Srbija mora da istražuje nalazišta mineralnih resursa da bi znala sa kolikim prirodim bogatstvom raspolaže, ocenjeno je na skupu o niklu u Beogradu.
Međutim, prvenstveno mora da se vodi računa o zaštiti životne sredine.
Na debati “Nikl: ekonomska dobit i ekološki rizik” koju su organizovali Centar za demokratiju i nemačka Fondacija Fridrih Ebert, rečeno je da su mineralni resursi strateške sirovine i da o njima u tom smislu mora da se razmišlja, ali da oni moraju da budu iznad ekonomskih sloboda.
Predstavnici lokalnih samouprava na čijim teritorijama bi trebalo da se vrše istraživanja nikla, izrazili su zabrinutost da bi tim procesom bila zagađena životna sredina, uz ocenu da je “istraživanje uvod u eksploataciju nikla na mala vrata”.
Oni su se zapitali da li je ekonomska korist od eksploatacije nikla toliko velika da se isplati uništiti zdravlje ljudi i najlepši predeo Srbije – Bukulju, Oplenac i Rudnik.
Predstavnici Aranđelovca, Vrnjačke Banje i Trstenika kazali su da usvojeni prostorni planovi tih područja ne predviđaju eksploataciju nikla, već su usmerenui na razvoj poljoprivrede i turizma, odnosno da ostanu zdrava ekološka sredina.
Oni su naveli i da su tek posle nekoliko meseci od izdavanja dozvole za istraživanje nikla na njihovim područjuma bili upoznati sa tim i zatražili su od vlasti potpunu transparentnost prilikom donošenja svih odluka o istraživanju i eksploataciji nikla.
Akademik Dragomir Vitorović kazao je da je netaknuta priroda najveće blago 21. veka i da se, kad se govori o niklu, tema pogrešno skreće na toksičnost koja je neosporna, jer teški metali spadaju u toksične supstance, ali se ne pominje ugroženost životne sredine od eventualne prerade ruda.
Na debati je rečeno i da nigde u svetu u praksi nema bezbedne eksploatacije nikla, kao i da nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se sagledali svi ekološki aspekti eksploatacije i prerade rude nikla u Srbiji.
Vlasnik kompanije Srbija nikl Radoslav Vučković kazao je da će ta kompanija, koja već ima koncesije za istrazivanja po 100 kvadratnih kilometara u okolini Topole, Arandjelovca i Kragujevca, i u okolini Trstenika i Vrnjačke Banje po fazama utvrđivati da li tamo ima nikla.
Prema njegovim rečima, prvo bi se radilo istražno bušenje, a onda ukoliko se pokaže da rude ima uraditi studija izvodljivosti da bi se videlo da li je isplativo vadjenje rude i treća faza je izgradnja fabrike i otvaranje rudnika.
On je kazao da su nalazišta nikla u Srbiji lateritska odnosno nastala raspadanjem stena, i da se procenjuje da bi se uz proizvodnju koju je predložila ta kompanija za 25 godina obezbedilo godišnje 45.000 tona nikla i 5.000 tona kobalta, a bilo bi zaposleno i oko 5.000 radnika.
Izvor B92
