U smislu prioriteta, Srbija treba da obezbedi da se odredbe Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu sprovode u praksi, uz poseban osvrt na odredbe o učešću javnosti i pristupu pravdi, navodi najnoviji Izveštaj Energetske zajednice o implementaciji za Srbiju, prenosi sajt serbia-energy.eu
Procena uticaja na životnu sredinu u Srbiji regulisana je Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2004, u izmenjenoj i dopunjenoj verziji iz 2009. Spisak aktivnosti za koje je potrebna procena uticaja na životnu sredinu transponovan je Uredbom o listi projekata koji podležu proceni uticaja na životnu sredinu, usvojenom 2011. Nakon stupanja na snagu nove Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu (2011/92/EU) u EU, Srbija je počela da revidira Uredbu o listi projekata prema Aneksu I nove Direktive (projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu). Ova primena je, međutim, stavljena na čekanje i nisu predviđene promene u zakonodavstvu za preostali deo 2015.
Tokom izveštajnog perioda, u energetskom sektoru je izvršena ili je bila u obradi 21 procena uticaja na životnu sredinu. Jedan od ovih projekata odnosi se na izgradnju razvodnog gasovoda (Užice-Čajetina-Zlatibor), jedan na skladištenje naftnih derivata (Smederevo – Direkcija za robne rezerve), jedan na vetropark (Krivača u opštinama Golubac i Kučevo), jedan na preradu otpadnih voda u termoelektrani Nikola Tesla B, jedan na izgradnju nadzemnih kablova (TS Rudnik 5 –CM Kostolac, TS Rudnik 3 – TS Rudnik 5 i CM Klicevac – CM Kostolac, procenjeni zajedno), jedan na rekonstrukciju toplane za daljinsko grejanje (Jug) i petnaest malih hidroelektrana. Nijedan od njih ne odnosi se na Projekat od interesa za Energetsku zajednicu. Ukupno su do sada završene procene uticaja na životnu sredinu za deset Projekata od interesa za Energetsku zajednicu (kombinovana gasno-parna kogeneracijska elektrana u Pančevu, termoelektrana Kolubara B, termoelektrana Nikola Tesla B3, Ibarske hidroelektrane (10 HPPs), 400 kV NV TS Kragujevac – TS Kraljevo, 400 kV NV TS Bajina Bašta – TS Kraljevo / 400 kV NV TS Obrenovac – TS Bajina Bašta, 400 kV NV TS Resita (ROM) – TS Pančevo (SER), interkonekcijski cevovod CRO-SER (Slobodnica-Sotin-Banatsko Novo Selo) i interkonekcijski cevovod SER (Niš-Dimitrovgrad) do BUG).
Srbija ima devet termoelektrana koje spadaju u polje delovanja Direktive o velikim ložištima sa ukupno 21 blokom i ukupnim nominalnim unosom toplote od 13 943 MW. 18 blokova se lože lignitom dok tri rade na prirodni gas. Uz to se ukupno 23 bloka postrojenja za sagorevanje upotrebljavaju u različitim sektorima industrije.
Trenutno su emisije velikih ložišta regulisane Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh usvojenom 2010 i izmenjenom i dopunjenom 2011. Ova Uredba delimično transponuje Direktivu o velikim ložištima i sadrži detaljne tehničke uslove za velika ložišta, uključujući granične vrednosti emisije i standarde monitoringa. Putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), u septembru 2014, sprovedena je analiza pravne praznine u postojećem srpskom pravosuđu u poređenju sa Poglavljem III Direktive o industrijskim emisijama, a kao nastavak, napravljen je plan za transponovanje. Plan predviđa dvofaznu transpoziciju Poglavlja III Direktive o industrijskim emisijama u domaće zakonodavstvo, najpre transponovanjem odredbi Direktive o velikim ložištima putem nove Uredbe (koja treba da bude usvojena tokom 2015), a zatim Poglavlja III Direktive o industrijskim emisijama do sredine 2017 putem izmena i dopuna nove Uredbe.
Implikacije primene Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama reflektovane su u scenarijima nacrta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025 sa projekcijama do 2030.
