna takva kompanija je pre svetske ekonomske krize iskazivala neto gubitak“, podvukao je on.

Kada je urađena revizija poslovanja, videlo se da je NIS funkcionisao kao većina drugih državnih kompanija, podsetio je Ćulibrk.

„Pitanje je šta bi bilo sa NIS-om da ga nisu kontrolisali Rusi, već neki Mića Grčić broj 2 ili tome sličan. Šta bi se onda desilo tokom energetske krize“, pitao je on.

„Ne diraj me, ne diram te odnosi“

Upitani kako se država ponaša kao jedan od vlasnika, Gujaničić kaže da je to druga najspornija stvar.

„NIS bi verovatno mnogo više vredeo da je država ovde aktivan akcionar i da postoji čist tržišni odnos. Najveći problem su ad hok neplanirani odnosi – država kaže ‘nećemo vam povećati rudnu rentu, a vi učestvujte u privatizaciji Petrohemije’. Ili država kaže ‘nećemo vam staviti porez na ekstra profit, ali nam uplatiti donaciju u budžet od 60 miliona evra‘. To su ‘ne diraj me, ne diram te’ odnosi, a prave kontrole poslovanja tu nema“, ocenjuje on.

Povezane vesti

Na pitanje je li bilo moguće onda raspisati tender, jer se tada govorilo da NIS želi da nastavi proizvodnju i ulaže u rafineriju, a da druge kompanije nisu bile zainteresovane za to, Gujaničić kaže da su to svakako rizici.

„Vidimo i po privatizaciji INA da, ako se to ne uradi kako treba, može da se desi mnogo toga. Međutim, kada odete na tender vi možete da postavite uslove, pa da kontrolišete privatizaciju. Pitanje je ko je kontrolisao privatizaciju NIS-a. Tu su zaista bila ogromna ulaganja, ali pitanje je da li ih je dao direktno Gazprom ili ih je NIS vraćao iz svog poslovanja. Verujem da to niko nije kontrolisao“, rekao je.

„NIS najtransprentnija kompanija u Srbiji“

Međutim, napominje Gujaničić, NIS je danas najtransprentnija kompanija u Srbiji.

„Mi već sada znamo rezultate za 2023. godinu. Npr. rezultate Telekoma znaćemo u maju, junu, EPS-a verovatno ranije. Inače, to je totalno netransparentno. Vi možete sa svakog portala postaviti pitanje direktnoru NIS-a – ne možete mnogo da utičete, ali to je za nas pojam transparentnosti“, rekao je.

Ćulibrk podseća da je ovde reč o „sitnim dilovima“ države kao manjinskog vlasnika i Gazproma kao većinskog, a da se „svi ostali akcionari ne pitaju“.

Shutterstock

„To je katastrofa za berzu, tržište, ideju akcionarstva. Mada je to i logično, jer je ideja akcionarstva kompatabilna sa demokratskim uređenjem, gde se svaki glas broji. Ne čudi što desetine hiljada glasova malih akcionara ne vrede ništa. Onda se država dogovori da, umesto da se isplati veći deo profita (Gazprom u drugim državama isplaćuje i 50 odsto svog profita, a ovde 25), uzme donaciju od 60 miliona i ‘zezne male akcionare’. Da li je to fer – nije. Da li može – može“, rekao je.

Šta još može – rudna renta

Od samog početka bilo je postavljeno pitanje visine rudne rente. Tada je odlučeno da za „NIS važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta ‘dostizanja isplativosti’ projekata koji su dogovoreni sporazumom“.

Kako nije isplativa, ako je u jednoj godini profit bio dva puta veći od cene prodaje, pita Ćulibrk.

„Obično za povrat investicije treba između osam i 15 godina. Ovde je povrat ostvaren za pola godine, a rudna renta je ostala. Da budemo jasni, ja ovde ništa ne zameram Rusima, oni gledaju svoje interese. Njima je interes da rudna renta bude nula – ko je to dozvolio, naša država. Tadašnja i sadašnja. I niko nije prstom mrdnuo da se to promeni. Inače, rudna renta je u Rusiji mnogo veća, oko 20 i nešto odsto“, rekao je.

Povezane vesti

NIS nije jedini problem, podseća.

„Kolika je rudna renta za Ziđin? Kolika je za bilo koga? Kolika bi bila renta za projekta stoleća Rio Tinto? A ovde pričamo o milijardama. Tačno je, ali one završe na računima vlasnika – to su sada ruski Gazprom, kineski Ziđin, a sutra možda australijsko-kineska kompanija Rio Tinto“, kazao je.

Koliko je naftnih rezervi eksploatisano?

Država bi trebalo da vodi računa, ali ona to ne radi, navodi Ćilibrk.

Na pitanje o rezervama nafte i da li su one možda eksploatisane i više nego što je dogovoreno upravo zbog niske rudne rente, Gujaničić kaže da je i zbog nove tehnologije koju je doneo Gazprom proizvodnja u samom početku povećana.

„Do tih zaliha mi nismo mogli da dođemo zbog tehnologije koju smo tada imali. I vi videte da je ta proizvodnja nafte iz domaćih izvora rasla do 2012, 2013. godine, a onda je i krenula naftna kriza. Otada se proizvodnja smanjuje, što nam govori da tih nalazišta više i nema toliko. NIS ima ulaganja i u Bosni, i u Rumuniji da nađe nova nalazišta, ali njih više nema toliko. Prerada u Rafineriji Pančevo je na oko 20 odsto iz domaće proizvodnja, veći deo sirove nafte se uvozi“, objasnio je.

