Jedini gas koji Srbija ima je ruski gas. Do sada je jedan deo gasa nabavljala po ceni od 270 dolara za 1.000 kubika, a ostatak po tržišnoj ceni. Međudržavni sporazum sa Rusijom istekao je 21. maja, a upravo se pregovara se o novom, koji podrazumeva i novu cenu gasa. Kako je najavljeno, Vučić će o tome razgovarati s Putinom 25. maja. Ukoliko bi Srbija Rusiji uvela sancije, plaćanje gasa po tržišnoj ceni bilo bi veliki udarac za srpski budžet. A u EU se sprema šesti paket sankcija koji se odnosi i na zabranu uvoza ruskih energenata.
Šesti paket sankcija Rusiji kojim se zabranjuje uvoz ruske nafte, a koji Evropska unija upravo sprema, biće, kako reče Viktor Orban, „za privredu razoran kao atomska bomba”. Samo se ne zna za koga: evropsku ili rusku privredu. A posle dve nedelje pregovora ne zna se ni kada će šesti paket biti usvojen.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, ubeđena je da će ekonomske posledice biti razornije po rusku nego po evropsku privredu. Mađarski premijer Viktor Orban, sa druge strane, misli na će embargo na uvoz ruske nafte biti „atomska bomba” za Evropu, a ne Rusiju.
Kad se pogledaju podaci o uvozu energenata iz Rusije jasno je i zašto: 95 odsto gasa i 70 odsto nafte Mađarska uvozi iz Rusije. To su podaci koje je nedavno objavio Fajnenšel tajms. Ali Mađarska nije jedina zemlja u Evropi koja je zavisna od ruskih energenata i koja zbog toga traži izuzeće iz šestog paketa sankcija.
Izuzeće traži i Slovačka, koja od Rusije uvozi 90 odsto gasa i 70 odsto nafte. Ipak, tu nije kraj ovom spisku, jer izuzeće traže i Bugari koji od Rusa uvoze 75 odsto gasa i 40 odsto nafte.
Ali, zavisne od ruskog gasa su i Češka i Letonija, koje skoro polovinu nafte uvoze iz Rusije. A negoduje čak i Grčka, koja od Rusije toliko energetski ne zavisi, ali grčki tankeri prevoze rusku nafu, pa će gubitke pretrpeti i grčka ekonomija.
Poljska istorija i ekonomija
Ipak, ima i zemalja EU, koje uprkos svojoj energetskoj zavisnosti od Rusije, glasno zagovaraju usvajanje embarga na uvoz ruske nafte. Idu čak i korak dalje i traže zabranu uvoza ruskog gasa. Poljska je takav primer. Prema podacima Evrostata, zvanične statistike EU, Poljska iz Rusije uvozi 54 odsto gasa i 67 odsto nafte. Poljska je poslednjih godina čak i smanjila zavisnost od ruskog gasa i obezbedila druge izvore snabdevanja. Na jesen bi trebalo da počne sa radom Baltički gasni tok, koji će Poljska gas dobijati iz Norveške preko Danske i Baltičkog mora.
Iako je, međutim, pre deset godina udeo zavisnosti od ruske nafte i gasa oko 90 odsto, Poljska i dalje od Rusije energetski zavisi.
Marko Babić, profesor univerziteta u Varšavi, kaže da se to što je Poljska najglasnija kada je o usvajanju šestog paketa sankcija reč, ne može objasniti samo ekonomijom, već istorijom.
„Od početka devedesetih godina Poljska na Rusiju gleda kao na političkog rivala. Za Poljake oslobađanje od ruskog gasa znači i oslobađanje od ruskog uticaja. Poljaci su danas spremni da plate bilo koju cenu da bi u toj nameri uspeli”, kaže Babić za emisiju „Četvrtkom u 9″ na RTS-u.
Milijardu dolara dnevno
Ipak, usvajanje šestog paketa sankcija Poljska nije uspela da ubrza. Nije ga ubrzala čak ni Ukrajina koja je u sredu, 11 maja, prvi put od početka rata, zaustavila transport ruskog gasa ka Evropi. Ukrajina je tada zatvorila tranzitnu tačku Sohranivku, preko koje trećina ruskog gasa ide u Evropu.
Jer, paradoksalno, sve vreme dok traje rat u Ukrajini, Evropa koja sankcijama kažnjava Putina, kako bi mu smanjila izvor prihoda za rat, zapravo je najveći Putinov finansijer. Kupovinom ruske nafte i gasa, Evropa Putinu obezbeđuje stabilan izvor prihoda za rat. U zavisnosti od cene i količine, Putin na prodaji energenata zaradi od 800 miliona do milijardu dolara. Dnevno!
