Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da „do ovog trenutka“ nisu dali odobrenje za izgradnju termoelektrane ‘Kolubara B’.
Državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) je u martu prošle godine sa kineskom kompanijom Pauer čajna potpisalo preliminarni sporazum o saradnji za izgradnju ove termoelektrane u centralnoj Srbiji.
Da izgradnja Kolubare B i ulaganje novca u produžetak životnog ciklusa Kolubare A „nisu dobar put za Srbiju“, izjavio je Antoan Avinjon, zvaničnik u Delegaciji Evropske unije za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena 29. oktobra 2020. godine.
On je tada izneo mišljenje da će EU „pogurati“ Srbiju da se udalji od uglja i dekarbonizuje svoju ekonomiju.
Protest radnika termoelekrana
Radinici termoelekrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla održali su 24. maja „zbor upozorenja“ zbog, kako su naveli, odluke Ministrastva rudarstva i energetike o prekidu izgradnje i svih aktivnosti termoelektrane Kolubara B.
Predsednik Sindikata jednog od kopova termoelektrane Kolubara Raša Krsmanović rekao je za RSE da radnici strahuju da će prekidom rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike su za RSE saopštili da se ne radi na zatvaranju termoelektrana i da niko neće ostati bez posla.
U odgovoru se navodi da je Ministarstvo „do sada imalo otvoren dijalog sa sindikatima i da su sindikati učestvovali u donošenju svih bitnih odluka“, te „da će tako biti i ubuduće“.
„Proces energetske tranzicije, u kojem se nalazi čitav svet, ne samo Srbija, ne dešava se preko noći, niti se tako donose odluke. Ovim procesom se upravlja planski i strateški, i upravo tako u dogovoru države, preduzeća, sindikata i zaposlenih će se praviti planovi u vezi sa aktivnostima u energetskom sektoru do 2050“, naveli su iz Ministarstva.
Navladini Centar za ekologiju i održivi razvoj i Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji saopštili su 24. maja da podržavaju odluku Ministarstva o prekidu gradnje termoelektrane Kolubara B.
U saopštenju se navodi da energetska budućnost Srbije „ne leži u uglju lošeg kvaliteta koji se spaljuje u termocentralama, niti u malim hidroelektranama, već u velikim i reverzibilnim hidrocentralama i iskorišćenju solarne energije, energije vetra i bio masi“.
Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu „Bankwatch“, ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. godini bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje.
Izvor; Radio Free Europe
