Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSrbija: GazpromNeft NIS...

Srbija: GazpromNeft NIS postaje Energetski lider na Balkanu, tvrdi direktor Kiril Kravčenko

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Gospodine Kravčenko, kakve rezultate je ostvario NIS tokom poslednjih godina?

– Pre svega, za nas je važan operativni profit – EBITDA. Na osnovu njega merimo vrednost, određujemo finansijsko stanje i ključne ekonomske pokazatelje. Ako pogledamo dinamiku poslednjih godina, počev od 2009, prilično se aktivno razvijamo. Samo u prošloj godini smo ostvarili operativni profit od oko 550 miliona dolara. Zapravo, imamo relativno mali obim proizvodnje i prerade ugljovodonika, ali s obzirom na našu efikasnost, geografski položaj, i niz drugih faktora, to je uporedivo sa pokazateljima preduzeća koje poseduje krupne proizvodne i rafinerijske kapacitete. Recimo, poput „Moskovske rafinerije“ nafte, ili rafinerije „Nojabrsk-Naftagas“.

Drugu značajnu komponentu predstavljaju investicije. Ukupno smo tokom proteklih godina investirali 2,5 milijardi evra. Pri tome je bitno što zadržavamo dinamiku – svake godine reinvestiramo najmanje 350-400 miliona evra i to je više od dobiti. Još jedan važan parametar je način na koji balansiramo između ekonomske i socijalne sfere. Zato što je, sa socijalnog aspekta, naše učešće u popunjavanju budžeta Srbije, veoma značajno. Tokom poslednjih pet godina, sa sedam odsto dostigli smo 15 odsto. Odnosno, do 15 odsto državnog budžeta direktno i indirektno se puni kroz poslovanje NIS-a. I mada je Srbija za nas ostala ključna zemlja, napomenuću da radimo i u drugim zemljama Balkanskog regiona, gde značaj naše kompanije takođe postepeno raste.

Proizvodni pokazatelji NIS-a su manje-više stabilni. Danas, veliki izazov za nas predstavljaju niske cene nafte, i kao posledica toga niske cene gasa, koje već devet meseci imaju tendenciju smanjenja uporedo sa cenama nafte. Nastojimo da utičemo na situaciju, unapređujući internu efikasnost, samim tim smo pripremili dosta obiman program unapređenja interne efikasnosti i smanjenja troškova. Radimo na promeni i usavršavanju određenih internih biznis-procesa. Uvideli smo da na ovaj način možemo uštediti oko 100 miliona dolara i već smo za devet meseci 2015. 70 odsto ovih sredstava uštedeli, upravo zahvaljujući tome što smo se skoncentrisali na proizvodnu efikasnost.

Kada se radi o preliminarnim rezultatima za tekuću godinu, oni će svakako biti manji od pokazatelja za prethodnu godinu. Zato što su cene nafte dvostruko niže. Između ostalog, bićemo znatno stabilniji nego u 2009. godini, kada smo tek došli na Balkan. Prema zatečenom stanju, Kompaniji je jednostavno pretio bankrot. Danas, održavamo solidan nivo profitabilnosti. Poslovni prihod će biti malo niži u odnosu na prošlu godinu, ali ipak stabilan i dosta visok. Prema ovom pokazatelju sačuvaćemo vodeće mesto u regionu. Razume se da ćemo nastaviti sa investicijama, što je jako značajno, i kao treće, bez obzira na to što smo zbog smanjenja cena nafte i gasa u određenom stepenu revidirali strategiju razvoja NIS-a i malo je racionalizovali, nastavićemo aktivno da se razvijamo.

Naš cilj je da budemo i ostanemo vertikalno integrisana energetska kompanija na Balkanu. Uključujući ne samo geološka istraživanja, proizvodnju, preradu i promet ugljovodonika i njihovih derivata, već i električnu energiju. I da budemo značajan igrač, ne samo na tržištu Srbije, već i na čitavom Balkanu – u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini… Iz tog razloga mi ne menjamo ciljeve, već zadržavamo investicije i težimo stabilnoj profitabilnosti. U svemu tome je od velike važnosti učešće naših zaposlenih, koji su se odazvali na poziv da unapredimo internu efikasnost u uslovima krize, kao i podrška glavnih akcionara. Mi imamo mnogo akcionara, ali dva su za nas posebno značajna – to su Gasprom njeft i Republika Srbija. Uz njihovu podršku idemo putem unapređenja efikasnosti i daljeg razvoja Kompanije.

