Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je postupak za rešavanje spora protiv Srbije jer nije zaustavila termoelektranu Morava, kojom upravlja Elektroprivreda Srbije. Postrojenje ima jedan blok instalisane snage 120 MW koji je prošle godine proizveo 560 GWh ili 1,8 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.
Srbija se tako pridružila Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori protiv kojih je Energetska zajednica već pokrenula sporove jer nisu zaustavile rad termoelektrana Pljevlja, Kakanj i Tuzla i ispoštovale opt-aut mehanizam.
Sekretarijat je uputio uvodno pismo Srbiji u vezi sa njenim kršenjem Direktive o velikim ložištima u slučaju TE Morava, koja nastavlja sa radom uprkos isteku dozvoljenog broja radnih sati u okviru opt-aut mehanizma.
Mehanizam je opcija da članice Energetske zajednice ispoštuju Direktivu EU o velikim ložištima, koja određuje limite za emisije sumpor-dioksida , azotnih-oksida i prašine iz elektrana.
Opt-aut omogućava da se pojedine elektrane izuzmu od primene Direktive što znači da dobijaju limit od 20.000 radnih sati od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. Kada iskoriste taj limit odnosno posle 31. decembra 2023. mogu da nastave da rade samo, kako kažu u Sekretarijatu, ako ispunjavaju standarde propisane EU Direktivom o industrijskim emisijama (eng. Industrial Emissions Directive – IED).
To nije slučaj kod TE Morava, koja je u 2022. dostigla odobreni limit, saopštio je Sekretarijat.
