Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da moramo da povećavamo domaće kapacitete za proizvodnju struje.
Jedno od rešenja je nukearna energija, a i kod nje imamo dva krupna koraka koja treba napraviti. Prvi je kupovina samog reaktora, a drugi je nedostatak kadrova koji će raditi u toj ili u tim nuklearkama.
U uslovima rastućih potreba za energijom, uz ubrzan privredni rast i napredak tehnologija, postoje svi razlozi da se u Srbiji nuklearna energija razmatra kao opcija koja može doprineti stabilnom snabdevanju, smatra ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ministarka je podsetila da je u Srbiji od 1989. godine na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju, a posledice te odluke su da danas Srbija nije spremna za korišćenje nuklearnih elektrana jer nema zakon, administrativni okvir i procedure, niti kadrove za upravljanje ovako složenim postrojenjima. Vlada Srbije, navela je ona, u predstojećem periodu namerava da uradi detaljne analize o stvaranju uslova za uspostavljanje nuklearnog programa u našoj državi, a prvi korak je razmatranje proceduralnih uslova za ukidanje pomenutog moratorijuma.
„Možda je najveća šteta u prethodnim decenijama učinjena zapostavljanjem razvoja kadrova koji bi pratili razvoj ovih tehnologija. Naime, od trenutka donošenja odluke, potrebno je pet do 10 godina za stvaranje kadrova”, navela je ministarka. Dodala je da je Vlada Srbije započela rad na identifikovanju stručnih kadrova u zemlji i inostranstvu koji bi mogli kvalifikovano da analiziraju i pripremaju ulazak naše zemlje u civilni nuklearni program, pa je, između ostalog, lane u Beogradu formirano Srpsko nuklearno društvo.
Viši naučni saradnik u Institutu „Vinča” Milica Ilić objasnila je da je obrazovanje kadrova za nuklearne elektrane jedan veoma ozbiljan zadatak i da je za to potrebno proizvesti stručnjake različitih profila, kao što su nuklearni fizičari, koji se razumeju u neutroniku, nuklearni hemičari koji se bave nuklearnim gorivom, inženjeri za hlađenje, za čvrstoću, za zaštitu od radioaktivnog zračenja…
„Imajući to u vidu, smatram da je potrebno preduzeti nekoliko koraka. Prvi korak bi bio da se podrže fakulteti na kojima bi trebalo da se osnuju ili osavremene kursevi iz nuklearne energetike, kako bi studenti stekli osnovna znanja. Кada kažem da se osavremene, htela bih da istaknem da, uprkos moratorijumu na nuklearnu energetiku, u Srbiji postoje i dalje kursevi, koji su uspeli da prežive sve izazove”, rekla je Ilićeva za Tanjug.
Navela je primere da na Mašinskom fakultetu i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu postoje kursevi za nuklearne reaktore i generatore, odnosno kursevi zaštite od zračenja i tretiranje nuklearnog otpada. Drugi korak, smatra Ilićeva, bio bi da se ti univerzitetski obrazovani studenti sakupe u jednom naučno-istraživačkom centru, poput „Vinče”, kako bi izvršili specijalizaciju u saradnji sa ekspertima iz oblasti nuklearne energetike.
Nije za svakoga
Dodaje da je pri izboru kandidata za buduće stručnjake za nuklearnu energetiku, pored njihove posvećenosti poslu i odgovornosti, takođe važno uzeti u obzir njihov entuzijazam.
Da su to ljudi velikog entuzijazma, da su visokomoralne ličnosti, zato što se radi o veoma osetljivoj temi. Кao što su, recimo, bili ljudi koji su pedesetih godina 20. veka ovde u Vinči osnovali nukleus nuklearnog istraživanja, rekla je Ilićeva.
„Pri tome, smatram da ih je kod nas jako malo, ako i ima eksperata iz nuklearne energetike i da je neophodno da mi te eksperte angažujemo iz inostranstva. Isto tako, smatram da je apsolutno neophodno da se jedan deo te specijalizacije odradi na realnim nuklearnim postrojenjima, bilo eksperimentalnim, bilo komercijalnim”, navela je ona.
Prema procenama, uspeh bi bio da Srbija do 2035. godine napravi nuklerani rekator, prenosi Dnevnik.