Korigovanje

Šta pretpostavlja korigovanje strategije razvoja NIS-a? Da li se radi o rangiranju projekata po prioritetu, kada se jednostavno menja njihov redosled u realizaciji zavisno od situacije na tržištu?

– Suštinski, strategija i misija nisu promenjene. Kao prvo – treba da budemo najefikasniji u našem regionu, kao drugo – trudimo se da ostvarimo maksimalnu izbalansiranost u odnosu na segmente. Posedujemo iskustvo za polovinu, kako ih mi zovemo, segmenata. Četiri od njih su ključna, to su: proizvodnja ugljovodonika, njihova prerada, promet gasa i naftnih derivata, kao i generisanje električne energije, a dva su pomoćna, zato ih i zovemo „pet i po“. Prvi su – naftni servisi, od kojih, zbog suženog tržišta ne možemo odustati. Drugi su – naše manjinsko učešće u petrohemijskoj strukturi Srbije.

U svakom od ovih segmenata imamo svoje prioritetne projekte. U proizvodnji je najvažnije održati proizvodni nivo. Iz razloga što se iscrpljivanje nalazišta nalazi u četvrtoj fazi, a takođe i popunjavanje zaliha. Danas je popunjavanje zaliha na nivou jedan prema deset. Za poslednjih pet godina uvećali smo ih za 50 odsto, iako je prethodnih 20 godina pre našeg dolaska postojala tendencija postepene stagnacije. Trenutno, značajnu pažnju posvećujemo geološkim istraživanjima, da bismo ostvarili perspektivu dugoročnog poslovanja.

U preradi – to je izgradnja sledećeg savremenog postrojenja. U potpunosti smo prešli na standard „Evro-5″ u 2012. godini. Danas, naš zadatak je da u potpunosti prekinemo sa tamnim gorivom. Odnosno, da izgradimo postrojenje za duboku preradu nafte na osnovu koksovanja. Izgradnja ovog kompleksa biće završena početkom 2019. godine. Već smo počeli sa radom u tom pravcu, isprojektovali smo, ulažemo novac, proces je u toku.

U oblasti prometa – to je modernizacija i razvoj maloprodajne mreže. I to, ne samo u Srbiji. Na današnji dan, već oko 20 odsto maloprodajnog biznisa NIS-a locirano je izvan granica Srbije. Ove godine aktivno se razvijamo sa aspekta prosečnog obima izdavanja goriva i obima maloprodaje preko naše maloprodajne mreže. Radimo dodatno u tri zemlje – Rumuniji, Bugarskoj i Bosni. Naš zadatak je da izbalansiramo promet u odnosu na obim prerade.

U oblasti energetike – to je realizacija projekata, pre svega, generisanja gasa. Zato što proizvodimo gas i želimo da ga monetizujemo – što je povoljnije, od prodaje sirovog gasa. Drugo je „zelena“ energetika, zato što smo je u određenoj meri nasledili zajedno sa NIS-om. Radi se o geotermalnim izvorima, a to je delimično i zahtev Evropske unije.

Videli smo šta predstavlja energija vetra, šta su emisije ugljen-dioksida (SO2) i shvatili smo, da je za nas jeftinije da proizvodimo „zelenu energiju“, nego da plaćamo kazne. I treće – energetika bazirana na čvrstim gorivima, što je za nas relativno nov pravac, koji nije karakterističan ni za nas, ni za veliki „Gasprom“. Ali mi ga razvijamo, jer smo lokalizovani ovde, i naša je strategija da, ne izlazeći izvan njegovih okvira, budemo lider na Balkanu. Zato radimo na nizu projekata u oblasti energetike čvrstih goriva. To je ono, što se odnosi na osnovne segmente.

