Reorganizacijom Elektroprivrede Srbije (EPS) u tri celine ispunjen je zahtev Energetske zajednice da se delatnosti u ovoj kompaniji razdvoje, izjavio je 5. oktobra direktor EPS Snabdevanja Dragan Jeremić. Energetska zajednica je u izveštaju za 2014-15. to istakla kao jedan od ključnih prioriteta za Srbiju. Na skupu posvećenom promenama organizacije EPS-a i njihovom uticaju na efikasnost istaknuto je da je za prvih šest meseci 2015. ostvarena dobit od 3 milijarde dinara umesto gubitka od 10 milijardi. Kao neki od ključnih izazova istaknuti su prelazak na čistiju proizvodnju i povećanje energetske efikasnosti.
“Potpuno smo jasno podelili prava, nadležnosti, ulogu EPS distribucije, EPS grupe i EPS snabdevanja (…) i to će doneti velike uštede”, rekao je direktor EPS snabdevanja na skupu o korporativizaciji ovog javnog preduzeća u medija centru UNS-a.
Razdvajanje proizvodnje, distribucije i snabdevanja u elektroenergetici je bilo u fokusu izveštaja Energetske zajednice za Srbiju. To je na pravnom planu započeto u julu 2013, dok je prva faza reorganizacije predviđene vladinim programom iz novembra 2014. završena u julu 2015. kada je EPS reorganizovan u šest pravnih celina.
Jeremić je rekao da je izdvajanje to u Srbiji učinjeno bez propusta kakvih je bilo u EU, i kao primer naveo da češki ČEZ trenutno sprovodi projekat od 24 miliona evra da bi razdvojio pristup podacima koji koriste distribucija i snabdevanje, i time potpuno razdvojio aktivnosti ova dva sektora.
On je naveo da je EPS snabdevanje pravi primer korporativizacije u EPS-u kao firma ku kojoj rade samo oni za čijim radom postoji potreba, 70 zaposlenih koji brinu o prodaji, i koji koristi podršku EPS-a za sektore poput IT-a i bekofisa.
Naveo je da je EPS zadržao skoro sve korisnike i nakon liberalizacije tžišta za strateške kupce u januaru 2014. godine, i da je Meser koji je prvi izašao na tržište sada ima trogodišnji ugovor sa EPS-om, do kraja 2018.
Veća naplata i ušteda od 100.000 evra dnevno
Jeremić je istakao je da je zahvaljujući reformama u EPS-u naplata u 2015. drastično povećana, tako da je u prethodnih pet meseci dug EPS-u stabilan i iznosi oko 31 milijardu dinara, što je kako je rekao samo tri milijarde više nego na početku godine.
Ministar energetike Aleksandar Antić naveo je da je naplata sada oko 97%, što je sedam procentnih poena više nego u istom periodu prošle godine, i dodao da je to ostareno naporima EPS-a uz podršku vlade, i da je preduzećima pristupano pojedinačno, prilagođenim rešenjima.
Generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović rekao je da u naplati ostaje još da se reši problem firmi u restrukturiranju, i dodao da najvećih 15 dužnika EPS-u čini dve trećine duga.
Kao pokazatelj da je dosadašnja reforma ovog preduzeća uspešna naveo je da je za prvih šest meseci umesto planiranog gubitka od 10 milijardi dinara ostvarena dobit od tri milijardi dinara, dok je zahvaljujući centralizaciji i većem nadzoru javnih nabavki samo u jednoj nabavci za sisteme za daljinsko očitavanje ostvarena ušteda od 32 miliona evra na dve godine.
Kako je naveo, u EPS-u se računa da će zahvaljujući reformama biti postignute uštede od 36 miliona evra godišnje, odnosno 100.000 evra dnevno.
Dodatna vrednost – depolitizacija
Smanjenje broja direktora Obradović je okarakterisao kao istorijski korak, navodeći da je reč o značajnom koraku i za depolitizaciju i za efikasnost organizacije.
Kako je naveo, ukinut je srednji menadžment, koji je bio postavljan politički, koalicionim sporazumima nakon izbora, pa je ukidanje tog sloja uprave korak u depolitizaciji.
Pored toga, kako je dodao, to poboljšava i samu organizaciju jer su izvršni direktori, kao što je i logično, sada odgovorni za ceo sektor kojim rukovode.
Izvršni direktor EPS-a za tehničke poslove proizvodnje energije Dragan Jovanović rekao je da je značajno što je uvedena strategija kao obavezujući dokument, na osnovu koje se definišu planovi na dve godine, što je od ključnog značaja za organizaciju proizvodnje.
U velike izazove ubrojao je veliki udeo uglja od 70% u proizvodnji, što kako je rekao više nije u skladu sa trendovima u Evropi i potreban je prelazak na čistu proizvodnju. Samo Poljska ima viši udeo uglja u proizvodnji od Srbije, rekao je Jovanović.
Izvor; Agencije
