Elektroprivreda Srbije (EPS) predložila je uvođenje strateške rezerve u elektroenergetski sistem Srbije, kao što postoji u slučaju nafte, izjavio je izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u JP „EPS“ Dragan Vlaisavljević.
Na stručnoj tribini o energetskoj tranziciji održanoj na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na kojoj je govorio o mogućim pravcima razvoja EPS-a do 2050. godine, Vlaisavljević je rekao da strateška rezerva u elektroenergetskom sistemu sada ne postoji, a da postoje strateške rezerve u nafti koje traži EU.
On je govoreći na temu „Energetska tranzicija EPS-a uvažavajući kriterijume razvoja i nametnuta ograničenja“, naveo da je EPS nedavno predložio resornom ministarstvu da Srbija obezbedi strateške rezerve u elektroenergetskom sistemu, kao što ih ima i Nemačka.
Objasnio je da, ako te rezerve ne postoje, onda se pojavi nedostatak energije u nekim okolnostima kada je hladno, suvo vreme bez vetra, ili kada su velike vrućine koje su poslednjih dana u Srbiji svele proizvodnju iz energije vetra sa 370 megavata na nivo do 10 megavata.
Dodao je da se u takvim slučajevima kada su velike oscilacije u proizvodnji „ubacuju“ termoelektrane i strateške rezerve da bi se stabilizovala situacija i da bi se prevazišao problem.
„Onda se postavlja pitanje oko Kolubare B, da li će Srbija da kopa ugalj posle 2040. ili neće, i šta ćete da radite sa TENT-om A1, A2 i A 3 izgrađenim sedamdesetih godina prošlog veka. To su sve otvorena pitanja“, kaže Vlaisavljević.
On je izložio jedan pogled moguće energetske tranzicije koji uključuje početnu poziciju EPS, ekološke i klimatske zahteve i moguće pravce razvoja do 2050. godine.
Naveo je da je među ograničenjima na tom putu nametnuta prekogranična taksa za emisiju CO2 i cena električne energije za garantovano snabdevanje domaćinstava.
Kaže da EPS do 2050. treba da zadrži obim tržišta na komercijalnom snabdevanju.
„Da zamenite jedan megavat sat termoelektrane na ugalj treba vam šest megavata na sunce u proizvodnji megavat sati i tri megavata na vetar u Srbiji“, rekao je Vlaisavljević.
Naveo je da EPS ulaže 650 miliona evra u ekologiju i sada radi redukciju emisije CO2, kao i da će prema projekcijama, 88 odsto biti redukovan CO2, azotni oksid 44 odsto i praškaste materije 80 odsto.
„EPS će do 2050. zadovoljiti ekološke kriterijume realizacijom ovih glavnih ekoloških porjekata na svojim najvećim termoelektranama“, rekao je Vlaisavljević.
Ukazao je na to da će svaka energetska tranzicija tipa dekarbonizacije imati veliki uticaj na socijalni aspekt.
„Sada kada bi neko pogasio sve termolektrane i rudnike uglja, to bi bio gubitak 17.000 radnih mesta“, rekao je Vlaisavljević i naveo da u EPS-u sada radi 20.600 ljudi u termosektoru i rudnicima uglja.
Predsednik Društva termičara Milan Radovanović rekao je da se u vezi s temom energetske tranzicije već pola godine čuju različita mišljenja stručnjaka.
Naveo je da će Društvo termičara u narednom periodu organizavati još tribina, a da je plan da u oktobru organizuje „Enerdži dej“ koje u okviru Nedelje održivog razvoja.
Izvor; Radio-televizija Vojvodine
