Hiljade srpskih aktivista okupilo se u Beogradu kako bi protestovali protiv vladinih planova za oživljavanje projekta litijumskog rudarenja u dolini Jadar, što je izazvalo značajan otpor ekoloških grupa i lokalnih stanovnika. Organizovan od strane grupe Eco Guard, ovaj poslednji protest je deo šireg otpora protiv predloženog rudarskog projekta kompanije Rio Tinto, koji vlada vidi kao potencijalni ekonomski korak napred, dok aktivisti strahuju da će prouzrokovati nepopravljivu štetu regionu.
“Ovaj protest ima jasnu političku poruku: nećemo dozvoliti rudarenje litijuma,” izjavio je Savo Manojlović, aktivista koji je organizovao masovne blokade 2022. godine, što je dovelo do privremenog obustavljanja projekta. Protesti dolaze u trenutku kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uprkos kontroverznim izborima u decembru i maju, ponovo pokrenuo planove za rudnik ove godine uz podršku lidera Evropske unije, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca, i velikih automobilskih kompanija poput Mercedes-Benza, Volkswagena i Stellantisa. Projekat, koji je ključan za ciljeve zelene energije Evrope, mogao bi doprineti između 10 i 12 milijardi evra godišnje u BDP Srbije, prema vladi, koja ga vidi kao ključan korak za poboljšanje ekonomije zemlje, čiji BDP po glavi stanovnika ostaje daleko ispod proseka EU.
Uprkos ovim ekonomskim izgledima, javni otpor ostaje snažan. Desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice prošlog meseca, ističući ekološke brige i raseljavanje lokalnih zajednica. Neki aktivisti su se upustili u činove građanske neposlušnosti, uključujući okupaciju železničkih stanica u Beogradu, podsećajući na blokade iz 2022. godine koje su prvobitno prisilile vladu da napusti projekat.
Kao odgovor, vlada je pojačala represiju prema organizatorima protesta. Desetine aktivista su se suočili sa policijskim racijama i optužbama za teške prekršaje, uključujući nasilno subvertiranje ustavnog poretka, što nosi kaznu do 15 godina zatvora. “Moramo da branimo sve aktiviste koji se bore za zemljište, vodu, vazduh, demokratiju i vladavinu prava,” rekli su iz Eco Guard u svom pozivu na protest, upozoravajući na sve veću represiju od strane države.
Srpska policija i tužilaštvo još uvek nisu komentarisali ovu situaciju. Ekolozi su se, u međuvremenu, sukobili sa Rio Tintom, posebno nakon što je članak u časopisu Nature podigao zabrinutost zbog potencijalnog uticaja projekta na životnu sredinu. Rio Tinto je tražio da se članak izmeni ili povuče, tvrdeći da sadrži netačne informacije.
Neki ekonomisti i stručnjaci, uključujući Aleksandra Matkovića, tvrdili su da je projekat način za predsednika Vučića da održi političku kontrolu, povezujući pritisak za električna vozila sa autoritarizmom. Matković, koji je objavio esej protiv rudnika u avgustu, suočavao se sa pretnjama smrću, koje su prestale tek nakon što je javno govorio i policija otvorila istragu.
Aktivisti poput Aleksandre Bulatović, profesorke krivičnog prava koja je ispitivana od strane policije više od tri sata, izvestili su da su policijske akcije pokrenute zbog objava na društvenim mrežama koje su pozivale na otpor protiv rudnika. Objavljeni post Eco Guard-a 15. avgusta upozorio je da bi buduće blokade mogle dovesti do potpunog kolapsa sistema, što je policija navela kao razlog za svoju istragu.
Bojan Simišić, lider Eco Guard-a, tvrdi da srpska vlada samo prati agendu zapadnih sila. “Vučić je samo izvođač radova,” rekao je Simišić, dodajući da grupa funkcioniše sa minimalnim budžetom bez spoljnog finansiranja od ambasada ili stranih vlada. Uprkos represiji, aktivisti su obećali da će nastaviti svoje proteste, insistirajući: “Neće biti rudnika.”
