Pre godinu dana, u kolubarskim rudnicima počela je borba s bujicama. Kolubara, koja je promenila tok, za 48 sati potopila je sva četiri kopa, što je ugrozilo i rad obrenovačkih termoelektrana. Uprkos teškoćama, proizvodnja uglja od početka godine za pet odsto premašuje plan.
U junu se očekuje potpuna normalizacija rada, od kada će se i najjeftiniji ugalj iz „Kolubare“ ponovo prodavati i građanima. Pre godinu dana, voda je od kopova napravila jezera. Tri kopa su već tokom leta vraćena u rad.
Jedanaest meseci isušivan je najveći kop Tamnava – Zapad, koji daje dve trećine kolubarskog uglja, ali je kopanje uglja delimično počelo još u decembru.
Dok se popravljaju bageri, izvučeni iz vode, prepričavaju se teški dani.
„Ljudi nisu ni očekivali da je za tako kratko vreme moguće da se tolika količina vode ulije u kop“, objašnjava bravar na kopu Tamnava – Zapad Milan Milinović.
Teške situacije se priseća i direktor kopa Goran Tomić. Navodi da su prvo pokušali da isteraju mehanizaciju na više kote kako bi je spasli od vode.
„Kako je voda nadirala sve većom brzinom, morali smo da povlačimo i ljude iz najnižih delova kopa kako ne bi ostali odsečeni, odnosno zarobljeni“, navodi Tomić.
Rudarski inženjer Nenad Đoković ističe da su to bili vrlo teški dani i da su radili i danju i noću, bez godišnjih odmora i slobodnih dana.
Prvi zadatak je bio osposobljavanje pruge kojom se kolubarski ugalj doprema do obrenovačkih termoelektrana. Bujice su odnele deo šina i nasipe, pa tih dana čak ni zalihe koje je rudnik imao nisu mogle da budu isporučene termoelektranama.
Zbog nedostatka uglja i vode koja je prodrla u podrumske pogone Bloka A, proizvodnja struje bila je obustavljena već sutradan. Dramatična situacija s obzirom na to da TENT Srbiji daje polovinu struje.
Upravo na tom mestu odbrana od džakova za TENT bila je visoka gotovo dva metra. Neki radnici nisu išli kući ni po 10 dana.
Sveta Dobrijević iz obrenovačkih termoelektrana navodi da je zalaganje zaposlenih i izvođača koji su se tu zatekli bilo veliko. Napominje i da je reč o 200 ljudi, jer su ostali zbog velike vode bili sprečeni da dođu na posao.
Sa vodenom stihijom borili su se i na kopovima „Kostolca“ i u Termoelektrani „Morava“. I pored teškoća snabdevanje strujom je bilo uredno.
Generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović objašnjava da su poplave nanele i direktne i indirektne štete.
„Direktne štete su procenjene na više od 30 milijardi dinara, a indirektne čak više od 20 milijardi dinara. Znači sve ono što smo mogli da proizvedemo i zaradimo na prodaji te električne energije je izgubljeno. To je u liniji sa procenama koje su svetski stručnjaci izneli, a to je da će sistem EPS-a u prošloj i ovoj godini pretrpeti udarac od oko pola milijarde evra, ukupno“, kaže Obradović.
Ogromnu štetu pretrpela je i „Elektromreža Srbije“. Uništene su mnoge trafostanice, a na zapadu zemlje klizišta su odnela pet dalekovoda.
Izvor; RTS
