Gubitak Naftne kompanije Srbije u prva tri meseca ove godine do gotovo pet milijardi dinara, za stručnjake nije neočekivan.
Međutim, to otvara pitanja o budućim planovima te kompanije, a neretko se spominje prodaja ili odlazak sadašnjih vlasnika. U samom NIS-u to demantuju.
Pad profita u 2014, pa onda gubitak u prvom kvartalu ove godine. Odmah i pitanje, da li većinski vlasnik NIS-a može, zbog manje isplativosti svoje investicije, da promeni planove.
NIS je 2012. i 2013. godine imao više od 40 milijardi dinara dobiti, da bi ona lani pala za više od 40 odsto – na 27,8 milijardi dinara.
Ni ova godina nije krenula bolje. U prvom kvartalu, zabeležen je gubitak od 4,7 milijardi dinara, dok je u istim periodu lani NIS imala dobit od 8,6 milijardi.
U kompaniji kažu da profit pada pre svega zbog pada cene sirove nafte i jačanja dolara, mada ni pad tražnje nije bez uticaja. No, kako kažu, to neće uticati na njihove planove.
Za većinskog akcionara je ključan dalji razvoj NIS-a u dva pravca – istraživanje i proizvodnja nafte i gasa i razvoj i unapređenje maloprodajne mreže u Srbiji i zemljama regiona.
Uprkos rezultatima u prvom kvartalu, investicije NIS-a su u prva tri meseca 2015. godine iznosile 7 milijardi dinara.
Kompanija u 2015. godini neće odustati od ključnih investicionih projekata i nastaviće sa ulaganjima u povećanje rezervi nafte i gasa i u uvođenje inovacija u svoje poslovanje.
Nije izostala ni reakcija investitora na berzi.
“Možemo reći po kretanju cene akcija da je bio veći pritisak na strani prodaje jer su svi očekivali da će NIS ove godine imati manju profitabilnost što se i dogodilo u prvom kvartalu. Nakon prvog kvartala nije zabeležen veći pad akcija, stabilizovale su se na oko manje od 700 dinara, što govori da dosta investitora ove faktore smatra kratkoročnim”, broker Nenad Gujačić.
Gubici, kažu u NIS-u, neće menjati planove većinskog vlasnika. Koji su, međutim, planovi vlade Srbije, manjinskog partnera.
Ono što je šteta je to što država nema koncepciju u svom upravljanju u NIS-u. Naime, procenat većinskog ulagača se povećava, a čini mi se da Vlada nema nikakav koncept šta bi htela.
Mnoge kompanije, uključujući i hrvatsku INU ili rumunski Petrom pretrpele su pad profita ili gubitke. Takođe, pad cene nafte koštao je hiljade radnika radnog mesta tokom prošle godine.
Izvor; N1
