Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Energija vetra,...

Srbija: Energija vetra, argumenti za i protiv

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Glavni argument u prilog energiji vetra jeste redukcija u bilansu trgovinskog deficita u zemljama koje uvoze energiju, i na dugoročnom planu, ublažavanje oskudice energije i posledica smanjenja zaliha fosilnih goriva.

Glavni argumenit protiv su viši primarni troškovi, plus prateći troškovi ublažavanja nestabilnosti ovog izvora energije, koje plaćaju potrošači, zatim degradacija zemljišta i moguća destabilizacije mreže.

Energija vetra se koristi za dobijanje struje direktno. Ovo je jedna od njenih najvećih prednosti, ali i slabost. Prednost je visoko efikasna proizvodnja i upotreba električne energije. Korišćenjem uglja, više od 60% energije je izgubljeno. Proizvodnjom električne energije direktno zaobilazi se ovaj toplotni gubitak. Energetska efikasnost vetra je oko 95%. Slabost leži u tome što električna energija iz vetra mora da se koristi odmah i ne postoji poklapanje između dostupnosti električne energije iz vetra i specifičnog obrasca potrošnje u današnjem društvu. U pitanju je, dakle, nemogućnost kontrole toka energije, što je Ahilova peta ovog izvora energije.

Argumenti u korist vetra

Trgovinski bilans: Vetar je primarni autohtoni izvor energije, i za razliku od uvoza energije, povoljno deluje na trgovinski bilans svake zemlje.

Energetska bezbednost: Čest argument u korist vetra je da autohtona proizvodnja energije obezbeđuje energetsku sigurnost, što je samo delimično tačno.

Smanjenje emisija CO2: Ovaj argument ima težinu jedinu o slučaju da atmosferski CO2dovodi do globalnog zagrevanja, i uprkos hiljadama stranica koje je objavio IPCC, postoje u stvari značajni temelji za verovanje da su najgora upozorenja IPCC neosnovana.

Distribucija energije: Javno ili lolalno vlasništvo nad proizvodnjom električne energije čest je argument u korist vetra. Selo može posedovati vetro park lakše nego nuklearnu elektranu ali ovo nije značajan argument u korist industrije koja se kreće ka off-shore zoni i vlasništvu velikih kompanija.

Argumenti protiv vetra

Isprekidanost: Troškovi rada variraju od zemlje do zemlje. Male zemlje sa značajnim hidro potencijalima mogu da asimiliraju vetar mnogo lakše i sa nula troškova, u odnosu na velike zemlje sa malo hidro potencijala.

Subvencije koje plaćaju potrošači: Visoke troškove energije vetra mnogi smatraju nefer i diskriminatornim. Iako je ovo realan argument, u budućnosti bi zbog nestašice, gas mogao imati još višu cenu, zbog čega bi vetar mogao izgledati kao dobar posao, u slučaju da nema dodatnih troškova vezani za isprekidanost.

„Mrlje“na pejzažu: Degradacija pejzaža i zaštita životne sredine predstavlja realnu brigu za pojedince, ali ne i za sve ljude. Turbine koje ubijaju ptice navode se kao dodatni argument protiv energije vetra.

„Ubijanje“mreže: Energija vetra „ubija“ mrežu u velikim industrijskim ekonomijama u kojima su zakoni specijalno dizajnirani da izguraju proizvođače fosilnih goriva sa tržišta, ali u isto vreme, vetar zavisi od tih proizvođača koji balansiraju mrežu.

Destabilizacija mreže: Varijabilnost snage vetra može potencijalno destabilizovati mrežu.

Lažni argumenti, poluistine, uverenja i manipulacije na tržištu

Bolja povezanost rešava problem isprekidanosti: Ovo je jedna od poluistina. Velike investicije su potrebne u mrežnoj infrastrukturi da bi se obezbedilo privremeno parcijalno rešenje.

Upravljanje tražnjom: Ovo bi bio put do ekonomskog kolapsa sa našim postojećim sistemom.

Kombinovanje različitih obnovljivih izvora: Kombinovanje vetra sa solarnom energijom, talasima i plimom, često se iznosi kao način za ublažavanje isprekidanosti. Ovo je takođe poluistina i delimično rešenje koje je veoma skupo. Evropa trenutno ima 100 GW  instalisanih kapaciteta iz energije vetra i efikasnih nula kapaciteta talasa i plime.

Cena fosilnih goriva će rasti: Povećana tražnja i degradacija kvaliteta resursa mogu dovesti do povećanja cene fosilnih goriva. Međutim, preterana regulativa proizvodnje i korišćenja fosilnih goriva, veštački podiže njihovu cenu i na taj način čini vetar i druge obnovljive izvore konkurentnijim.

Vetar utiče da električna energija bude jeftinija: Kada vetar duva u Evropi, spot cene električne energije padaju. Ali proizvođačima energije vetra garantovano je da će viškovi energije koje privremeno proizvode, imati pristup mreži po garantovano visokoj ceni. Posledica je zapravo da tradicionalni proizvođači trpe gubitke. Ovo predstavlja uništavanje tradicionalnog tržištnog sistema.

Skladištenje je rešenje: Tehnologije skladištenja trenutno ne postoje i moguće je da nikad neće ni postojati.

Zaključak

Mi smo na putu izgradnje hiljade turbina i interkonektora, dok smo u određenim prilikama 100% zavisni od fosilnih goriva, koja polako nestaju sa tržišta, što je na kraju motiv koji stoji iza strategije za smanjenje emisija CO2.

Za većinu zemalja, vetar donosi dodatne troškove za električne mreže, stvarajući manje pouzdanu i skuplju električnu energije za potrošače.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Albanija: EU mobilizuje 1,4 milijarde evra za prelaz na čistu energiju

Tokom zajedničke konferencije s albanskim premijerom Edijem Ramom, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je da je mobilizovano 1,4 milijarde evra za investicije u Albaniji, sa posebnim naglaskom na prelaz na čistu energiju. Fon der Lajen je predstavila...

Fotonaponski sektor u Grčkoj doživljava porast, ali se suočava s izazovima

Fotonaponski sektor u Grčkoj trenutno doživljava nagli porast, što dovodi do toga da se mnogi podnosioci zahteva za dozvole za fotonaponske parkove osećaju preopterećeno. Zvaničnici Ministarstva životne sredine i energetike izrazili su zabrinutost zbog pregrevanja ovog sektora, koji je...

Bugarska: Najniže cene električne energije i gasa u EU za 2024. godinu

U prvoj polovini 2024. godine, Bugarska se istakla unutar Evropske unije zbog izuzetno niskih cena električne energije i gasa za domaćinstva, prema podacima Eurostata. Dok su cene električne energije širom EU zabeležile blagi ukupni pad u poređenju sa 2023....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!