Da bi ubrzala proces dekarbonizacije, Srbija pored razvoja energetskih propisa, mora da radi na njihovoj adekvatnoj implementaciji, odnosno da gradi i ulaže u neophodne kapacitete, da ulaže u transfer i produkciju tehnološkog i inovativnog znanja, kao i da proceni socijalno-ekonomske efekte zelene tranzicije po društvo, rekla je za Novu ekonomiju Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Dragana Đurica je u izjavi za Novu ekonomiju poručila i da zelena tranzicija dovodi do transformacije privrede, odnosno utiče na cenu energije, proizvodne tokove, strukturu i potrebe na tržištu rada, pa njen uticaj nije samo na životnu sredinu i privredu, već i na društvo u celini.
“Cena (energije) se menja, jer su obnovljivi izvori energije skuplji, potrebe na tržištu rada se menjaju jer su neophodne inovacije i transferi znanja, te i više kvalifikovana radna snaga“, rekla je ona.
Zbog svega toga toga je, kako kaže Đurica, neophodno da tranzicija Srbije ka zelenim izvorima energije bude pravedna, odnosno da se izrade strateški planovi sa ciljem da se minimiziraju gubici radnih mesta i obezbedi ekonomska sigurnost za stanovništvo.
Proces dekarbonizacije podrazumeva dugoročno napuštanje uglja (koji je glavni uzročnik negativnog uticaja na životnu sredinu) i drugih fosilnih goriva kao dominatnih izvora proizvodnje energije, te povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji i potrošnji.
„Srbija proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja, što je najveći postotak u odnosu na druge ekonomije u regionu Zapadnog Balkana“, navela je Dragana Đurica.
Termoelektrane na lignit odgovorne su za skoro polovinu emisija ugljen dioksida u zemlji, sa skoro 27 miliona tona godišnje, pokazala je analiza Evropskog pokreta u Srbiji.
Takođe, zbog povećane verovatnoće kvarova u ključnim elektranama na lignit, koje u snabdevanju električnom energijom u Srbiji učestvuju sa preko 65 odsto, sigurnost snabdevanja energijom je “ozbiljno ugrožena”.
Evropski pokret u Srbiji će 14. septembra u Beogradu predstaviti rezultate analize i preporuka “Šanse za dekarbonizaciju energetskog sektora u Srbiji“ u okviru konferencije „Budućnost dekarbonizacije u Srbiji i iskustvo zemalja Višegradske grupe (V4)“.
Dokle je Srbija stigla na putu ka dekarbonizaciji?
Srbija se potpisivanjem Zelene Agende za Zapadni Balkan, koja predstavlja zalaganje Evropske unije da zemlje regiona uključi u stratešku borbu protiv klimatskih promena, obavezala da će primenjivati konkretne akcije i mere ka nisko – ugljeničnom razvoju privrede i usklađenom ekonomskom rastu sa principima održivog razvoja.
Trenutna usklađenost energetske regulative u Srbiji sa standardima EU iznosi 65 odsto, kaže Dragana Đurica i ukazuje da tek predstoji ispunjenje glavne regulatorne obaveze Srbije koja se odnosi na razvoj i primenu nacionalnih energetskih i klimatskih planova sa “jasnim merama za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte”.
„Od 2021. godine u izradi je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine (INEKP). Tim dokumentom dekarbonizacija se definiše kao jedan od strateških prioriteta razvoja energetskog sistema u Srbiji i u skladu je sa standardima EU“, rekla je ona i dodala da je pored tih dokumenata pred Srbijom i usvajanje Nacionalne energetske strategije Srbije kao i Nacionalnog prostornog plana.
Šapić imenovao energetskog menadžera Beograda
Međutim, Đurica ukazuje da je razvoj energetskih propisa “tek početak tranzicionog procesa”, i da je pored toga potrebno ulaganje u njihovu adekvatnu implementaciju, odnosno ulaganje u transfer i produkciju tehnološkog i inovativnog znanja, kao i dobra procena socijalno-ekonomskih efekata zelene tranzicije po društvo.
