Naša zemlja ne sme i ne treba da se odrekne svog uglja u proizvodnji struje, bez obzira na obaveze koje joj nameće Evropska unija
Najnoviji podaci Međunarodne agencije za energetiku IAE potvrđuju da je Srbija od 40 zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje na šestom mestu. Prvih pet su Bocvana koja skoro 100 odsto električne energije dobija iz uglja, Kosovo (koju ova IAE izdvaja kao posebnu državu, iako je ona deo Srbije), oko 95 odsto, Južna Afrika oko 93 odsto, Mongolija 85, Indija sa oko 75 i Srbija sa oko 70 procenata. Manje od nas struju u termoelektranama proizvodi BiH, Poljska, Maroko…
Kako se navodi u istom izvešaju IAE, Kosovo ima međunarodnu obavezu da ne gradi termoelektrane na ugalj, dok Srbija i BiH nemaju ništa slično i vezi sa ugljem. Srbija je istovremeno i u grupi od šest zemalja koje se nisu obavezale da postepeno napuštaju ugalj, niti je usvojen nacionalni plan za neto nula emisiju gasova staklene bašte. To isto važi za Mongoliju, BiH, Zimbabve, Gvatemalu…
Ako se sve ovo zna, kome se u međuvremenu toliko žurilo da ugalj zameni vetrom ili suncem?
Ako Srbija u nekom trenutku bude morala da pređe na proizvodnju zelene energije, termoelektrane (TE) ne treba gasiti već ih konzervirati, kao što je to uradila Nemačka, kaže pomoćnik direktora u Sektoru za strategiju „Elektroprivrede Srbije” (EPS) Milan Jakovljević.
– Potrebno je oko 300 miliona evra da se zaokruži investicioni ciklus u površinske kopove uglja. Taj novac je bio isplaniran u strategiji razvoja, ali nije bio obezbeđen, a da jeste sada ne bi bilo problema u proizvodnji struje. U međuvremenu je država iz budžeta obezbedila sredstva za rudarske projekte za koje je sada potrebno određeno vreme da se realizuju – kaže Jakovljević.
Srbija ne treba da se odrekne svog uglja
Srbija, ističe, ne sme i ne treba da se odrekne svog uglja u proizvodnji struje, bez obzira na obaveze koje joj nameće Evropska unija. Ne treba razmišljati o zatvaranju ili gašenju domaćih termokapaciteta. To nije uradila ni Nemačka. Ona je svoje TE konzervirala i sada ih u ovim kriznim vremenima, ponovo aktivira. A ugalj kupuju.
– Ako već moramo da poštujemo evropske standarde i mi domaće TE možemo u nekom trenutku da konzerviramo. Aktuelna energetska kriza pokazala je sve nedostatke naglog prelaska na zelenu energiju. U ovom času je inače isplativije kupovati ugalj nego uvoziti struju. Da bismo imali totalnu energetsku bezbednost, pored zaliha nafte i gasa, nemoguće je isključiti ugalj koji se u ovim kriznim situacijama pokazao kao najsigurniji energent. Srbija je tokom devedesetih imala restrikcije, ali nije bila energetski ugrožena, zahvaljujući svom uglju – rekao je Jakovljević.
Elektrane na ugalj trenutno donose velike profite državi
Da u ovom času nije dobro zatvarati TE potvrđuju i državni čelnici iz Bugarske. Potpredsednik Vlade Bugarske Atanas Pekanov na Novoj TV izjavio da sa finansijske tačke gledišta, nema smisla trenutno zatvarati elektrane na ugalj. U Evropskoj komisiji je postavljeno da Bugarska mora da smanji za 40 odsto štetne emisije koje dolaze iz energetskog sektora do 2026. godine. Nije napisano kako bi to trebalo da se desi – da li zatvaranjem datog kapaciteta ili sezonskim radom termoelektrana na ugalj.
– U sadašnjoj situaciji, mnoge obaveze koje su ranije imale smisla, sada više nemaju. Elektrane na ugalj trenutno donose velike profite državi. Finansijski, nema velikog razloga da se zatvaraju – smatra Pekanov.
Inače prema podacima IAE, zemlje koje najmanje proizvode struju iz uglja su Pakistan (preuzeo međunarodnu obavezu da više ne gradi TE na ugalj) i Gvatemala, koja kao i Srbija nema nikakve obaveze o pitanju uglja. Tajland i SAD čija je proizvodnja struje iz uglja na oko 20 odsto, imaju obavezu da postignu nulti nivo emisije, ali ne i da napuste ugalj, prenosi BiF.
