Predlog Zakon o rudrstvu i geološkim istraživanjima, koji je usvojen prošle nedelje, predstavlja „dokument o namerama koji ne korespondira sa stvarnošću”, ocenjuje Pera Marković iz Centra za regionalna istraživanja u dokumentu objavljenom na sajtu NVO Cekor.
U obrazloženju predloga Zakona, navodi se da njegov osnovni cilj „privlačenje budućih investicionih ulaganja“. Kao jedan od posebnih ciljeva Zakona navodi se „sprovođenja postupaka eksproprijacije prema posebnim propisima“ za potrebe geoloških istraživanja i rudarstva. U članu 4. propisano je pet mineralnih resursa od posebnog značaja – nafta i gas, ugalj, rude bakra i zlata, rude bora i litijuma i uljni škriljci, kao i famozni šesti resurs – „druga mineralna sirovina određena posebnim aktom Vlade na predlog nadležnog ministarstva“.
Za potrebe istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina od posebnog značaja, „može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti“. Autor ocenjuje da ovako definsana eksproprijacija predstavlja kršenje Ustava jer ugrožava privatnu svojinu.
Ustav je prekršen i time što se privatni interes privrednog subjekta, odlukom Vlade, može pretvoriti u javni interes.
U predlogu Zakona (članovi 68 – 74) navodi se da će se eksplotaciono polje odobravati bez dokaza o vlasništvu, koji će biti potrebni tek kod zahteva za izvođenje radova.
Drugi poseban cilj od značaja: za donošenje podzakonskih akata po osnovu zakona potrebno je da za oblast geoloških istraživanja i rudarstva više ne bude nadležno ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, već ministarstvo nadležno za poslove geoloških istraživanja, koja na ovaj način postaju nova upravna oblast.
Ovakvom odredbom se Zakon oslobađa posebne pažnje u pogledu zaštite voda, životne sredine i prirode, ocenjuje autor.
Treći poseban cilj, koji je više puta naveden u Zakonu, jeste oduzimanje nadležnosti lokalne samouprave u oblasti rudarstva. Ovo oduzimanje poslova neće imati posledice, jer opštine nemaju kapaciteta ni interesa za bavljenje rudarstvom i geološkim istraživanjima, ali iz toga proizilazi da opštine mogu prihvatati ili neprihvatati nadležnosti po slobodnoj volji.
Nasuprot tome, Zakon protivreči sam sebi poveravajući opštinama kontrolne nadležnosti, za koje i dalje nemaju kapaciteta niti interesa, s obzirom da nisu obavljale poslove od kojih su mogle ostvarivati prihode po osnovu izdavanja dozvola.
Četvrti cilj od značaja je pojednostavljivanje procedura za pokretanje geoloških istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina.
Predlog Zakona ne predviđa obavezu na obeštećenje u slučaju kada se izvođenjem istražnih i eksplotacionih radova izazove šteta.
U zaključku se navodi da je predlog Zakona neprihvatljiv u celini, jer rudarstvo kao delatnost koja je među najvećim zagađivačima u zemlji, nema posebnu odgovornost za zaštitu životne sredine.
