Za plemenitim metalima u istočnoj Srbiji traga čak 10 stranih kompanija. Bor i okolina mogli bi da postanu srpski Eldorado. Na lokaciji “Čukaru peki” američki “Friport Mekmoran” pronašao je, kažu, najbogatiju zlatnu žicu na svetu, dugu čak 84 metra. O planovima investitora još se ne govori, ali u Vladi i Opštini se nadaju otvaranju novog rudnika bakra i zlata.
Zlatna groznica je počela na reci Pek, a i danas se često vide ljudi koji ispiraju zlato. Deda Dragutin puni već devetu deceniju i seća se legende da su upravo stranci i otkrili da i brda timočkog kraja kriju zlatna nalazišta.
“Došli neki Francuzi i seo neki tamo na kamenje, uzeo čekić i kaže da ovde zlata ima. Čuo sam, ali to nisam video, pričalo se tako, a evo, zaista ima”, priča deda Dragutin Novaković iz sela Krivelj.
Istraživanja su pokazala da su novootkrivena ležišta po bogatstvu u samom svetskom vrhu. Tona rude sadrži gotovo 26 odsto bakra i više od 50 odsto grama zlata. Lokalna vlast je sigurna da će investitor širiti posao.
“Nisu to samo benefiti u radnoj snazi, rudnoj renti. Ja mislim da su to benefiti u otvaranju novih investicija, jer otvaranjem novog rudnika mi dobijamo na razvoju turizma, ugostiteljstva i na razvoju svega. Jedno radno mesto u rudarstvu posredno vuče tri radna mesta neposredno”, smatra predsednik Opštine Bor Živojin Pavlović.
U Boru se rudari više od veka, a rezerve pokazuju da može još toliko. Imaju školovan kadar svih rudarskih i geoloških profila, a na birou je oko sedam hiljada nezaposlenih.
Građani smatraju da bi bilo dobro da se otvori još jedan rudnik, jer je dosta nezaposlenih, a, kako kažu, novi rudnik bi zaposlio mlade i podigao grad na noge.
Stručnjaci podsećaju da Srbija ne može sama da radi geološka istraživanja jer je to skup posao. Ali domaći geolozi su potpuno uključeni u sve strane istražne projekte.
“Sredstva potrebna za istraživanje po jednom istražnom polju kreću se između desetak i 100 miliona dolara. To su velika sredstva za Srbiju i srpske firme. Zato strane kompanije finansiraju, a naši ljudi ovde izvode istraživanja”, priča geolog “Jantar grupe” Dušan Simić.
Američki “Friport” sa svojim kanadskim partnerom, samo prošle godine u istraživanja je uložio 20 miliona dolara.
Vrednost zlata i bakra otkrivenih u novim ležištima prema sadašnjim cenama na Londonskoj berzi metala, procenjuje se na 20 milijardi dolara. U budućnosti se računa na mnogo veće iznose jer aktivna istraživanja tek slede.
Izvor; RTS
