Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija hoće nuklearke,...

Srbija hoće nuklearke, a nema stručnjake ni pare za to

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

U Srbiji je od 1989. godine, nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. Kao da svi na to zaboravljaju proteklih nedelja su u srpskoj javnosti puna usta priče o nuklearnoj energiji i elektranama. Posebno uznemirujuće deluju nesreće i eksplozije, poput nedavne ktastrofe u fabrici u Leštanima, kada su detonacije odzvanjale iz fabrike raketa i odnele tri žrtve. To je samo jedan od incidenata zbog kojeg se građani opravdano pribojavaju i pitaju – da li smo sposobni da čuvamo i nacrtanu ovcu, a ne nuklearnu elektranu.

Sve su učestaliji glasovi koji kao da najavljuju i privikavaju javnost na to da bi Srbija uskoro mogla da dobije nuklearku. Direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta uputio je otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstava i energetike Zorani Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović odgovara da nijedan energetski izvor nije idealan, ali da mi bi Srbija trebalo da razmišlja o nuklearnoj energiji s obzirom na to da do 2050. godine mora da izlazi iz energije koja se zasniva na uglju.

Da li se sprema ukidanje moratorijuma i treba li Srbija da strepi od nuklearki – pitali smo dr Vladimira Udovičića iz Instituta za fiziku.

Naš sagovornik objašnjava da je reč o dugoročnoj priči koja bi pre svega zahtevala ukidanje moratorijuma, a nakon toga i dugotrajne pripreme.

„Neke najoptimističnije procene su, ukoliko bi se odmah počelo sa radovima, potrebno je 10 do 15 godina. da nuklearna elektrana bude izgrađena na teritoriji Srbije. Pojavila se i druga mogućnost da mi budemo učesnici u nekim projektima u Bugarskoj ili Mađarskoj. Možda to nije loše da ima vremena da se ljudi obuče“, kaže Udovičić.

On napominje da je za pokretanje nuklearne elektrane u Srbiji potrebno i obučiti kadrove. Moratorijum na izgradnju nuklearki u Srbiji imao je kao posledicu i ukidanje tog odseka na Elektrotehničkom fakultetu. Posledica je da danas nemamo dovoljan broj stručnjaka da sami izradimo takvo postrojenje, ali ni za neke druge jednostavnije zadatke.

„Prevashodno bi bilo obrazovati i osposobiti nuklearne iniženjere. Za to je potrebno školovanje u inostrabstvu i zemljama koje imaju trediciju u obrazovanju takvog kadra. To nam je neophodno dok se ne razviju neki studijski programi i obuke na našim fakultetma – Elektrotehničkom, Mašinskom ili Prirodno-matematičkom fakultetu“, kaže Udovičić.

Pored stučnog kadra, potrebna su i velika ulaganja.

„Radi se oi milijardama evra. Cena zasvisi od veličine i jačine postrojenja. Inicijalna ulaganja su dosta visoka, pa sve treba uskladiti i sa finansijskom konstrukcijom koja to može da prati“, konstatuje Udovičić.

Zanimalo nas je i da li treba da se plašimo novog Černobilja i katastrofe koju bi mogao da izazove naš nemar.

„Mislim da ne teba da se pllašimo Događaji poput Černobilja ukauzuju na to gde su prousti, pa se u daljem razvoju vodi računa da se to izbegne. Nova tehnologija se razvija već dugi niz godina. Nove generacije nuklearnih elektrana teže tome da se minimalizuje ljudski faktor i da sve bude automatizovano. Kad dođe do nekih problema aktiviraju se automatski mehanizmi i gasi se nuklearka“, objašnjava Udovičić.

Dr Udovičić napominje da se nuklearne elektrane najčešće grade u slivovima reka. Kada je Srbija u pitanju, sliv Dinava je, prema rečima našeg sagovornika, pogodna lokacija. Naš sagovornik smatra da životna sredina ne bi bila ugrožena.

„Nuklearna energija spada u zelene energije. Vodi se račina i studije i o uticaju na životnu sredinu Ne očekujem da bi izgradnja nuklearne elektrane podigla nivo prirodne radioaktivnosti koja je svuda oko nas“, kaže Udovičić.

On dodaje da se prilikom izgradnji nuklearnih elektrana treba voditi računa i o odlaganju nuklearnog otpada, što je, takođe, jedan od izazova.

Bez obzira na sve, odluka o tome da li će Srbija dobiti nuklearnu elektranu, kao i mnogo drugih stvari u našoj zemlji, zavisi od jednog veoma uticajnog faktora.

„Sve je na političkoj odluci da se krene u taj projekat“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...

Srbija: Rudno bogatstvo Srbije vredi 200 milijardi dolara – da li je to razvojna šansa ili loša sreća

Srbija je u svetu poznata kao jedna od prvih država koja je imala zakon o rudnicima. Donet je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412, a krajem njegove vladavine bili smo jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!