Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Karakteristike EPS...

Srbija: Karakteristike EPS vetroparka u Kostolcu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Obnovljivi vidovi proizvodnje električne energije u poslednjim godinama u Elektroprivredi Srbije dobijaju sve veći značaj. U radu „Potrebna geološka istraživanja za izgradnju vetroparka u nehomogenoj radnoj sredini“, čiji su autori mr Marko Babović i dipl. inženjer Milko Zubac, ističe se, da pored postojećih vidova iskorišćenja energije vodnog potencijala Republike Srbije, i iskorišćenje energije vetra zauzima sve značajnije mesto u planskim dokumentima Elektroprivrede Srbije. Sva planska dokumenta usaglašena su sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine.

Elektroprivreda Srbije u svojim strateškim planovima teži da svoj energetski bilans usaglasi sa preporukama Evropske unije, da do 2018. godine obezbedi učešće obnovljivih vidova energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije od 27 odsto.

U tom pravcu je i projektovana izgradnja vetroparka snage 50-60 MW u Kostolačkom ugljonosnom basenu. To je područje istočne Srbije, podunavske regije, a sam Kostolački basen zauzima prostor opština Požarevac i Kostolac. Lokalitet izgradnje vetroparka su spoljašnja i unutrašnja odlagališta, jalovinskih masa, koja su formirana pri otvaranju i radu površinskih kopova uglja, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Odlagališta su izgradjena od šljunkovitih, glinovitih, peskovitih i prašinastih sedimenata koja su u tehnološkom procesu eksploatacije uglja nepravilno odlagana. Danas su to novonastali morfološki oblici debljine od 40-60 metara, koji po svojim mehaničkim karakteristikama predstavljaju delimično konsolidovane – kvazihomogene, koherentne do nekoherentne mase.

Fundiranje stubova vetroparka, visine i do 120 metara u ovakvoj radnoj sredini predstavlja inženjerski izazov od faze izrade projekta geoloških istraživanja, statičkih analiza do završne faze stubova vetroparka i njihove eksploatacije.

Kostolački basen je pogodan za razvoj vetroelektrana iz više razloga. Lokaliteti u okviru basena poseduju solidan vetropotencijal sa dominantnim jugoistočnim pravcem duvanja vetra. Putna mreža zadovoljava mogućnosti za isporuku opreme vetrogeneratora. Postojeća elektroenergetska mreža daje dovoljno mogućnosti za priključenje vetroparka. Najveći deo basena je industrijalizovan, pa su realne mogućnosti dogradnje novih energetskih pogona koji neće negativno uticati na očuvanje životne sredine i na kraju, postoji pozitivna struktura imovinsko – vlasničkih odnosa u korist države.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!