Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Litijum iz...

Srbija: Litijum iz Loznice izvor milionskih prihoda?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Srbija jedina na svetu ima nalazište jadarita, novog minerala sa velikim sadržajem litijuma i bora. Mineral je pronašao “Rio Tinto” i ove sedmice, svetski rudrski gigant je potvrdio da nastavlja tu investiciju. Analize su u završnoj fazi. Plan je da za dve godine otvore i rudnik koji će pokriti 10 odsto svetskih potreba za litijumom. Srbija bi imala stotine miliona evra prihoda godišnje.

Projekat “Jadar” u okolini Loznice “Rio Tinto”, razvija već 11 godina preko ćerke kompanije “Rio Sava”. Istraživnja su pokazala da su ležišta litijuma i bora svetske klase. Do 2017. obavezni su da Vladi dostave potvdu o rezervma.

Din Gering, predsednik “Rio Tinto Minerali” u Denveru kaže da su projekat “Jadar” i “Rio Tinto Minerali” bitan deo kompanije “Rio Tinto”.

“Cenimo podršku koju dobijamo od Vlade Srbije i nastavljamo rad na proceni tehničke, ekonomske i ekološke održivosti projekta”, kaže Din Gering.

Od tog posla koristi već ima država a najviše loznički kraj. Britansko-australijska kompanija već je finansirala gradnju i popravke lokalnih puteva i škola. Školuju i potreban kadar, a bilo bi i nekolko konkursa za zapošljavanje

Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice kaže da se angažuju različiti obrazovni profili, čak i do 150.

“U perspektivi to bi značilo neuporedivio veći broj zaposlenih koji bi se merio reda veličine do 1.000”, kaže Petrović.

Od litijuma se prave baterije za električne automobile i mobilne telefone i koristi se u raketnoj industriji. Pored rudnika, strategija “Rio Tinta” predviđa i otvranje fabrike za preradu rude.

“Ako dođe do toga to je dobro jer znači da će naši ljudi raditi i na izgradnji tih rudnika i kasnije na nekim pogonima za preradu. I ono na čemu bi država trebalo da insistira je da se ne nosi iz Srbije sirovina, već da se ide što više ka finalnim proizvodima”, rekla je Jelica Putniković iz “Balkan magazina”.

Jedna od komanija “Rio Tinta” i u borskom kraju istražuje zlato. Inače, u našoj zemlji aktivno je oko 90 istražnih polja. Najveće svetske kompanije tragaju za mineralima, metalima, a posebno za zlatom.

Izvor; RTS

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija i Rusija sarađuju na projektu naftovoda kako bi diversifikovale energetsko snabdevanje i poboljšale energetsku sigurnost

Nedavno su Rusija i Srbija potpisale Memorandum u Sankt Peterburgu o izgradnji zajedničke infrastrukture za transport nafte u Srbiji, konkretno naftovoda koji povezuje Mađarsku i Srbiju. Ovo je izazvalo pitanja o ulozi Rusije u ovom projektu. Srbija traži alternativne rute...

Srbija pokreće tender za izradu Prostornog plana Panonskog koridora kako bi ojačala prenosnu energiju

Sistem operatera za prenos električne energije Srbije, EMS, pokrenuo je tender za izradu Prostornog plana za projekat Panonskog koridora. Ovaj prostorni plan obuhvatiće tri projekta dvosmernih prenosnih linija u sklopu šire inicijative Panonskog koridora, koja ima za cilj unapređenje...

Crna Gora dostavila Nacionalni plan energetske i klimatske politike, traži produženje rokova za ciljeve iz 2030. godine

Crnogorsko Ministarstvo energetike pripremilo je nacrt Nacionalnog plana energetske i klimatske politike, koji je dostavljen Energetskoj zajednici (EnC) na razmatranje. Plan predviđa gašenje termoelektrane na ugalj Pljevlja do 2041. godine. Ministar energetike Saša Mujović izjavio je da je Crna Gora...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!