Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, juče je rekao da prema podacima iz 2018. u termoelektrani „Nikola Tesla” Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u „Kostolcu” 14 puta
Tek kada je naša zemlja dospela na vrh liste zemalja sa lošim kvalitetom vazduha, počeli su da se traže krivci za nebrigu o zaštiti životne sredine. Ispostavilo se da je Elektroprivreda Srbije daleko najveći zagađivač, iako ovo preduzeće tvrdi da je uložilo 400 miliona evra u unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta tokom poslednjih 15 godina. To očigledno nije bilo dovoljno, što su ukazivale analize i izveštaji Fiskalnog saveta i Državne revizorske institucije. Na njihova alarmantna upozorenja niko nije reagovao.
Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), rekao je juče da prema podacima iz 2018. u termoelektrani „Nikola Tesla” Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u „Kostolcu” 14 puta.
Sekretarijat EZ pokrenuo je juče preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine sa ciljem da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon i „dozvoli sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja”.
On je rekao da u termoelektrane treba ugraditi filtere.
– U termoelektrani „Kostolac” ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo, rekao je Kopač i dodao da njihove procene iz 2013. govore da su neophodne investicije od 640 miliona evra.
Fiskalni savet u „Analizi poslovanja i preporuka za reformu i povećanje investicija EPS-a” skreće pažnju da je rok za usklađivanje rada EPS-ovih termoelektrana sa odredbama Zakona o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađivanja bio do 2015. Do tada je EPS u projekte za zaštitu životne sredine trebalo da uloži ukupno 1,2 milijarde evra. Međutim, do 2018. je uloženo oko 400 miliona evra ili trećina planiranog. Primetan napredak ostvaren je samo u smanjenju godišnjih emisija suspendovanih čestica (oko šest puta), premda i dalje postoje postrojenja kod kojih njihova koncentracija u dimnim gasovima premašuje zakonski propisanu granicu.
– Prema poslednjim dostupnim podacima, sva EPS-ova postrojenja i dalje krše nacionalne i EU propise koji se odnose na zaštitu vazduha. Najveći deo investicija
EPS-a za smanjenje zagađivanja vazduha u prethodnih desetak godina bio je usmeren u izgradnju i rekonstrukciju elektrofiltera za smanjenje emisija suspendovanih čestica. Na ovom polju postignuti su solidni rezultati, budući da je njihova koncentracija u dimnim gasovima u 2018. kod većine postrojenja bila ispod ili veoma blizu granične vrednosti emisije (GVE) od 50 mg/Nm3. Kao najveći problem ostale su nedozvoljeno visoke koncentracije sumpor-dioksida u dimnim gasovima, koje su prema podacima za 2018. u TE Kostolac (TE-KO) prosečno bile desetak puta veće od GVE (koja iznosi 400 mg/Nm3), u TENT-u približno pet puta, a u TE Kolubara oko tri puta. Ovi alarmantni rezultati proizilaze iz činjenice da u 2018. nijedna EPS-ova termoelektrana još uvek nije imala potpuno funkcionalno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova. Imajući u vidu da je u međuvremenu napokon završena izgradnja prvog takvog postrojenja u Srbiji (u TE-KO blok B), u 2019. mogao bi se očekivati prvi konkretan korak ka smanjenju zagađenja vazduha ovim polutantom – navodi Fiskalni savet.
Prema oceni ovog nezavisnog tela u 2018. nijedna EPS-ova termoelektrana nije bila usklađena s novim propisima, što znači da su u narednom periodu potrebne dodatne mere za smanjenje emisija azotnih oksida praktično na svim termoenergetskim blokovima.
– EPS-ove termoelektrane su po ispuštanju sumpor-dioksida u vazduh među negativnim rekorderima u Evropi. EPS-ova postrojenja na godišnjem nivou ispuštaju više sumpor-dioksida od svih termoelektrana koje koriste lignit u EU zajedno (preko 370.000 tona naspram oko 330.000 tona). Ovaj podatak deluje još poraznije kad se zna da su EPS-ovi proizvodni kapaciteti i ostvarena proizvodnja električne energije približno desetostruko manji – navodi Fiskalni savet, koji ukazuje da je ispuštanje sumpor-dioksida iz EPS-ovih termoelektrana od 10 do 15 puta veće od prosečnog termoenergetskog postrojenja u EU.
Ako se posmatra samo Srbija, procenjeni ekonomski gubici usled zagađenja vazduha iz termoenergetskog sektora (EPS-ove i termoelektrane u zemljama regiona) kreću se između 890 miliona evra i 1,7 milijardi evra godišnje, navodi Fiskalni savet uz objašnjenje da se to odnosi na direktne i indirektne troškove (zdravstveno osiguranje, izostanci sa posla).
Da se ne ulaže dovoljno u zaštitu životne sredine ukazala je i Državna revizorska institucija koja je u decembru objavila izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje industrijskim otpadom” u kome se kaže da je tokom 2018. proizvedeno 11,6 miliona tona otpada od čega se devet miliona tona odnosi na industrijski otpad. Oko 80 odsto proizvedenog industrijskog otpada u Srbiji ostaje na lokaciji samog proizvođača. Dodatni problem predstavlja i opasni otpad od oko 90.000 tona koji najvećim delom potiče iz industrije. Kod EPS-a kao najvećeg proizvođača industrijskog otpada u Srbiji uočeno je nepravilno tretiranje tog otpada.
– Revizijom smo utvrdili da EPS nije postupio po glavnom projektu sanacije zatvaranja i rekultivacije deponije p epela i šljake srednje kostolačko ostrvo jer deponija nijezatvorena do jula kako je predviđeno glavnim projektom, pa dolazi do razvejavanja pepela u okolna naselja kao i do emisije zagađujućih materija sa deponija pepela što predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi –navedeno je u izveštaju.
DRI ukazuje da je u 2018. EPS proizveo 7,5 miliona tona otpada – pepela, od čega se čak sedam miliona tona, odnosno 93 odsto odnosi na pepeo u termoelektranama u Obrenovcu i Kostolcu. U prethodne tri godine termoelektrane EPS-a su proizvele 20,73 miliona tona pepela, a ukupno je prodato za potrebe cementara i ciglana 525.000 tona, što je 2,5 odsto.
Akcionim planom 2010–2014, kao sastavnim delom Strategije upravljanja otpadom predviđeno je iskorišćavanje „letećeg pepela” iz termoelektrana za izgradnju puteva, građevinarstvo i industriju građevinskog materijala, ali taj cilj, po nalazima revizora, nije realizovan. Utvrđeno je da je od predviđene donacije pepela Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u količini od 3.630 tona za izgradnju puteva realizovano svega 73 tone pepela, pa je umesto te sirovine nabavljana druga, što je uticalo na troškove izgradnje. Državni revizori su utvrdili da ukupni troškovi deponovanja pepela EPS-a u periodu 2016–2018. godine iznose 9,4 milijarde dinara.
Izvor; Politika
