Iako su dosadašnje analize Elektroprivrede Srbije (EPS) pokazale da ne postoji potreba za izgradnjom još jedne reverzibilne hidroelektrane osim “Bistrice” do 2040, u javnosti se istovremeno sa “Bistricom” aktuelizuje još jedan projekat star skoro pola veka. Reč je o RHE “Đerdap 3”.
Mnogi energetski stručnjaci ukazuju da su reverzibilne hidroelektrane važne kako zbog energetske sigurnosti, tako i zbog razvoja tržišta obnovljivih izvora energije i balansiranja sistema.
I dok je izgradnja “Bistrice” u pravnom, tehničkom i ekološkom smislu izvodljivija, ali i jeftinija, to se ne može reći za “Đerdap 3”, pred kojim stoje mnoge prepreke.
Kako izgleda plan izgradnje “Đerdapa 3”?
Na sajtu EPS-a navodi se da izgradnjom đerdapskih elektrana “Đerdap 1” i “Đerdap 2” hidropotencijal Dunava nije iscrpljen, već da postoji plan da se izgradi hidroelektrana “Đerdap 3”. Taj plan javio se osamdesetih godina prošlog veka kada je završena izgradnja “Đerdapa 2”.
“Đerdap 3” bi bila reverzibilna hidroelektrana koja bi se gradila na 1007. kilometru Dunava. Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 metara, pumpa u gornje predviđene bazene “Pesača” i “Brodica”, i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radila bi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije.
Predviđeno je da se “Đerdap 3” gradi u tri faze, a ukupna snaga za sve tri iznosila bi čak 2.400 megavata.
Energetski stručnjaci su nedavno na konferenciji posvećenoj ovim reverzibilnim hidroelektranama izjavili da bi snaga “Đerdapa 3” bila dovoljna da zadovolji potrebe ne samo Srbije, već i regiona, pa i dela Evrope, za balansiranjem obnovljivih izvora energije, ali i za skladištenjem energije.
Koje su prepreke na putu izgradnje RHE “Đerdap 3”?
Prepreka je više. Pre svega, reč je o velikom i zahtevnom projektu koji Srbija ni finansijski ni tehnički ne bi mogla da uradi sama. Zatim, deo hidroelektrane obuhvata i teritoriju Rumunije, te bi za njenu izgradnju bila potrebna i dozvola te zemlje. Sledeći problem jeste što se izgradnja planira u Nacionalnom parku “Đerdap”.
1. Finansiranje i izgradnja
Godine 2010. urađena je Analiza opravdanosti izgradnje RHE “Đerdap 3” za prvu fazu i tada je ustanovljeno da bi se ova hidroelektrana gradila 13 godina, a da bi njena vrednost za sve tri faze iznosila ukupno oko 1,4 milijarde evra.
S obzirom na to da je danas u odnosu na pre više od 10 godina poskupela izgradnja, ali i zaduživanje, taj iznos je možda i duplo veći. Uzmimo u obzir da se izgradnja RHE “Bistrica” jačine 656 megavata danas procenjuje na oko 900 miliona evra, “Đerdap 3” jačine 2.400 megavata sigurno bi koštao između tri i četiri milijarde evra.
Izgradnja “Bistrice” godinama je odlagana jer nije bilo para. Država je zbog energetske krize odlučila da oživi ovaj projekat i u predlogu budžeta za sledeću godinu izrazila je nameru da se zaduži 900 miliona evra za njenu izgradnju, a trenutno se pregovara sa japanskom JICA o finansiranju. Za “Đerdap 3” bi novo zaduženje za izgradnju bilo neminovno.
Jedno od mogućih olakšanja za Srbiju kada je reč o finansiranju “Đerdapa 3” jeste dobijanje sredstava iz evropskih fondova, jer je reč o zelenom projektu i projektu koji je od interesa za Evropu kada je reč o balansiranju OIE i skladištenju energije.
Takođe, taj projekat bi, kao i “Bistricu”, gradile strane kompanije.
2. Rumunsko odobrenje
Za akumulaciju “Đerdapa 3” bila bi potrebna saglasnost rumunske strane.
“Problem ‘Đerdapa 3’, iako je veći i ima dva jezera i može da se radi u četiri faze, jeste taj što prevashodno pumpamo iz gornje vode ‘Đerdapa 1’, što automatski, ja to uvek kažem, Rumuni će tu tražiti udeo bez uloženog dinara”, izjavio je nedavno na konferenciji posvećenoj reverzbilnim hidroelektranama predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije Dejan Popović.
Direktor sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidroelektrane i OIE u EPS-u Dragan Stanković izjavio je na istoj konferenciji da će sa rumunskom stranom morati da se pregovra i o energetici, plovidbi Dunavom, uticaju izgradnje ove hidroelektrane na nacionalni park, kao i o prekograničnom uticaju.
Međutim, i ova prepreka bi mogla biti preskočena ukoliko bi Evropa procenila da joj je snaga “Đerdapa 3” neophodna za energetsku bezbednost.
3. Uticaj na životnu sredinu
Najveća prepreka u izgradnji ove hidroelektrane jeste to što se nalazi u Nacionalnom parku “Đerdap”.
Naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević postavila je pitanje predstavnicima EPS-a na pomenutoj konferenciji zašto razmatraju taj projekat kada se zna da je njegova izgradnja planirana u zaštićenom prirodnom dobru i gde se takvi objekti ne smeju graditi. Dodala je i da bi sa takvom hidroelektranom došlo do potpune izmene krajolika tog nacionalnog parka i bila bi obrisana postojeća mreža života.
