Reverzibilna hidroelektrana Bistrica je projekat koji je realno realizovati u narednih nekoliko godina, ali istovremeno to nije za očekivati kada je reč i o Reverzibilnoj hidroelektrani “Đerdap 3” jer je ta investicija na “dugačkom štapu”.
Reverzibilna hidroelektrana Bistrica i RHE “Đerdap 3”, kao projekte čija izgradnja sledi, najavila je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović istakavši da bi se na taj način obezbedilo stabilno snabdevanje strujom i pospešilo balansiranju elektroenergetskog sistema.
– To su projekti koje moramo dobro da isplaniramo da bismo ih završili do 2030. godine, ili malo nakon toga. Zahvaljujući reverzibilnim hidroelektranama, integrisaćemo više kapaciteta iz sunca i vetra u naš elektroenergetski sistem.
Mi smo bogati rečnim potencijalom i upravo je najjeftinija proizvodnja električne energije iz hidroelektrana. RHE “Bistrica” je od velikog značaja za balansiranje nacionalnog elektroenergetskog sistema, koji će omogućiti petodnevno skladištenje električne energije.
To znači da ćemo moći da akumuliramo viškove energije i ubacimo u sistem kada nam bude potrebna. Intenzivno radimo na pripremi projekta – navela je resorna ministarka Đedović Handanović i dodala da očekuje da će izgradnja RHE “Bistrica“ početi sledeće godine.
Ona je istakla da Elektroprivreda Srbije gradi prvo postrojenje iz obnovljivih izvora energije, vetropark u Kostolcu, koji će biti na mreži početkom sledeće godine.
– Već su počeli radovi na temeljima za stubove vetrogeneratora i očekujem da će se u toku ove godine završiti većina radova. Početkom 2025. godine imaćemo na mreži prve proizvodne kapacitete EPS-a iz OIE što je veoma važno zbog energetske tranzicije i prelaska na čistije izvore energije- rekla je ministarka Đedović Handanović.
Ona je podsetila da će se graditi pet samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta jedan gigavat.
– Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spomenuo, počeli smo pregovore sa „Hyundai Engineering“ iz Južne Koreje za izgradnju tih postrojenja na pet lokacija na istoku i jugu naše zemlje. Ta postrojenje imaće baterijska skladišta koja će akumulirati energiju kada ne bude bilo dovoljno energije sunca, odakle ćemo puštati električnu energiju u mrežu ne ugrožavajući sigurnost snabdevanja – istakla je Dubravka Đedović Handanović.
Kako je istakla već ove godine biće završeni važni projekti u elektroenergetskom sektoru, kao što je blok B3 u Termoelektrani “Kostolac” i postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani “Nikola Tesla A”.
– U narednim mesecima povezaćemo na sistem blok B3 u TE “Kostolac” što će biti prvo proizvodno postrojenje koje Elektroprivreda Srbije otvara posle skoro četiri decenije, kapaciteta 350 megavata. Ta nova elektrana koristiće najsavremeniju opremu za smanjenje emisija štetnih gasova, odnosno nivo emisija će biti u skladu sa nacionalnom i evropskom regulativom. Takođe, završavamo izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A koje ćemo uskoro pustiti u probni rad. Ovo postrojenje je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji koje će obezbediti čistiji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline, uz smanjenje emisije sumpor dioksida za oko 10 puta – rekla je Đedović Handanović.
Resorna ministarka je istakla da je energetika bazična infrastruktura.
– Mi ne možemo da industrijalizujemo privredu, niti da otvaramo nove naučne centre, bez dovoljno proizvedene električne energije i sigurnog snabdevanja energentima – poručila je Dubravka Đedović Handanović.
Sa druge strane stručna javnosti ističe da, bar u ovom trenutku, nije izgledno graditi istovremeno reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” i “Đerdap” iz više razloga te bi se prvenstveno trebalo orijentisati na izgradnju RHE “Bistrica” između ostalog i zbog toga što su određene aktivnosti na tom planu već započete a i cena njenog koštanja je manja od one koju je potrebno uložiti za “Đerdap 3”.
Naime, dok se predviđa da će u izgradnju “Bistrice” biti uloženo milijardu evra procenjuje se da “Đerdap 3” košta tri puta više.
– Kada je reč o “Đerdapu 3” treba naglasiti da je planove za izgradnju te hidroelektrane nužno uskladiti sa rumunskim partnerima. Takođe, još uvek nisu urađene precizne analize vezane za sprovođenje tog projekta. Treba sagledati i kako finansirati taj projekat. Shodno tome, nije izvesno da RHE “Đerdap 3” može da bude izgrađena u kratkom periodu. To je nešto o čemu treba razmišljati u narednoj fazi nakon što se sprovedu neki izgledniji projekti – kaže za Danas stručnjak za energetiku Željko Marković.
Prema njegovim rečima RHE “Bistrica” je pravilno izabrana za prioritet i jer je dosta toga u pripremama urađeno te je realno da izgradnja počne sledeće godine.
Izvor: Danas