„Šest cifara u evrima da ćutiš“

Država se nije odrekla nijednog dinara akciza i poreza na promet da bi ublažila efekte poskuljenja za vreme energetske krize, rekao je Ćulibrk.

„Još jedan problem je što je pre privatiazcije udeo iz domaćih izvora bio oko 15 odsto u ukupno prerađenim količinama u Srbiji. A onda je taj udeo išao i do 40 odsto. Korišćeni su domaći resursi nafte, a ta nafta je procenjena na oko 20, 23 dolara po barelu, dok je u svetu oko 80 – dakle četiri puta jeftinije. Ali se ta nafta na pumpama nama računala kao da je sve kupljeno na svetskom tržištu. I u tome jeste problem. Odatle taj ekstra profit“, objasnio je on.

N1

To je problem za državu, ali kako Ćulibrk kaže, ne čudi što se na tim problemom na bavi kada se „vidi ko su predsednici upravnog odbora države“.

„To su ljudi koji nemaju pojma o energetici, koji se njome nikada nisu bavili i tu su po političkoj liniji. Tu su da ćute i primaju dobre prenadležnosti… Priča se da se naknade članovima u upravnim odborima na godišnjem nivou mere sa šest cifara u evrima“, kazao je.

„I NIS imao gubitke, probleme, sankcije“

Gujaničić kaže da treba biti pošten i napomenuti da je u godini korone NIS imao gubitke.

„NIS je ovde imao brojne izazove, ali i podsticaje države. Naš ekonomski ambijent jeste takav da strani investitori ovde dolaze jer dobijaju ‘ispod žita’. Nemamo mi slučajno toliko direktne strane investicije… Ali NIS je imao ozbiljnu krizu 2014. i 2015. godine, kada je pala cena sirove nafte na svetskim berzama, potom je bila pandemija, i sada ova situacija sa Ukrajinom. NIS je pod svetskim sankcijama još od aneksije Krima, naravno mnogo veći problemi došli sa sa ratom“, rekao je.

Podsetio je da je zabranjena kupovina direktno ruske nafte.

„NIS se zasad dobro snalazi“, kazao je.

Šta je sa političkim delom dogovora?

Upitan o političkoj komponenti ovog dogovora, tj. podršci Rusije Srbiji po pitanju Kosova i Metohije pri Savetu bezbednosti, Ćulibrk kaže da je mnogo važnije gledati šta je rađeno od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma 2013. godine naovamo.

„Kad god imamo neke vesti iz Moskve jeste da će ona saglasiti sa zvaničnim stavom Srbije. A šta imamo u Srbiji? To da nemamo dinar kao sredstvo plaćanja, ljudi ne mogu da podignu plate, tablice Republike Kosova prolaze kroz Srbiju bez problema, a naši ljudi sa pasošima izdatim na severu Kosova od strane MUP-a Srbije ne važe i jedino za njih treba viza… Mislim da je to trebalo naplatiti na neki drugi način, a ne kroz nižu cenu za NIS“, podsetio je.

Povezane vesti

Ovaj sporazum vredi 30 godina, pa onda narednih pet ako su obe strane saglasne. Ulaganja i izgradnja skladišta gasa u Banatskom dvoru je urađena, ali Južni tok nije.

Gujaničić misli da od priče o odšteti nema ništa.

„Ono na šta treba da se fokusiramo je budućnost, kako ta kompanija može više da vredi i kako će više da vredi 30 odsto koje poseduje država. Mi ne možemo ništa bez Gazproma. Najgori mogući scenario po nas je da zbog sankcija oni ovde ne mogu da funkcionišu i da se ugase. To je za Gazprom kap u moru, oni zarad svojih viših interesa mogu da žrtvuju NIS po potrebi. Nadamo se da to toga neće doći. Što se nas kao građana i države tiče jeste da se poslovanje kontroliše kako bi državni udeo što više vredeo“, zaključio je on.

Izvor: N1

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Poskupljenje nafte na svetskim berzama preliva se na domaće pumpe

Na pumpama i benzin i dizel narednih sedam dana biće skuplji tri dinara po litru. Već drugu sedmicu rastu i cene sirove nafte na svetskim berzama. Cena barela premašuje 90 dolara, što je najviši nivo od oktobra. Nove cene goriva...

Severna Makedonija: CIF odobrio 85 miliona dolara za postepeno izbacivanja uglja

Multilateralni zajmodavac Climate Investment Funds (CIF) saopštio je da je odobrio investiciju od 85 miliona dolara za pomoć Severnoj Makedoniji da postupno ukine energiju iz uglja u korist obnovljivih izvora energije. Kao deo investicione platforme za energetsku tranziciju, koja je pokrenuta tokom...

Srbija: Investicije NIS-a u ekološke projekte 

Sve češće slušamo o potrebi zaštite životne sredine i ulozi biznisa u ovim naporima. Takođe, sve češće se pominje zelena agenda koju realizuju kompanije. Šta tačno znači takvo poslovanje i o kakvim je projektima reč pokušali smo da saznamo...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!