Na 31. međunarodnom savetovanju „Energetika 2015“, održanom na Zlatiboru od 24. do 27. marta predstavljeno je više od 200 stručnih radova. Učesnici skupa sa temom o energetskim resursima i energetskoj bezbednosti u Srbiji, bili su i Bojan Stojčetović, Živče Šarkoćević i Milan Mišić sa Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Zvečana.
Prema mišljenju autora, razvoj bilo koje privrede nezamisliv je bez energije. Međutim, većina zemalja ne raspolaže adekvatnim količinama potrebnih energenata već ih uvozi. Problem energetske bezbednosti javlja se kada se iz različitih razloga ne mogu obezbediti dovoljne količine energenata. Potrebe Srbije za naftom i gasom se najvećim delom zadovoljavaju iz uvoza, što dovodi do značajne energetske zavisnosti, dok se potrebe za ugljem uglavnom pokrivaju domaćom proizvodnjom. Energetska zavisnost je jedan od indikatora koji se često koristi kako bi se ocenila energetska bezbednost zemlje, pa i autori ovog stručnog rada ukazuju na zavisnost i to na primeru nafte, gasa i uglja kao primarnih energenata.
Godišnje potrebe za primarnom energijom u Srbiji, bez Kosova i Metohije, su oko 16 miliona tona ekvivalentne nafte. Srbija je karakteristična po visokom udelu uglja u ukupnoj primarnoj energiji, uglavnom lignita slabe energije (sa preko 50%), koji se dominantno koristi za proizvodnju električne energije.
Visok udeo uglja u proizvodnji energije obezbeđuje visoku energetsku nezavisnost, u poređenju sa drugim zemljama, ali smanjuje efikasnost transformacije energije i povećava uticaj na životnu sredinu, kao i rizik od rasta troškova priemisiji ugljen-dioksida i gasova koji prouzrokuju efekte staklene bašte.
Zbog daljeg razvoja svetske ekonomije, može se očekivati i veća potražnja za energijom. Međutim, svetske rezerve fosilnih goriva su sve manje, pa u budućnosti možemo očekivati probleme u obezbeđivanju dovoljne količine energije.
Energetski resursi i potencijali Srbije su konvencionalna goriva – ugalj, nafta i prirodni gas, i nekonvencionalna – uljni škriljci, kao i obnovljivi izvori energije. Geološke rezerve lignita u odnosu na geološke rezerve svih tipova uglja u Srbiji su 97%. Od otprilike 8,8 milijardi tona lignita, 4,5 milijardi se nalazi u kosovsko-metohijskom basenu, dok je ostalih oko 4 milijarde tona u centralnom delu Srbije, u Kostolcu i Kolubari.
Od ukupne proizvodnje električne energije u „Elektroprivredi Srbije“, tokom 2013. godine, oko 71% proizvedeno je u termoelektranama, udeo kolubarskog uglja iznosio je 53,6%, dok je ugalj iz kostolačkog basena učestvovao sa 17,3%.
Srbija je veoma siromašnakada su u pitanju nafta i prirodni gas i većina ovih resursa se već koristi u visokom nivou. Ostatak balansnih rezervi sirove nafte krajem 2010. godine u Srbiji je iznosio oko 10,14 miliona tona, ili 4,23 milijarde metara kubnih prirodnog gasa. Ukupne procenjene rezerve uljih škriljaca su oko 4,8 milijarde tona, ili oko 400 miliona tona kerogena. Što se tiče obnovljive energije, ukupni dostupni potencijal procenjen je na 5,65 miliona ekvivalentne nafte (ten). Od ovog potencijala, već je u upotrebi oko 1.054 Mten biomase i 909.000 ten hidroenergije. Najveći potencijal ima biomasa koja čini 61% od ukupnog potencijala OIE.
Autori smatraju da bi posebna pažnja trebalo da se posveti hidropotencijalu i njegovom iskorišćavanju. Ukupna izlazna snaga hidroelektrana iznosi 2835 MW, što u poređenju sa ukupnim kapacitetom za proizvodnju električne energije od 7124 MW, čini 39,79 procenata. Veliki udeo hidropotencijala u proizvodnji električne energijeznači i obezbeđivanje energetske sigurnosti Srbije. Većina postrojenja je veoma stara, i od 1988. godine nije izgrađen nijedan novi hidroenergetski objekat.
Ni potencijal malih hidroelektrana nije zanemarljiv. Na otprilike 900 potencijalnih lokacija na srpskim rekama, postoji mogućnost gradnje malih HE do 10 MW, sa mogućom proizvodnjom od 1800 GWh godišnje.
Evropska unija daje prioritet energetskoj bezbednosti, a energetska zavisnost je jedan od najpopularnijih indikatora za energetsku bezbednost.
Kada se govori o gasu, ako uzmemo u obzir da imamo samo jedan najveći snabdevač gasom i da postoji samo jedan ulaz gasa u zemlju, može se reći da je gasna energetska bezbednostugrožena.
Energetska zavisnost Srbije, kada je u pitanju nafta, takođe je visoka. U poslednjih šest godina ona je uvek preko 75%, a u 2008. bila je čak 92,67%.U radu je naglašeno da bi Srbija trebalo da usvoji strategiju za naftu i prirodni gas kako bi poboljšala energetsku sigurnost.
Prizvodnja uglja bila bi još veća kada bi Srbija imala pristup ležištima rude uglja na Kosovu i Metohiji, gde se nalazi više od 75% ukupnih rezervi uglja, dok je u Kolubari 14% i u Kostolcu 3,3%.
Ranjivost energetskog sistema mogla je da se vidi nakon majskih poplava koje su nanele ogromnu štetu kolubarskom i kostolačkom basenu. Kako zaključuju autori, posebna pažnja bi trebalo da se posveti planiranju i implementaciji preventivnih mera za nepredviđene vremenske neprilike, kako bi se osigurala energetska bezbednost u državi.
Autori zaključuju da Srbija mora da poboljša energetsku efikasnost na svim nivoima i tako redukuje energetsku potrošnju. Trebalo bi povećati upotrebu OIE, što će smanjiti upotrebu drugih primarnih energetskih izvora. Revitalizacija postojećih HE i izgradnja malih hidroelektrana bi trebalo da budu prioritetne aktivnosti.
