Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav niz koraka koji vode ka korišćenju nuklearne energije.
Viši naučni saradnik Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla“ Đorđe Lazarević u „Energiji Sputnjika“ podseća da je saradnja Kine sa Francuskom, Mađarskom i, potencijalno, Srbijom na ovom polju, bila jedna od tema nedavne posete kineskog predsednika Si Đipinga ovim zemljama.
Hoće li se graditi nuklearne elektrane i u Srbiji?
Srbija je jedno vreme htela da otkupi ili zakupi udeo u mađarskoj nuklearnoj elektrani ili u nekoj drugoj zemlji susedstva, recimo Bugarskoj. To je ipak odbačeno jer se došlo do zaključka da je najbolje imati energetski kapacitet na sopstvenoj teritoriji.
Sigurnost bi svakako bila veća ukoliko bismo imali sopstvene energetske kapacitete. Nemam pouzdanu informaciju da li se odustalo od toga da Srbija otkupi udeo u mađarskoj nuklearnoj elektrani, ali sam mišljenja da je poželjnije da i sami krenemo u ovladavanje korišćenja te tehnologije. Ukoliko samo dobijamo električnu energiju od suseda kod kojih participiramo u izgradnji njihove elektrane, onda naši ljudi tamo ne bi bili angažovani, ne bi imali mogućnosti za obuke i istraživanja ne bi bila tako pristupačna kao kad bismo to imali u svojoj zemlji, kaže sagovornik Jelice Putnjiković.
I Francuzi i Mađari zainteresovani su za saradnju sa nama, kao i Kinezi. Termoelektrana Kostolac B3 koji je kineske proizvodnje, kaže naš sagovornik, navodno služi Kinezima kao referentna da bi sutra mogli da uđu u neku drugu termoelektranu u Evropi koja radi na ugalj, da je modernizuju, revitalizuju ili čak da izgrade novu. Svi nosioci tehnologije imaju interese da svoje proizvode ponude i drugim zemljama, objašnjava Lazarević.
Srbiji saradnju, pored Francuske, mogu ponuditi Rusija, Amerika, Južna Koreje, kaže Lazarević, ali bi ruski model bio najbolji, budući da se najviše gradi i da ga prati najveće iskustvo. On je u potpunosti zasnovan na dokazanoj tehnologiji, koja se već decenijama koristi.
Lazarević naglašava da je apsolutno nemoguće da se ponovi nesreća koja se desila u Černobilju. Strah da će do toga doći, kaže Lazarević, glavni je argument protivnika izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji.
Radili smo proračune oko nuklearne elektrane u Zaporožju za slučaj da se desi najgori scenario, a to je potvrdilo i Evropsko nuklearno društvo, da je svako poređenje nuklearne elektrane u Zaporožju sa Černobiljom apsolutno pogrešno. Potencijalni niski ili srednji štetan uticaj na zdravlje koji bi mogla da ima najteža vrsta nesreće na toj elektrani, a to bi bilo topljenje nuklearnog goriva, odnosno reaktorskog jezgra, imao bi maksimalni domet od 20 do 30 kilometara od same elektrane.
Kada je oblast nuklearnog pogona i uopšte upotreba nuklearne energije u pitanju, naglašava Lazarević, priča mora biti potpuno otvorena, baš zbog otpora javnosti koji postoji prema korišćenju nuklearne energije. Moraju se istaći i prednosti i mogući nedostaci korišćenja nuklearne energije, a Lazarević kao ključni argument ističe to da je „energija neophodna“.
Još jedna sporna teza je ona od nemačkih stručnjaka koji su rekli da bi, ukoliko je teza o ogromnom zagađenju životne sredine od strane termoelektranama tačna, ljudi pre trideset ili pedeset godina masovno bi umirali od posledica nanočestica koje su proizvodili blokovi elektrana koje su tada pravljene sa daleko prostijom tehnologijom prečišćavanja.
Na godišnjem nivou neću ni da pominjem koliko ljudi umre od problema koje imaju, a koji su prouzrokovani zagađenjem vazduha i naravno da će svi misliti da je ta priča proistekla od nekakvog lobija. Apropo priče da bi i ranije ljudi umirali, mora se istaći da to nije bilo u toj meri korišćeno. Potrošnja električne energije je značajno porasla i kaže se da bi u našoj zemlji mogla da bude četiri puta veća do 2030. godine, kaže Lazaervić.
Lazarević zaključuje da treba videti šta može da se iskoristi od kineskog znanja, iskustva i tehnologije, a da je potrebno napraviti tim od stručnjaka i političara, kao i onih naših ljudi koji godinama rade i stiču znanja u inostranstvu, kako bi se krenulo u ovakav poduhvat, prenosi Sputnik.