Ali, Evropa ne može da se oslobodi ruskih energenata preko noći. Sve i da šesti paket sankcija bude usvojen, nafta neće preko noći prestati da stiže u Evropu. Da bi se potpuno oslobodila zavisnosti od ruskih energenata i to u narednih 10 godina, Evropska unija mora da uloži čak 300 milijardi evra. Što je ogroman novac, pogotovo ako se zna da je u projekat Severni tok 2 kojim je bilo predviđeno da gas od Rusije do Nemačke stiže preko Baltičkog mora, uloženo čak 10 milijardi evra. Taj projekat je zamrznut još prvog dana rata u Ukrajini. Međutim, ruski gas u Nemačku nastavio je da stiže punom parom Severnim tokom 1.
Nemačka je u proteklih nekoliko nedelja zavisnost od ruske nafte smanjila na oko 35 odto. Međutim, najmoćnija evropska privreda, svoju konkurentnost je dobrim delom zasnivala i na jeftinim ruskim energentima. Bundesbanka već je napravila procenu. Ukoliko bi Nemačka potpuno prestala da kupuje ruske energente to bi nemačku privredu uvelo u recesiju, a pad ekonomske aktivnosti iznosio bi pet odsto.
Cena trgovinskog rata
Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, kaže da alternativa ruskom gasu postoji, ali je skuplja i mora dugo da se čeka: „Evropska pozicija je izuzetno nezavidna. Evropa se nije pripremila za ovaj sukob. Sve njihove prognoze bazirale su se na energetskom uvozu jeftinih energenata iz Rusije, alternativa je bilo vrlo malo i nije se ulagalo u njih. Što je potpuno normalno, jer ako imate stabilnu liniju gradskog prevoza kojom se dovozite do posla nećete kupovati avion, koji je mnogo skuplji”, kaže Radosavljević za „Oko magazin”.
Na pitanje da li je američki tečni naftni gas taj avion koji se nudi Evropi, Radosavljević odgovara da to nije samo avion, već za njega treba da se izgradi i pista – misleći na terminale za tečni naftni gas koje Evropa nema.
Ali, šesti paket sankcija biće „atomska bomba” i za rusku ekonomiju. Mada je i prethodnih pet paketa sankcija tempirana vremenska bomba za Rusiju.
Na prvi pogled, čini se da Putin ovaj trgovinski rat dobija. Rublja je ojačala i sada vredi više nego pre početka ratnih operacija. Rusija sada čak ima i suficit u spoljnoj trgovini sa Evropskom unijom, koji je zbog skupljih energenata još dodatno povećan.
Međutim, Rusija od Evrope trgovinski zavisi. Evropa je glavni spoljno-trgovinski partner Rusije. Iz Evrope u Rusiju godišnje stiže roba vredna 90 milijardi evra. Međutim, od Evrope Rusija uvozi visoku tehnologiju u vrednosti od oko devet milijardi evra godišnje. A bez tehnologije nema ni rasta. Što znači da će ruski privredni rast na dugi rok biti ošišan.
Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakuletata, kaže da Rusija trenutno puni budžet prihodima od energenata, ali na dugi rok gledano, ruska privreda će zbog sankcija patiti: „Tri četvrtine stranih investicija u Rusiju stiže iz Evropske unije. To su komponente koje su neophodne za neke grane ruske industrije, koje Rusija neće moći da nabavi iz Kine. Ruska privreda ne može da bude samoodrživa. ‘Simens’ je posle 170 godina poslovanja u Rusiji odlučio da se povuče iz nje”, kaže Jelena Žarković.
A kako će šesti paket sankcija pogoditi neutralnu Srbiju, koja od Rusije zavisi energetski, a od Evrope trgovinski?
Između dve vatre
Srbija u Rusiju godišnje izveze robe u vrednosti od 800 miliona dolara, dok u Evropsku uniju izveze čak 17 puta više! Priliv stranih investicija iz Evrope iznosi nekoliko milijardi evra, godišnje. Najveća strana investicija iz Rusije u Srbiju bila je kupovina Naftne industije Srbije za 400 miliona evra.
Međutim, Srbija od Rusije godišnje uveze energente u vrednosti od pola milijarde evra. Jedini gas koji Srbija ima je ruski gas. Do sada je jedan deo gasa nabavljala po ceni od 270 dolara za 1.000 kubika, a ostatak po tržišnoj ceni. Taj međudržavni sporazum istekao je 21. maja.
Ukoliko bi Srbija Rusiji uvela sancije, plaćanje gasa po tržišnoj ceni bilo bi veliki udarac za budžet. Na primer, Narodna banka Srbije je u sredu 18. maja objavila Izveštaj o inflaciji. U njemu se navodi da je cena gasa na tržištu za godinu dana porasla i do 500 odsto. A bilo je dana, kao početkom marta, kada se gas na berzama prodavao i po ceni većoj od 3.000 dolara, dakle čak 1.000 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To znači da bi nam samo za gas godišnje trebalo od tri do šest milijardi evra godišnje, a ceo budžet iznosi 14 milijardi evra.
Takođe, Srbiji je, zbog sankcija koje je Evropa uvodila Rusiji, već pretila naftna kriza. Četvrtim paketom sankcija, koji je usvojen 15. marta, kompanijama iz Evropske unije zabranjena je bilo kakva transakcija sa firmama u kojima 12 ruskih preduzeća ima vlasnički udeo veći od 50 odsto. Na crnoj listi Evropske unije bio je i Gaspromnjeft, koji je tada u NIS-u imao 56,15 odsto akcija.