Ako pričamo o pomoćnim, onda naftni servisi predstavljaju podršku na visokom savremenom nivou, koji je dovoljan za naše proizvodne projekte, koji se realizuju ne samo u Srbiji, već i u Rumuniji, Mađarskoj i Bosni. To su, pre svega, bušenje i detaljni remont bušotina, i seizmika.

Ako pogledamo petrohemiju – to je maksimalna pomoć Srbiji u tom smislu, da petrohemijska grana u zemlji ne samo preživi u kompleksnim uslovima, kada arapski svet vrši pritisak sa jeftinom petrohemijom, već i da se modernizuje i razvija. Napomenuću da je Republika Srbija većinski akcionar preduzeća HIP-Petrohemija a.d. u Pančevu, dok je NIS – manjinski akcionar.

U petrohemiji smo izdvojili tri glavna cilja za nas. Prvi je da se u Pančevu pored propilena proizvodi i polipropilen i to zahvaljujući investicijama, ali ne našim, već našeg strateškog partnera. Preko našeg poslovnog menadžmenta, već smo napravili plan poslovne efikasnosti. I sada se nalazimo u promotivnoj fazi pregovora, u traženju strateškog partnera. Postoji nekoliko kompanija koje pretenduju na ovu poziciju. Ubeđeni smo da, s obzirom na integraciju naše glavne Rafinerije u Pančevu i petrohemijskog kompleksa (zato što im isporučujemo sirovine, a od njih kupujemo deo proizvoda), možemo uspešno završiti ovaj projekat.

Drugo – to je izgradnja i proširenje energetskog kompleksa u Pančevu, koji će održavati energetske potrebe ne samo grada, već i petrohemijskog kompleksa, kao i proizvodnja azotnih đubriva, u čijem akcionarskom kapitalu nemamo udela, za razliku od „Petrohemije“.

I treći pravac – sirćetna kiselina i metanol, koji se kod nas proizvode u Kikindi, gde smo manjinski akcionari. Tu smo spremni da pomognemo i u smislu poslovne efikasnosti, i već smo nakon četvorogodišnjeg zastoja pustili u pogon fabriku, u septembru ove godine. Naravno, smanjili smo troškove kroz dodatno električno i termalno generisanje energije. U te svrhe, trenutno razmatramo novi projekat izgradnje velike termoelektrane na području Kikinde za snabdevanje toplotnom i električnom energijom ovog hemijskog kompleksa.

Zato u svakom od ovih pet i po pravaca imamo strateške projekte, u koje se usmeravaju investicije. Pri tome, u uslovima niskih cena energetskih fluida, naš program je svakako skromniji, nego što se prvobitno pretpostavljalo. Ali dogovorili smo se, da u naredne tri godine investiramo dodatnu milijardu dolara u razvoj naših baznih pravaca.

Da li se energetika čvrstih goriva odnosi na ugalj?

– Radi se o dva pravca, u kojima imamo određeni interes, ali ne kao većinski akcionar, već kao Kompanija koja razvija električno generisanje. Prvo je ugalj, drugo su uljani škriljci, koji se proizvode iz površinskih kopova, kao recimo u Estoniji. Uljani škriljci nisu povezani sa naftnim i gasnim škriljcima.

Projekat proizvodnje baznih ulja i specijalnih ulja u Srbiji na postojećim lokacijama, o kojima je kompanija NIS govorila pre nekoliko godina, i danas je aktuelan?

– Projekat je i dalje aktuelan, ali smo za sada morali da ga odložimo. Glavni razlog za to je što se sa padom cena nafte i gasa promenio odnos cena različitih derivata nafte i gasa. I to je veoma pogoršalo ekonomske pokazatelje projekta izgradnje kapaciteta za proizvodnju baznih ulja. Prisutno je i nekoliko dodatnih razloga. Kada smo započeli realizaciju ovog projekta i već uložili u njega izvesna sredstva, otkrili smo da duboko ispod proizvodne lokacije ima više od 1,3 hiljade ubojitih sredstava, među kojima mogu biti i neeksplodirane bombe iz vremena NATO bombardovanja. A to nije samo značajan dodatni utrošak finansijskih sredstava, već i vremena. Za nas je važna tržišna konjunktura i pripremljen teren. A drugo – kad smo počeli da analiziramo tržište, otkrili smo da se ono dosta izmenilo. I ne samo u smislu cenovnih pretpostavki, nego i znatnog smanjenja potražnje za baznim uljima u uslovima krize. Zato smo doneli odluku da projekat odložimo, ali ne i obustavimo. On ostaje u našem portfelju, ali ne među projektima najvišeg prioriteta.

