Srbija će, kao i neke druge zemlje u okruženju, preskočiti neke međufaze razvoja tržišta i vrlo brzo će primeniti nove principe poslovanja
Za „Elektroprivredu Srbije“ je bitno da znamo šta se dešava u energetskom sektoru Evrope jer će svi ti trendovi stići i do nas, možda koju godinu kasnije u odnosu na najrazvijenije zemlje Evropske unije, ali i mnogo brže nego što se to možda nama u ovom trenutku čini, ističe Tomaž Orešič, izvršni direktor za poslove snabdevanja električnom energijom u „Elektroprivredi Srbije“, nakon povratka iz Brisela, gde je boravio na poziv Hansa ten Bergea, generalnog sekretara najznačajnijeg evropskog energetskog udruženja „Eurelektrik“. Posetu sedištu Evropske unije Orešič je iskoristio da održi niz značajnih sastanaka sa predstavnicima evropske energetike. Na sastancima se razgovaralo o trendovima u evropskoj energetici i njihovom uticaju na poslovanje energetskih kompanija.
Koji su to novi trendovi u energetici koji će biti aktuelni u narednom periodu?
Principi na kojima funkcioniše tržište električne energije intenzivno se menjaju, pa se i kompanije prilagođavaju uvođenjem novih poslovnih modela. Možda danas izgleda da će dolazak tih novih poslovnih modela na tržište Srbije potrajati zbog relativno rane faze liberalizacije u kojoj se nalazimo, ali po mom mišljenju, Srbija će, kao i neke druge zemlje u okruženju, preskočiti neke međufaze razvoja tržišta i vrlo brzo ćemo i mi primeniti neke nove principe poslovanja. Ako ne budemo sami inicijatori toga, svakako će nas pritisak konkurencije koja će ući na tržište naterati da brže reagujemo. Na duži rok menjaće se način na koji vrednujemo energiju – glavna vrednost biće njena raspoloživost u trenutku kada je potrebna i sama vrednost kilovat-sata će se vrednovati kroz kvalitet usluge koji pružamo. To su ti novi principi i ako su do sada najveći uticaj na promene na tržištu imali obnovljivi izvori energije, ubuduće će to biti digitalizacija energetskog sektora. Digitalizacija je već danas glavna priča u automobilskoj industriji i nekim drugim oblastima, a u narednom periodu biće to glavna priča i u energetici.
Šta donosi digitalizacija u oblasti energetike?
To znači da možemo da očekujemo da će i neke IT firme da uđu na tržište električne energije i da će pokušati da preuzmu odnose sa kupcima. To je veoma osetljiva priča i potpuno sam saglasan sa gospodinom ten Bergeom da je ključna stvar zaštita podataka o kupcima, od onih velikih poslovnih kupaca pa sve do nivoa domaćinstva. Ne treba da zaboravimo da se na osnovu podataka o potrošnji rade mnogi poslovni modeli i to je normalno, zato podaci moraju ostati zaštićeni iznutra, tu gde su, unutar distributivnog sistema te da posle toga budu na kontrolisan i transparentan način na raspolaganju tržišnim akterima.
Na koji način nove tehnologije mogu da unaprede odnos sa kupcima?
Već danas imamo IT firme koje se uključuju u taj vrednosni lanac između snabdevača i kupaca i koje preko nekih atraktivnih aplikacija nude različite podatke o energetskoj efikasnosti, upoređivanje potrošnje, mogućnosti za uštedu, ukratko sve one stvari koje ćemo i mi svakako morati da razvijamo u bliskoj budućnosti jer sigurno je percepcija kupaca o naprednim IT kompanijama bitno drugačija od percepcije EPS-a, na koji se još uvek gleda kao na neki usporen, veliki sistem, u ulozi monopoliste. Svedoci smo savremenih trendova, gde svi vole neke napredne i korisne aplikacije, i vrlo je bitno da mi u tom trendu ne zakasnimo. Znači da „Elektroprivreda Srbije“ mora da uđe na to područje, da nudi kupcima taj tip usluga i da za to koristi sve ove napredne tehnologije. Posebno mislim na usluge u oblasti energetske efikasnosti koje bi u prvom koraku trebalo primeniti na industriju i javni sektor, a u sledećem proširiti i na domaćinstva.