Šesti paket
Nafta u Srbiju stiže preko hrvatske kompanije Jadranski naftovod Janaf, pa je ta zabrana bila jasna i nedvosmislena. A NIS na srpskom tržištu maloprodaje naftnih derivata ima udeo veći od 70 odsto. Samo jedna četvrtina sirove nafte vadi se na srpskim naftnim poljima. Ostatak dolazi iz uvoza.
Petim paketom sankcija, Evropska unija je napravila izuzetak, pa se Srbiji nije dogodila naftna kriza. Hoće li nam se, međutim, naftna kriza dogoditi nakon što Evropska komisija, konsenzusom usvoji šesti paket sankcija?
Ako se kompanijama iz EU zabranjuje uvoz ruske nafte, kako će onda Janaf (kompanija iz EU) da uveze naftu za NIS? Znači li to da u Srbiji nafte neće biti? U Janafu nisu mogli da odgovore na ovo pitanje, jer su, kako kažu, „kompanija koja se listira na berzi”.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, tvrdi da snabdevanje Srbije naftom neće biti ugroženo. „Šesti paket sankcija bio bi usmeren na naftu koja je poreklom iz Rusije. A NIS ne uvozi dominantno rusku naftu”, objašnjava Radosavljević.
Udeo ruske nafte u NIS-ovom uvozu trenutno iznosi 10 do 20 odsto.
U susret šestom paketu sankcija NIS je na Beogradskoj berzi promenio vlasničku strukturu. Gaspromnjeft u NIS-u sada ima 50 odsto vlasništva.
Ova transakcija odigrala se u krugu Gaspromove porodice. Jer je kupac 6,15 odsto akcija ćerke firme Gaspromnjeft upravo majka firma – Gasprom. Suštinski nije se promenilo ništa jer su Rusi zadržali većinsko vlasništvo. Formalno, promenilo se sve. Jer, evropske kompanije posluju sa Gaspromom, koji nije na evropskoj crnoj listi. Preko ove kompanije Evropa i kupuje ruski gas. Gaspromnjeft je firma sa kojom Evropa ne sarađuje i koja je pod embargom. Može li, ipak, nekim novim paketom sankcija većinsko rusko vlasništvo u NIS-u ponovo za Brisel da bude sporno?
Uroš Delević, profesor Univerziteta u Londonu, kaže da, kada je ta priča prvi put potegnuta, nama je saopšteno da je na neki način Srbija bila ucenjena i da je morala da glasa protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama kako bi joj se omogućilo da može da dobija naftu: „A sada smo opet došli u situaciju da time mogu da nas ucenjuju. Politika konstantnog upodobljavanja naše politike stranim zahtevima je veoma loša i to može tako da ide u nedogled. Mi treba da zastupamo stav da mi nismo Rusija i da se ne treba preko naših leđa boriti sa Rusijom”, kaže Delević.
Međutim, nema samo Evropa prostor za ucene kada je o Srbiji reč. Ima ga i Rusija.
Lajk i dislajk
Aktuelni gasni sporazum sa Rusijom ističe krajem maja i u toku su pregovori o novom. Vladimir Putin zna da za Srbiju nema rešenja gasne jednačine bez ruskog gasa, a prostor za ruski uticaj u Srbiji ostavlja i većinsko rusko vlasništvo u NIS.
Po kojoj god ceni da se nabavka gasa iz Rusije dogovori (a spominje se iznos od 600 do 800 dolara za 1.000 kubika), vrlo verovatno je da će se prilikom potpisivanja međudržavnog sporazuma predsednik Aleksandar Vučić sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Jezikom društvenih mreža rečeno, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Olaf Šolc neće lajkovati sliku na kojoj se rukuju srpski i ruski predsednik.
Neće je lajkovati ni jedan deo domaće javnosti. One koja tvrdi da je od Aleksandra Vučića licemerno to što Rusiji neće da uvede sancije, dok Srbiju vodi ka Evropskoj uniji.
Da li su u pravu oni, ili je možda u pravu drugi deo javnosti koji tvrdi da je licemerna Ursula fon der Lajen, koja Vladimira Putina kažnjava sancijama, a u stvari je Evropa glavni finansijer njegovih ratnih operacija? Sve dok od Rusije kupuje naftu i gas.
Ili je licemer Vladimir Putin, koji zemlje EU stavlja na spisak neprijateljskih zemalja, ali nije gadljiv na milijardu dolara dnevno kojim Evropa plaća ruski gas i naftu?
Ili je licemer Volodimir Zelenski koji na transportu ruskog gasa kroz Ukrajinu godišnje zaradi dve milijarde evra?
Kakav god da je odgovor na sva ova pitanja, jedno je sigurno: svi zajedno ćemo ući u vrli novi svet u kome će hrana biti skupa, a energenti još skuplji, piše RTS.