„Da bi ubrzala process dekarbonizacije, Srbija mora da sprovede sveobuhvatnu procenu potreba kako bi se identifikovali nedostaci u kapacitetima i prema tome izradili programi za jačanje kapaciteta. Izgradnja kapaciteta bi trebalo da bude fokusirana na unapređenje tehničkog znanja, razvoj veština i finansijsku podršku za zainteresovane strane u energetskom sektoru. Konkretno kroz programe obuke za razvoj projekata obnovljivih izvora energije, implementaciju energetske efikasnosti i platformi za razmenu znanja za promovisanje najboljih praksi i inovativnih rešenja“, rekla je ona.
Kako zelena tranzicija zahteva razvoj privrede zasnovan na inovacijama, Đurica ocenjuje da se često kao razlog sporog napretka Srbije navodi nedostatak finansijskih sredstava.
“Ipak, EU je opredelila značajna sredstva za ovaj process, samo u 2023. godini 730 miliona evra za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, konkretnije za razvoj projekata koji obezbeđuju čistu energiju i doprinose dekarbonizaciji privrede. U 2022. godini je samo za Poglavlje 27 (životna sredina) izdvojeno više od 12 milijardi evra investicija“, rekla je ona.
Više žena u energetici, ali sve manje na menadžerskim pozicijama
Neophodno da organizacije civilnog društva budu uključene
Zelena tranzicija je proces koji treba da uključi sve aktere u zajednici, računajući Vladine agencije, privatni sektor, organizacije civilnog društva (OCD), akademsku zajednicu, sindikate i druge.
„Evropski pokret u Srbiji, kao jedna od aktivnijih organizacija civilnog društva u oblasti usklađivanja zelene politike u Srbiji sa standardima EU, teži razvoju dijaloga i saradnje javnih institucija i civilnog društva u kreiranju adekvatnih politika“, rekla je Đurica.
Projekat te civilne organizacije pod nazivom „Osnaživanje OCD uključenih u proces dekarobnizacije u Srbiji kroz iskustvo zemalja Višegradske grupe“ ima za cilj ima da stvori uslove za veće uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka, uz pružanje stručnog doprinosa i stvaranje mehanizama praćenja zakonodavnih promena i sprovođenja reformi.
„Projekat prikazuje politike dekarobnizacije u zemljama Višegradske grupe koje mogu poslužiti kao primer Srbiji, uz razvoj saradnje organizacija civilnog društva i Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva za zaštitu životne sredine. Kroz projekat je ostvarena dobra saradnja između predstavnika javnih institucija i civilnog društva, koji su se usmerili na transfer znanja kroz zajedničke studijske posete predstavnika ministarstava i organizacija civilnog društva ‘zelenim’ energetskim oblastima u Višegradskim zemljama, te sastanke sa donosiocima odluka, relevatnim državnim telima, think-tank organizacijama i drugima”, objašnjava generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Generalno gledano organizacije civilnog društva u Srbiji se aktivno zalažu za dekarbonizaciju energetskog sektora, a Dragana Đurica ukazuje i na podatak da se 26 odsto OCD bavi temom zaštite životne sredine, uz eksponencijalni rast poslednjih nekoliko godina.
„Ipak, zalaganje je ograničeno izazovima, poput pristupa izvorima finansiranja. Uz veću finansijsku podršku i bolje razumevanje konstruktivne uloge civilnog društva u procesu zelene tranzicije kao deo rešenja, a ne deo problema, OCD mogu ispuniti svoju nedvosmislenu ulogu stručne podrške u razvoju adekvatnih politika i podizanju svesti javnosti o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije“, rekla je ona ukazujući da to posledično može obezbediti bolje razumevanje zelene tranzicije među građanima i veću podršku implementaciji relevantnih propisa i mera.
Prema njenim rečima, potrebno je više ulagati u podizanje svesti i informisanje građana o značaju zelene tranzicije, ulozi javnih institucija, kompanija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, kao i o odgovornosti i obavezama samih građana.
“Pitanje zelene tranzicije dotiče sve aktere u zajednici, te su direktne, transparentne i jasne poruke i pozivi na akciju ključ uspešne komunikacije sa građanima. Organizacije civilnog društva tu mogu biti od velike pomoći u sprovođenju informativne kampanja, ali neki veći, i ne manje značajan, stručni doprinos civilnog društva zahteva bolju dinamiku saradnje svih aktera u procesu i adekvatnu finansijsku podršku“, zaključila je ona, prenosi Nova ekonomija.
