Država Srbija kreće i u ispitivanje privatizacije NIS-a čiji je većinski vlasnik ruski Gaspromnjeft. Nije mali broj onih koji odavno upiru prstom na sporne elemente ove privatizacije, dok oni, koji su pre šest godina pregovorali sa Rusima, odgovaraju da sadašnje vlasti ispitivanjem privatizacije Naftne industrije Srbije skreću pažnju sa “tajnih ugovora” sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U trenutku kada se očekuje da Vlada Srbije objavi ugovor o partnerstvu sa aviokompanijom Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije saopšteno je da je ministar Nebojša Stefanović formirao specijalni istražni tim koji će ispitati sve činjenice i okolnosti vezane za privatizaciju Naftne industrije Srbije.
Novinarka nedeljnika “Nin” Katarina Preradović kaže da privatizacija NIS-a definitivno ima sporne elemente, ali da je pitanje da li ima elemenata krivičnog dela ili pre nepovoljnih odredaba po državu Srbiju.
„A te nepovoljne odredbe su pre svega bile oličene u ceni od 400 miliona eura koja je bila sasvim mala za tako vrednu kompaniju. Drugi sporni elementi su bili recimo iznos rudne rente od 3 odsto za NIS koji je garantovan međudržavnim sporazumom do 2035. godine, iako je u samoj Rsuiji rudna renta 22 odsto, tako da je država tu zakinuta u tom periodu sigurno za par stotina miliona dolara. Osim toga mi smo jedina zemlja koja ima učešće u Južnom toku toku od 49 odsto, gotovo svi drugi imaju 50 procenata“, navodi Preradović.
NIS je privatizovan krajem 2008. godine tako što je vlasnik 51 odsto akcija kompanije postao ruski Gaspromnjeft. Taj većinski paket je prodat za 400 miliona eura sa obavezom ruskog partnera da uloži 500 miliona evra u modernizacjiu Rafinerije Pančevo, što je učinjeno u predviđenom roku. Prodaja NIS-a bila je deo međuvladinog sporazuma Srbije i Rusije, koji je uključivao izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Gaspromnjeft: Iznenađeni istragom
Potpredsednik Demokratske stranke Borislav Stefanović, koji je bio na čelu tima Srbije koji je sa ruskom stranom pregovarao o prodaji NIS-a, rekao je za domaće medije da je ugovor o NIS-u proistekao iz krovnog energetskog sporazuma Srbije i Rusije te da je ratifikovan i u Skupštini Srbije.
“Za njega su glasali i tadašnji radikali koje je predvodio Tomislav Nikolić. I to oni dobro znaju, ali sada pokreću to pitanje kako bi sakrili svoje tajne ugovore koji su zaista tajni za razliku od onih koje smo mi postizali”, kaže Stefanović uz objašnjenje da je njegov zadatak bio samo da operacionalizuje stvari dogovorene krovnim sporazumom a da se, primera radi, ruska strana stalno pozivala na taj krovni sporazum i da nije želela ni da raspravlja o pitanjima kakva je, na primer, bila rudna renta.
Danas Srbija traži da, kao i Gasprom, od zajedničke kompanije ima više koristi nego što je to bilo do sada. Najpre je Aleksandar Vučić u osvit formiranja nove Vlade Srbije oštro poručio da Srbija kao vlasnik 29 procenata NIS-a želi i odgovarajući deo profita.
„Lepo je što je NIS zaradio 300, 400 ili 500 miliona. E, sad lepo od tih 500 miliona iz profita, 100 miliona ima da date ne u razvoj, nego 100 miliona vratite dugove Srbijagasa prema Gaspromu“, rekao je tada Vučić.
To je bila i tema julskih razgovora u Moskvi premijera Aleksandra Vučića sa ruskim čelnicima Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevim.
“Mislim da tu imamo otvorena vrata i da ćemo imati podršku da te odnose uredimo na onim mestima gde za to ima prostora“, rekao je ministar energetike Aleksandar Antić nakon tih razgovora.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da, čak i da je formiranje istražnog tima koji će se baviti privatizacijom NIS-a političko motivisano, ne bi bilo loše da se utvrdi kako se raspologalo imovinom dok je ona bila u vlasništvu Srbije, odnosno kako je mogla da se prodaje imovina kada je već bila predugovorena za prodaju Rusima, a da oko same privatizacije ne vidi neki problem.
„Ulaskom u samu firmu ispostavilo se da je u međuvremenu prodat jedan dio imovine, podsetimo se samo da je recimo učešće NIS-a u hotelu Hajat prodato iako se ta imovina nalazila na spisku imovine koju Rusi otkupljuju. Pa se onda sjećamo se da su Rusi kroz revizije dotadašnjeg poslovanja NIS-a ustanovili da je prikriven manjak od nekih 350 miliona eura koje su oni pokrili. Tako da ispada da su oni u stvari kupili NIS po onoj cijeni o kojoj se govorilo da je realna a to je negde oko 800 miliona eura“, kaže Bušatlija.
U NIS-u, kompaniji koja je prema podacima Agencije za privredne registre sa ostvarenom dobiti od 52 milijarde dinara najprofitabilnije preduzeće u 2013. godini, kažu da je privatizacija Naftne industrije Srbije deo međuvladinog sporazuma Srbije i Rusije, i da je to pitanje za predstavnike državnih organa ove dve zemlje a da menadžment NIS-a odgovara isključivo za operativno upravljanje kompanijom.
Od 2008. kada je ugovor potpisan neprekidne su rasprave o njegovoj eventaulnoj štetnosti po interes Srbije. Ipak, nije se došlo ni do jasnog, eskpertskog zaključka. Zbog toga se ne može reći da se odmaklo od osnovnog pitanja „da li ima elemenata za nekakvu istragu i ispitivanje šta se krije iza toga i da li smo dobro ispregovarali“.
Na ovo pitanje novinarka Katarina Preradović odgovara: „Da, ali može biti sporan momenat zašto u ovom trenutku kada javnost očekuje da vidi ugovor sa Etihadom, da vidi memorandum za FAP sa kompanijom Sisu, tako da mi se čini da je tajming politički a da spornih elemenata u privatizaciji NIS-a definitvno ima“.
Ugovor su, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, u Moskvi potpisali tadašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandar Djukov. Tada su predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali zajedničku izjavu o strateškom značaju energetike u saradnji dve zemlje.
Izvor Radio Slobodna Evropa
