Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da će preispitati najavljenu modernizaciju termoelektrane Kostolac A (TEKO A). Glavni razlog je kako se navodi, ekologija, odnosno smanjenje emisije štetnih gasova.
Detalji o eventualnom odustajanju od modernizacije TE Kostolac A izneti su u javnoj nabavci u kojoj se traži analiza rešenja za grejanje domaćinstava u Požarevcu, Kostolcu i 25 okolnih mesta.
Građani koji tamo žive sada se greju toplom vodom iz termoelektrane u Kostolcu, pa bi u slučaju njenog gašenja moralo da se nađe alternativno rešenje.
TE Kostolac A ima snagu 310 megavata (MW), a modernizacija bi trebalo da joj omogući usklađivanje sa novim ekološkim standardima i produži vek rada.
To znači da je moguće zatvaranje Termoelektrane Kostolac A, što je opcija koja se dosad spominjala samo za dve EPS-ove TE, Moravu i Kolubaru A.
Kao jedan od razloga za preispitivanje modernizacije u EPS-u se pominju i “nametnuti ciljevi na nivou Energetske zajednice”.
Kako se navodi, to se odnosi na povećano učešće obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Kako se dodaje, radne verzije Nacionalnog energetskog klimatskog plana (NEKP) i Strategije razvoja energetike do 2040. nagoveštava eventualno odustajanje EPS-a od proizvodnje struje pomoću uglja.
Gašenje termoelektrana ne tiče se samo ekoloških standarda, već i jeftinije struje koja se dobija iz uglja.
Da nevolja bude veća, u Srbiji su dovedeni u pitanje i ti resursi, zbog brojnih havarija i lođeg upravljanja rudnicima uglja u basenu Kolubare.
Kako je pisala Nova ekonomija, prošle godine u Evropi je podbacili obnovljivi izvori struje, pa se nedostatak u snabdevanju, uz ogromne troškove nadoknadio pokretanjem termoelektrana.
U Srbiji je struja jeftina upravo zbog činjenice da se proizvodi iz domaćeg uglja.
Ona je za privredu skuplja za 40 odsto od početka godine, dok će građanima od septembra računi za električnu energiju biti uvećani za 8,5 odsto.
Struja se od havarija koje su EPS zadesile od decembra prošle godine, dobrim delom uvozila, a od septembra je najavljeno i njeno poskupljenje 8,3 odsto sa porezom na dodatu vrednost (PDV) i akcizama.
U normalnim okolnostima, termoelektrane u Srbiji proizvode oko 70 odsto struje.
Kako će se grejati građani Požarevca i okoline
Kako se navodi u tekstu javne nabavke, treba analizirati i porediti sledeća rešenja koja su moguća za grejanje domaćinstava u Požarevcu, Kostolcu i 25 okolnih sela, u slučaju gašenja termoelektrane:
- Za grejanje okolnih mesta moguća je rekonstrukcija kotlova K1 i K2 i pomoćnih postrojenja bloka TEKO A1 za proizvodnju toplotne energije.
- Druga mogućnost je rekonstrukcija turbinskih postrojenja TEKO B1 i B2 za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.
- Treće rešenje je izgradnja novih kotlova na lokaciji TEKO A na gas, a četvrta kotlova na biomasu.
- Peta mogućnost je gradnja nove kotlarnice na lokaciji TEKO A koja bi se sastojala od kotlova za sagorevanje uglja za sisteme daljinskog grejanja i parnog kotla na gas ili ekstra lako gasno ulje za ove sisteme.
U svim ovim opcijama, kako se navodi, proizvodila bi se i tehnološka para za startovanje dva bloka u TE Kostolac B jer se ona sada dobija u TE Kostolac A.
Prvi blok TE Kostolac A je pušten u rad 1968, a drugi 1980. godine.
U oktobru 2020. EPS je pokrenuo izradu studije sa ciljem da se produži rad Kosolca do 2038. godine, izveštava Nova Ekonomija.