Konačno, Srbija priprema i planira da usvoji Nacionalni plan za smanjenje emisija po Članu 4(6) Direktive o velikim ložištima, u verziji prilagođenoj Odlukom Ministarskog saveta. U decembru 2014, održana je rasprava Parlamentarnog odbora o nacrtu plana sa učešćem širokog spektra zainteresovanih strana, uključujući odnosne Ministre, predstavnike industrije i građanskog društva i Sekretarijat. Iako do sada nije bilo formalnih zahteva da se pokrene njena primena, verovatno je da će neka velika ložišta u Srbiji upotrebiti opt-out odredbu koju omogućava Odluka 2013/05/MC-EnC.
Sve u svemu, Srbija je dostigla visok nivo transpozicije što se tiče Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu i procene uticaja na životnu sredinu se sprovode u skladu sa odredbama te Direktive. Stoga, napori treba da budu orijentisani na praktičnu primenu zakonodavnih mera u procedurama procene uticaja na životnu sredinu, uz poseban osvrt na odredbe o učešću javnosti.
U vezi sa primenom Direktive o sumporu u gorivu, Sekretarijat je 2013. pokrenuo prekršajni postupak protiv Srbije. Iako Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla sadrži opis različitih tipova mazuta, on nije u skladu sa definicijom utvrđenom ovom Direktivom. Osim toga, maksimalan sadržaj sumpora kod pojedinih kategorija goriva (HFO-S i HFO-T) je iznad 1% po masi što predstavlja kršenje Direktive. Što se tiče uzorkovanja i analize, Sekretarijat je zaključio da se standardi na koje se poziva srpsko zakonodavstvo ne mogu smatrati ekvivalentima onih koje zahteva Direktiva.
U međuvremenu, Srbija je rešila jedan od nedostataka u vezi sa transpozicijom i primenom Direktive o sumporu u gorivu, naime, zabranom HFO-T. Drugi prekršaji, npr. oni koji se odnose na definiciju goriva, HFO-S kao i uzorkovanje i analizu i dalje postoje, iako jedan član nedavno usvojenog Zakona o energetici uspostavlja pravnu osnovu za stvaranje sistema za praćenje kvaliteta tečnih goriva. Kako bi se rešili ovi nedostaci, Sekretarijat trenutno priprema Obrazloženo mišljenje protiv Srbije.
Granične vrednosti emisije Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh su u skladu sa onim iz Direktive o velikim ložištima. Tokom poslednjeg izveštajnog perioda, Srbija je nastavila sa važnim koracima kako bi se pripremila za primenu relevantnih odredbi Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama što je ključno za implementaciju ovih delova pravnih tekovina iz oblasti životne sredine. Ovi napori čine razumnu osnovu za obezbeđenje primene odredbi obe Direktive (prilagođene Odlukom Ministarskog saveta) do roka određenog Ugovorom, tj. 31. decembra 2017.
Generalno, Srbija je uložila značajne napore na svom putu ka postizanju usklađenosti sa pravnim tekovinama Energetske zajednice iz oblasti životne sredine, jedne ambicije koja treba da se održi u budućnosti.
U smislu prioriteta, Srbija treba da obezbedi da se odredbe Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu sprovode u praksi, uz poseban osvrt na odredbe o učešću javnosti i pristupu pravdi.
Srbija mora da postigne potpunu transpoziciju u domaće zakonodavstvo Direktive o sumporu u gorivu i njenu efikasnu primenu. To se naročito odnosi na odredbe u Pravilniku o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla koje se odnose na HFO-S i na pravila monitoringa. Uprkos manjim postignućima, kao što je stvaranje pravnog osnova za sisteme monitoringa, većina zabrinutosti Sekretarijata ostaje na snazi i stoga prekršajni postupak treba da se nastavi dok se prekršaji ne isprave.
Srbija mora da nastavi sa svojim naporima u pripremanju primene Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama. U tom smislu, usvajanje izmena i dopuna Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh i Nacionalnog plana za smanjenje emisija je od primarnog značaja. Uz to, operateri postrojenja za sagorevanje treba da imaju na umu da je rok kraj 2015. godine ukoliko žele da svoja postrojenja podvrgnu opt-out pravilima, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
