Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: „Glavnu ulogu...

Srbija: „Glavnu ulogu treba da ima država, a ne privatni kapital“

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će našoj zemlji za ulaganja u energetski sektor, prema prognozama konsultanta Vlade Srbije norveške energetske kompanije Rustad enerdži, trebati od 16-17 milijardi do 32 ili 33 milijarde evra u narednih 15 do 20 godina privukla je pažnju javnosti.

On je naime na regionalnoj konferenciji „Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu“ u organizaciji ambasada Norveške u Beogradu i Sarajevu, rekao da je Srbija upala u strukturne probleme.

– Nije reč samo o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već o tome da postoji staromodni pristup, stare tehnologije u termoelektranama, a ničeg novog nema ni u hidropotencijalima. I dalje nismo u poziciji da povećamo procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji – rekao je Vučić.

Ono što je izazvalo najveću pozornost javnosti u proceni kompanije Rustad enerdži je velika razlika u ciframa kada je reč o finansijskim sredstvima koje je potrebno uložiti u izgradnju novih proizvodnih postrojenja u navedenom periodu. Taj raspon je od 16 do 33 milijarde evra.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Danas da se kada je reč o takvim planovima sagledava “šira slika” i vodi računa o integracijama energetskog sektora kako u Evropi tako i u regionu u kome se nalazi Srbija.

– Energetski sistem Evrope je integrisan a objektivna situacija je takva da će morati da dođe do integracije energetskog sistema i u našem regionu. U konkretnom slučaju to znači da kada se odlučuje o tome šta treba graditi u narednom periodu treba analizirati ne samo to šta bi moglo da se izgradi kod nas već šta će od energetskih objekata nići u regionu. Primera radi, ako i drugi imaju u planu da grade u istoj meri kao i mi doći će do viška proizvodnih objekata odnosno biće ih previše u odnosu na potražnju za energijom. Stoga treba praviti planove u skladu sa tim. Dakle, ako drugi ne izgrade u onoj meri u kojoj mi u Srbiji planiramo onda se može ići na podizanje više kapaciteta na našoj teritoriji što iziskuje i više novca. Ako pak svi u okruženju žele da grade nove kapacitete onda nam ne treba veliki broj novih postrojenja na našoj teritoriji. Jednostavno, rok za otplatu investicija postao bi znatno duži i one se ne bi isplatile – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, prioriteti u izgradnji novih energetskih proizvodnih objekata u Srbiji treba da budu pažljivo određeni.

– U tom smislu mislim da bi za Srbiju najisplativije, pored završetka izgradnje Bloka B3 u Termoelektrani “Kostolac”, bilo raditi na razvijanju projekta Hidroelektrane”Bistrica” kao i multifunkcionalnog hidrosistema Lim – Zapadna Morava sa pet hidroelektrana – navodi Marković.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da bi nove energetske kapacitete u Srbiji trebalo da grade državna preduzeća a ne strani kapital jer bi to bilo kako u interesu potrošača tako i same države.

– Vlada Srbije je vlasnik Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa i nosilac poslova izgradnje novih proizvodnih postrojenja bi trebalo da bude država. Država bi naime kroz uzimanje kredita ili na drugi način trebalo da finansira izgradnju novih kapaciteta a nikako da to prepusti privatnom kapitalu. U tom smislu, trebalo bi ostvariti ranije doneseni plan o izgradnji gasnih elektrana u više gradova Srbije u kojima bi se proizvodila električna kao i toplotna energija. Povećanjem kapaciteta gasovoda “Turski tok” Srbija bi dobijala dovoljno gasa za rad tih elektrana koje bi proizvodile struju i grejanje. Lično nisam pristalica korišćenja nukelarne energije i mislim da zbog toga što su rizične za životnu sredinu i zdravlje ljudi ne treba graditi nukelarke. Ako pak ne bude drugog rešenja onda bi trebalo ići na to da država učestvuje u njihovoj izgradnji u zemljama u okruženju a ne da ih gradi u Srbiji. Potrebno je graditi i nove hidropotencijale poput Hidrolektrane “Đerdap 3” i Hidroelektrane “Buk Bjela” u saradnji sa Republikom Srpskom – navodi Vuletić.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da glavnu ulogu kada je reč o izgradnji novih energetskih proizvodnih postrojenja treba da ima država.

– Energetika je sektor u kome glavnu ulogu treba da ima država a ne privatni kapital. Takvo stanje nije samo u Rusiji i Češkoj koje se najčešće navode kao primer već je tendencija da do podržavljenja u tom sektoru dolazi i u zapadnim zemljama poput Francuske. Shodno tome, nema razloga da tako ne bude i u Srbiji. Država je u mogućnosti da nađe sredstva za izgradnju novih energetskih postrojenja. Čak i pri ovoj prodajnoj ceni struje EPS bi, pod uslovom da bude vođen profesionalno, mogao da ostvaruje profit od 700 miliona evra godišnje. Tako da bi uz minimalna kreditna zaduženja država bez bilo kakvih problema mogla da gradi nove proizvodne kapacitete. Akcenat bi trebalo da bude stavljen na modernizaciju termoelektrana koje Srbija poseduje kao i izgradnju postrojenja na biomasu – zaključuje Pavlović, piše Danas.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Profit EPS-a je posledica trostrukog povećanja cena struje

Prema dokumentu Elektroprivrede Srbije u koji je N1 imao uvid, u prvom kvartalu ove godine, proizvodnja uglja manja je za 817 hiljada tona od planirane i za 190 hiljada tona u odnosu na isti kvartal prošle godine. Dragoslav Ljubičić...

Srbija: Rudno bogatstvo Srbije vredi 200 milijardi dolara – da li je to razvojna šansa ili loša sreća

Srbija je u svetu poznata kao jedna od prvih država koja je imala zakon o rudnicima. Donet je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412, a krajem njegove vladavine bili smo jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u...

Srbija: Rudno bogatstvo Srbije vredi 200 milijardi dolara – da li je to razvojna šansa ili loša sreća

Srbija je u svetu poznata kao jedna od prvih država koja je imala zakon o rudnicima. Donet je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412, a krajem njegove vladavine bili smo jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!