Odlaganje grejne sezone, koja je u Srbiji trebalo da počne 15. oktobra, uštedeće možda milione na gasu, ali je pitanje kako će uticati na elektroenergetski sistem koji je već urušen lošim rukovođenjem i uvozom nedostajućih energenata.
Iako dnevne temperature pomažu da potrošnja električne energije kao zamena za hladne radijatore ne bude prevelika, pitanje je kako će se odlaganje početka zagrevanja stanova preko sistema centralnog grejanja za 15-ak dana odraziti na EPS.
Kako su iz Elektroprivreda Srbije (EPS) naveli u odgovoru za Bloomberg Adriju, u prve dve nedelje oktobra nije bilo uvoza električne energije jer su se hidroloških uslovi popravili. Zasada, kako kažu, snabdevanje građana i privrede električnom energijom teče stabilno, a restrikcije tokom zime, ističu, nisu deo njihovog poslovnog plana. Dosadašnji dispečerski podaci ukazuju i na to da je ukupna potrošnja u oktobru manja za oko tri odsto u odnosu na isti period prošle godine, čemu je doprinela i viša prosečna temperatura.
Za Bloomberg Adriju iz tog preduzeća je rečeno da su remonti proizvodnih kapaciteta pri kraju, kao i da su u toku projekti za poboljšalje proizvodnje uglja. Dodaju da se, pored toga, nabavljaju i dodatne količine.
Procenjuju da će u 2022. godini biti uvezeno 1,8 miliona tona uglja iz Bugarske, Rumunije, BiH i Crne Gore i 276.000 tona iz Indonezije.
“I u vreme najveće energetske krize, EPS stabilno snabdeva građane i privredu. U saradnji sa Vladom Srbije, EPS već mesecima intenzivno preduzima sve neophodne mere da spremno uđe u zimski period kako bi građani i privreda imali dovoljno električne energije naredne zime”, rekli su iz te kompanije za naš medij.
Objasnili su da je tokom leta uvoz struje bio veći zbog loše hidrološke situacije. “Dugotrajna suša i istorijski loši hidrološki uslovi sa dotocima na rekama, koji su najniži u poslednjih 10 godina, uticali su na veoma niske nivoe akumulacija u Srbiji.” Zbog toga je EPS proizveo 30 odsto manje struje iz hidroelektrana nego prošle godine.
Gubitak EPS-a u prvoj polovini godine skoro 50 milijardi dinara
U prvoj polovini godine uvoz energenata povukao je EPS u gubitak od 49,2 milijarde dinara. Loš kvalitet uglja koji se proizvodi u Srbiji, kao i to što novi kopovi za iskopavanje uglja nisu pripremljeni na vreme, primorali su EPS, usred najveće energetske krize, da uvozi energente, i to po enormno visokim cenama.
Na pitanje Bloomber Adrije kakav rezultat očekuju do kraja godine, iz EPS-a su odgovorili da će on zavisiti od troškova nabavke električne energije, uglja i gasa.
“Podsećamo da EPS nabavlja električnu energiju po tržišnim cenama, koje su pojedinim periodima iznosile i više od 800 evra po megavat-času, dok istu tu električnu energiju prodaje potrošačima na garantovanom snabdevanju po prosečnoj ceni od 32,14 evra po megavat-častu, a kupcima na komercijalnom snabdevanju po maksimalnoj ceni od 95 evra po megavat-času”, navodi se u odgovoru EPS-a.
EPS opasnost po BDP
Časopis “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) nedavno je objavio da je EPS u 2021. rapidno pogoršao sve svoje bilansne pozicije u odnosu na 2020, pa je učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjeno sa 2,23 odsto na 1,38 odsto.
Navodi se da je u tom periodu EPS smanjio i bruto dodatu vrednost (BDV) za 35 odsto, kao i da je ukupan poslovni rashod 2021. godine bio dvostruko veći od ukupnog i poslovnog prihoda.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz rekao je ranije za Bloomberg Adria TV da EPS ostaje strateški problem broj jedan.
“Uvozi se zbog lošeg rukovođenja i trenutno EPS nije u stanju da isporuči dovoljnu količinu struje, te se uvozi skupa struja”, rekao je, napominjući da to predstavlja potencijalno ozbiljan fiskalni rizik i kočnicu privrednom rastu.
Viši ekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović rekao je za Bloomberg Adriju da su prihodi od poreza na dobit preduzeća u Srbiji dosta veći u odnosu na ono što se očekivalo, ali da će do kraja godine srpski budžet doživeti udar zbog pomoći državnim energetskim preduzećima.
“Ukupno gledano, za prvih sedam meseci za koje imamo podatke, situacija je bolja nego što je očekivano. Do kraja godine, nažalost, očekuje se značajniji udar na budžet, jer ćemo verovatno morati da pomažemo javna preduzeća iz oblasti energetike – Srbijagas i EPS. Oni će morati da uvoze ogromne količine energenata, i to po znatno većim cenama nego prethodnih godina”, kazao je ranije Šestović.
Deficit će, posledično, porasti. Verovatno će, prema njegovim rečima, dostići nivo od četiri odsto BDP-a.
“Zbog problema koji su postojali u EPS-u tokom prošle zime, povećali smo značajno uvoz struje i uglja, te su makroekonomski efekti takvi da raste ukupni uvoz naše zemlje i on vuče nadole naš BDP. Srbijagas je suočena sa ogromnim skokom cene gasa na međunarodnim berzama, a znamo da se skladišta sada pune po tržišnim uslovima”, napomenuo je.
Prvi podaci pokazuju smanjenje potrošnje struje
“Mere za racionalnu potrošnju električne energije biće važan faktor u predstojećem periodu”, rekli su iz EPS-a i ukazali da svako od nas malom promenom ustaljenih životnih navika može da doprinese energetskoj stabilnosti države.
EPS je prihvatio preporuku Vlade Srbije da domaćinstvima koja uštede struju od oktobra do marta obračuna popuste od 15 do 30 odsto.
Vrednost potrošnje domaćinstava za oktobar biće poznata oko 20. novembra, kada Elektrodistribucija Srbije dostavi podatke, dodaju iz EPS-a i navode da dosadašnji dispečerski podaci pokazuju da je ukupna potrošnja u oktobru manja za oko tri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dosadašnja srednja dnevna temperatura u oktobru 2022. bila je viša za jedan stepen u odnosu na uporedni period 2021. godine.
Međutim, stručnjaci smatraju da postoje bolji načini da se pomogne EPS-u da izađe iz krize od popusta na računima za struju građana koji budu štedeli. Jedan od njih mogao bi biti da se država odrekne dela ili ukupnog PDV-a na tim istim računima. Procene stručnjaka su i da bi građani imali više prinosa ulaganjem u obnovljive izvore energije (OIE) nego što štede u evrima. Ukazuju na to da bi jedno od mogućih rešenja bilo i promena tarifnog sistema, piše Bloomberg Adria.