Sastali ste se i sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc. O čemu je bilo reči na tom sastanku?
O elektrifikaciji saobraćaja, o toj tački gde se spajaju energetika i saobraćaj. Tema je posebno zanimljiva sa aspekta energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.
Jedan od najznačajnijih susreta tokom boravka u Briselu imali ste sa Janom Panekom, direktorom za oblast maloprodaje električne energije u Direktoratu za energetiku pri Evropskoj komisiji. Koji su glavni zaključci sa tog sastanka?
Potreba za regionalnom saradnjom, posebno u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost i upravljanje potrošnjom. Za nas je veoma bitno da razvijamo usluge na području upravljanja potrošnjom, taj tzv. demand response je veoma bitna priča. To znači da mi nudimo industrijskim kupcima mogućnost da vrednujemo njihovu spremnost da budu fleksibilni u potrošnji onda kada sistem za tim ima potrebu. Oni koji mogu sistemu da se prilagode svojom potrošnjom kada je to potrebno, treba da budu i finansijski motivisani da to rade. Ta vrsta fleksibilnosti mora tako da se posmatra – kao vrednost, jer to je nešto što je korisno za ceo sistem, koji radi efikasnije, što donosi i finansijsku korist. S druge strane, finansijsku korist ima i sam kupac električne energije, a pored svega toga, ovakvim pristupom direktno se unapređuje odnos sa tim kupcima, što je vrednost sama po sebi. To je u Sjedinjenim Američkim Državama zaživelo početkom novog milenijuma jako aktivno i masovno, a i u Evropi je poslednjih godina sve više prisutan ovaj koncept. Evropska komisija to smatra jednom od ključnih stvari u razvoju maloprodajnih tržišta, a sam gospodin Panek, sa kojim sam imao priliku da razmenim mišljenje o tome, ujedno je i glavni promoter tog pristupa, koji već danas ima veliku podršku u evropskom zakonodavstvu, ali se u budućnosti očekuje i dodatni podsticaj Evropske komisije razvoju tog koncepta.
Da li koncept upravljanja potrošnjom donosi i drugačijeg kupca – aktivnijeg, uključenog u funkcionisanje sistema?
Da, upravo tako, to se odražava i na drugačiji i bolji odnos sa kupcima, jer mi iz pozicije snabdevač-kupac dolazimo do pozicije obostrane saradnje na ostvarenju zajedničkih ciljeva, što automatski podiže naše odnose na neki viši nivo i to je taj trend stavljanja kupca u centar dešavanja, kupac je u glavnoj ulozi. Ne treba zaboraviti da kupci postaju sve zahtevniji u svojim očekivanjima i sve bolje informisani o ponudama na tržištu, samim tim imaju i sve veći uticaj na tom istom tržištu. Zato je za nas u „Elektroprivredi Srbije“ veoma bitno da održimo to poverenje kupaca koje smo stekli da bismo što spremniji i stabilniji dočekali ozbiljnije zaoštravanje konkurencije i na srpskom tržištu električne energije, a to više nije neka daleka budućnost i ne treba da dozvolimo da nas rana faza liberalizacije tržišta uspori u primeni novih poslovnih modela.
Niska cena
Šta usporava konkurentnost našeg tržišta električne energije?
Veću konkurentnost tržišta jedino usporava niska cena električne energije na garantovanom snabdevanju, na šta imaju pravo domaćinstva i mali kupci. I taj deo tržišta postepeno će se uskladiti sa tržišnim nivoom, zavisno od kretanja tržišne cene s jedne i povećavanja regulisane cene s druge strane. U ostalim segmentima tržište je aktivno i kupci su prilično svesni šta znači kvalitetna usluga i konkurentna cena.
Izvor; EPS Energija