Prodaja

Koliko se uspešno razvija prometni deo kompanije NIS, ako se uzme u obzir ne samo maloprodaja, već i veleprodaja?

– Ako govorimo o prometu, za nas su primarna goriva. Imamo pomoćne proizvode, kao što su mazut ili bitumeni. Trudimo se da pokrijemo lokalne potrebe, a da se pritom skoncentrišemo na proizvode visoke tehnologije. Tako smo u poslednje dve godine plasirali niz jedinstvenih proizvoda na lokalno balkansko tržište. To su visokooktanski benzini i ultramoderno dizel gorivo. U ovom domenu, na primer, sarađujemo sa nemačkim koncernom BASF – koristimo njihove aditive kako bismo poboljšali kvalitet goriva. Ako govorimo o udelu, prisutan je stalni rast. Ne samo kada je reč o količinama, već i u udelu na tržištu. Redovni rast prisutan je ne samo u Srbiji, gde NIS ima dominantnu poziciju – preko 75 odsto u celini kada je reč o motornim gorivima, već i u susednim zemljama, gde imamo i veleprodaju i maloprodaju.

U okviru veleprodaje vršimo isporuke u sve susedne zemlje, uključujući, pored Bosne, i Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju i Hrvatsku i delimično Mađarsku. A u okviru maloprodaje u tri zemlje gde imamo sopstvene benzinske stanice, a to su: Bosna, Bugarska i Rumunija. U Bosni već prednjačimo po prosečnom obimu prodaje na benzinskim stanicama. U Rumuniji i Bugarskoj konstantno povećavamo efikasnost i ove godine smo postigli dobar nivo profita. Za nas je to veoma važno, jer je u uslovima krize podbačaj cene u „apstrimu“ delimično potrebno izbalansirati na račun „daunstrima“. Sada smo potpuno prešli na dva brenda, a imali smo osam različitih samo u Srbiji. Osvojili smo čitav Balkanski region, gde u premium segmentu radimo pod brendom GAZPROM, a u masovnom pod brendom NIS Petrol. U oba ova segmenta već smo zauzeli lidersku poziciju ne samo u Srbiji, već i u susednim zemljama u kojima razvijamo maloprodaju.

U Srbiji se ne tako davno aktivno razmatralo pitanje proizvodnje benzina sa oktanskim brojem 100 od strane NIS-a. Kakav je to proizvod?

– Pristupili smo proizvodnji i visokokvalitetnog benzina i dizela. Struktura potrošnje motornog goriva u Evropi donekle se razlikuje od situacije u Rusiji. Ovde više od 60 odsto potrošnje čini dizel, dok je u Rusiji to benzin. A preostala dva segmenta u Srbiji podeljena su između benzina i gasa. Pritom se udeo benzina stalno smanjuje. S aspekta proizvoda visoke tehnologije mi smo dizel unapredili u superdizel, a kad je o benzinu reč prešli smo na 100 oktana, jer ovde udeo navedenih proizvoda stalno raste. Mi smo na ovo tržište već ušli, radimo i aktivno uvećavamo svoj udeo.

Koji su za NIS glavni izvozni derivati, ako zanemarimo maloprodaju motornog goriva u susedne balkanske zemlje?