Stanković je odgovorio da su njene tvrdnje potpuno tačne:
“Sve što se naveli je tačno. ‘Đerdap 3’ se nalazi na prostoru nacionalnog parka, odnosno nacionalni park je nastao nakon izgradnje ove projektne dokumentacije, pa je sada zatečeno stanje takvo. Tačno je i da postoje ograničenja kada je reč o izgradnji akumulacije i drugih delova ovakvih objekata u nacionalnom parku.”
Istakao je da će izgradnja ove hidroelektrane zavisiti od razvoja dokumentacije i dodao da je do sada analizirana samo prva faza, odnosno prvih 600 megavata. Naveo je i da postoji mogućnost da će moći da se izgradi samo prva faza ovog projekta. “Šta će ta dokumentacija dalje pokazati, videćemo. Niko nije prejudicirao da ćemo se ogrešiti o naše zakone i o prirodu.”
Zašto je izgradnja RHE “Bistrica” izvodljivija?
Kao što je Bloomberg Adria ranije pisala, očekuje se da će izgradnja “Bistrice” početi u najoptimističnijem scenariju 2025. godine, procenjuje se da će njena izgradnja trajati oko sedam godina, te bi ta hidroelektrana mogla biti na mreži od 2032. Predviđeni kapacitet je 656 megavata.
Kada je reč o ceni izgradnje “Bistrice”, u Predlogu zakona o budžetu za 2024. godinu navedeno je da država planira da se zaduži 900 miliona evra za njenu izgradnju.
Priprema potrebne dokumentacije za početak izgradnje je uveliko u toku, projekat za “Bistricu” star je nekoliko decenija i trenutno se modifikuje sadašnjim terenskim uslovima, njena izgradnja bi bila samo na teritoriji Srbije i zbog toga ne zahteva odobrenje drugih država.
U tenderskoj dokumentaciji EPS-a navedeno je da će “Bistrica” delom ući u Specijalni rezervat prirode “Uvac”. Naime, prostor na kome se planira izgradnja brane i akumulacije Klak nalazi se u zaštićenom prostoru. Brana Klak predviđena je u kanjonskom delu Uvca oko pet kilometara nizvodno od brane Radoinja, a akumulacija se prostire u dolini Uvca od mesta Klak do Radoinjske brane.
Prema projektu, planirano je potapanje 324 hektara zemljišta u priobalju reke Uvac. Od ukupne površine 124 hektara je poljoprivrednog zemljišta, 180 hektara je pašnjak i šumarica i 20 hektara je rečno korito i neplodno zemljište. Na području predviđenom za eksproprijaciju nalazi se i 15 domaćinstava sa 82 stanovnika.
Prema rečima advokata iz Kraljeva Vladana Marinkovića, Uredbom o proglašenju Specijalnog rezervata prirode “Uvac” predviđeno je da se na tom području utvrđuju režimi zaštite I, II i III stepena. Dodaje da je u delu gde je stepen zaštite III zabranjena bilo kakva gradnja i tu je najviši stepen zaštite, dok za I i II stepen nije takav slučaj.
Uredba o Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”
Kako se prema uredbi (što se vidi na fotografiji iznad) Radoinjsko jezero i prostor oko Radoinjskog jezera nalazi u I i II stepenu zaštite, može se pretpostaviti da “Bistrica” potpada u deo gde je gradnja dozvoljena. Međutim, javnosti još nije poznato da li će neki manji deo ove hidroelektrane zahvatiti i područje III stepena.
U toku je izrada studije uticaja na životnu sredinu koja će pokazati detalje.
Šta je rešenje?
Postavlja se pitanje šta je rešenje ako se projekti kao što su “Bistrica” i “Đerdap 3” proglase projektima od nacionalnog značaja zbog energetske sigurnosti, a pojedini njihovi delovi zadiru u zaštićena područja i mogu da ugroze životnu sredinu.
Advokat Marinković rekao je za naš medij da je rešenje uvek da se postupi prema propisima. “Naravno, ako su to projekti od značaja za celu državu i njene građane potrebno je naći pravi način kojim će se problem, pravno gledano, uskladiti sa važećim propisima, ali najstrože poštovati propise, projekte, studije za očuvanje životne sredine i da se ne ugrozi ekosistem, to je prioritet.”
Marinković je naveo da je o zakonitosti izgradnje “Đerdapa 3” ipak još rano iznositi bilo kakva mišljenja i da je najbitnije, kako kaže, da se dobro uradi studija o izvodljivosti sa procenom uticaja na životnu sredinu i da se sačuva priroda.
Pošto smo više puta bili svedoci da se zakoni menjaju zarad projekata u interesu stranih investitora, upitali smo Marinkovića da li bi i ovde to mogao biti slučaj:
“Po mom mišeljenju, nije potrebno menjati postojeće zakone i druge podzakonske akte, već je mnogo bitnije poštovati iste jer zakoni i podzakonski akti su doneti da bi se neka radnja omogućila, odnosno ograničila, u suprotnom bi bila protivzakonita.”
U slučaju da država donese leks specijalis za ova dva projekta, Marinković kaže da se oni mogu doneti ako bude bilo potrebe, ali da ne mogu biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Istakao je da, ako neko ne postupa po nalozima ili u suprotnosti od propisa, projekata i urađenih studija, postoje nadležni organi koji mogu hitno sporovesti određene radnje da se takvo postupanje i eventualna šteta spreči. “Bitno je da u sistemu niko ne zakaže i da se ništa ne odlaže jer ako mi ne budemo čuvali našu prirodu i naše interese, neće ni stranac sigurno.”
Konferencija posvećena reverzbilnim hidroelektranama završena je pitanjem i konstatacijom koje bi mogle da se odnose na mnoge sadašnje i buduće projekte:
“Ako budemo izgradili ‘Đerdap 3’, da li ćemo umeti to i da naplatimo? Jer, ne treba da nam unište nacionlani park, a da za džabe to uradimo za Evropu.”