– Mi smo za sebe definisali krug logističke dostupnosti za svaki derivat nafte. Svaki od njih, pored Srbije, ima i svoja lokalna tržišta. Na primer, tečni naftni gas, propan-butan, isporučujemo ne samo u Srbiju, uključujući Kosovo i Metohiju, već i u Bosnu. Plus, sad smo uveli KPG (komprimovani prirodni gas). Benzin isporučujemo u Bosnu, Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku. U zavisnosti od konjunkture, dizel možemo isporučivati u različite zemlje regiona. Ako uzmemo ne motorna goriva, nego, recimo, bitumene, trudimo se da obezbedimo isporuku u sve delove – prodajemo ih i u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori itd. Ako uzmemo avio-gorivo, imamo dva ciljna tržišta – Srbiju i Rumuniju. Različite vrste mazuta imaju nekoliko osnovnih pravaca isporuke. Osim Srbije, veliki potrošač našeg mazuta je i luka Konstanca u Rumuniji, gde snabdevamo jedno od preduzeća-ćerki Gasprom njefta, koje se bavi bunkerisanjem morskih brodova. Tako da svaki proizvod ima svoju nišu, a mi smo prisutni u čitavom regionu.

Elementi diversifikacije

Šta se očekuje od diversifikacije segmenata poslovanja kompanije NIS?

– Cilj naše strategije, koju smo u toku 2009-2010. godine i formalizovali, nije samo diversifikacija, već i balansiranje segmenata poslovanja. Kakva je situacija bila pre toga? Dvadeset godina je padala proizvodnja, smanjivale su se zalihe, uz prekomerni obim prerade, a maloprodaja se nije razvijala. Situacija je bila veoma šarolika i divergentna. Mi smo sada stava da svaki segment treba da bude maksimalno iskoordinisan sa drugim segmentima, kako bi se dobio sinergijski efekat. Počeli smo da povećavamo zalihe i proizvodnju, optimizovali smo obim prerade i aktivno širimo maloprodajnu mrežu. To je prvi strateški pravac. Za nas je to element diversifikacije. Dakle, mi ne plivamo nizvodno, već nastojimo da izbalansiramo različite segmente.

Drugi element je iskorak u apsolutno novu sferu. To je generacija električne energije. Počeli smo od gasa, od geotermalne energije i energije vetra. A sada razmišljamo o tome da oko 20-25 odsto naše operativne dobiti do 2020. godine treba da bude ostvareno od projekata generacije električne energije. Imamo portfelj odgovarajućih projekata, o kojima sada ne možemo da govorimo, jer su pregovori još u toku. Međutim, mi smo se odlučili za strateški cilj, i ovaj segment je važan aspekt razvoja naše kompanije u celini. Ne samo balans između različitih segmenata, već i uvođenje novih, važnih komponenata. Pritom u svakom od segmenata sarađujemo sa matičnom kompanijom. Recimo, u oblasti gasa to je „Gasprom eksport“, u domenu generacije električne energije – „Gasprom energoholding“. Naravno, tu je i naša glavna kompanija – Gasprom njeft, koja upravlja čitavim našim poslovanjem. A saradnja sa svim karikama u lancu daje sinergijski efekat.

NIS nabavlja sirovine iz inostranstva, na primer iz Rusije?

– Mi imamo tenderske procedure. Kompanija Gasprom njeft je jedan od igrača na tržištu, a u toku poslednjih šest godina ona je uvek bila najveći dobavljač sirovina iz Rusije za kompaniju NIS. Osim toga, doprinosimo razvoju nama srodnih oblasti kao što je petrohemijski kompleks u Srbiji, o čemu sam već govorio. Posvećujemo veoma mnogo vremena pregovorima, na primer sa „Gasprom energoholding“ na temu isporuke gasa. Jer, dok različite vrste nafte možemo nabavljati na različitim tržištima, gas se isporučuje gasovodom i njegov sastav se ne može menjati. Zato imamo produktivnu saradnju sa „Gasprom energoholdingom“. Ali nismo mi tu glavni saugovarač, već JP „Srbijagas“. Mi im samo pomažemo, jer smo zainteresovani za očuvanje i razvoj petrohemijskog kompleksa Srbije.

Društveno-ekonomska odgovornost

Šta NIS preduzima u oblasti socijalne podrške i kulturne saradnje na Balkanu?

– Što se tiče socijalnih pitanja, mi razumemo svoju ulogu u ekonomiji i životu Balkanskog regiona. NIS je najveća i najprofitabilnija kompanija, tako da ne možemo, a da ne preuzmemo i dodatnu društvenu odgovornost. Za sebe smo definisali četiri strateška pravca investicija u ovoj sferi – od mladih i obrazovanja, do kulture i sporta. Na primer, u poslednjih godinu dana primili smo u našu kompaniju više od 700 mladih ljudi i na taj način smanjili prosečnu starost zaposlenih sa 49 na 37 godina. Vodimo izbalansiranu politiku podrške raznih sportskih klubova, u različitim sportovima. Pritom, sve to radimo maksimalno transparentno, pridržavajući se dva kriterijuma. Prvo – poštujemo standarde korporativne društvene odgovornosti, gde u skladu sa međunarodnom praksom stalno povećavamo svoju otvorenost.

Drugo – značajan deo naših socijalnih investicija, pre svega za lokalne zajednice u regionima, raspoređuje se na otvorenim konkursima, gde sami građani odlučuju koje projekte treba finansirati. To je upravo nešto što smo mi doneli u region sa dolaskom u NIS i dosta dobro sistematizovali. Od 2009. godine NIS i „Gasprom njeft“ su na socijalne projekte u Srbiji ukupno izdvojili oko 45 mil. evra. To je naš deo društvene odgovornosti.

Zašto, bez obzira na sve to, porezi za NIS u Srbiji stalno rastu?

– Ako govorimo o porezima, to je takođe deo društveno-ekonomske odgovornosti. Mi smo maksimalno transparentni i plaćamo sve što je potrebno. Pomažemo državi u borbi sa „sivom“ ili „crnom“ ekonomijom, investiramo svoja sopstvena sredstva kako bismo povećali ne samo svoju konkurentnost u odnosu na nepoštene igrače na tržištu, već i ubiranje poreza od strane drugih igrača. Što se tiče dinamike oporezivanja – da, ona zaista raste. Rastu akcize, raste porez na dobit, ukinute su određene olakšice. Ali postoje temeljne stvari o kojima smo se inicijalno dogovorili u okviru Ugovora o kupo-prodaji akcija. Na primer, stopa rojaltija, koja ostaje ista. I to je za poštovanje, jer nije reč samo o uzajamnom poštovanju jedne strane prema drugoj i ispunjenju postignutog dogovora, koji su potpisali predsednici Rusije i Srbije, već je to i evropska praksa. Slični sporazumi potpisani su i pri ulasku kompanije MOL u Hrvatsku ili kompanije OMV u Rumuniju. I tamo su za određeni period vremena, koji nije manji od 10 godina ugovoreni uslovi oporezivanja. Stoga i ukupni porezi rastu – podsetiću da smo svoje učešće u popunjavanju budžeta Srbije povećali sa sedam odsto na 15%, a da su pritom osnovne stope ostale iste.

Izvor; NIS

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Econergy pustio u rad solarni park od 92 MW

Econergy, nezavisni proizvođač energije sa sedištem u Izraelu, pustio je u komercijalni rad solarni fotonaponski projektu snage 92 MW u mestu Parau u Rumuniji. Projekat je u suvlasništvu kompanije Econergy i francuskog investicionog fonda za obnovljive izvore energije RGreen. Econergy je...

Rumunija: Premier Energy preuzeo CEZ Vanzare

Premier Energy, jedan od najvećih snabdevača i distributera prirodnog gasa u Rumuniji, kompletirao je preuzimanje kompanije za snabdevanje električnom energijom CEZ Vanzare od fonda Macquarie Asset Management. Nakon ove transakcije broj kupaca kompanije Premier Energy dostigao 2,4 miliona. Lokalni portal profit.ro...

Hrvatska: Pokrenuta proizvodnja u Rafineriji nafte Rijeka nakon investicije od 100 miliona evra

Po završetku redovnog remonta i realizaciji osam projekata usmerenih uglavnom na povećanje energetske efikasnosti, započeto je postepeno pokretanje proizvodnje u Rafineriji nafte Rijeka. Sprovođenjem ovog investicijonog ciklusa, vrednog više od 100 miliona evra,  rafinerija korak bliže transformaciji u modernu evropsku...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!