Katastrofalne poplave, ali i kriza u Ukrajini, uticale su nepovoljno na energetsku stabilnost cele Evrope. Srpska elektroprivreda je pretrpela veliku štetu, a cilj Vlade je da do zime obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom. U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude usvojen i novi Zakon o energetici, koji ima za cilj usaglašavanje domaćeg zakonodavstva u toj oblasti sa evropskim, a radi se i na predlogu za izmenu tarifnog sistema za električnu energiju, najavljeno je na skupu „Značaj Balkana za energetsku bezbednost Evrope“.
Vlada Srbije intenzivno radi na tome da obezbedi dovoljno energenata za zimu, što je ostvariv, ali težak zadatak, rekla je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović. Ona je naglasila da Vlada nije zvanično izašla sa predlogom o racionalnijoj potrošnji struje, ali da to može da se očekuje u narednom periodu. Takođe, novi Zakon o energetici bi do kraja godine mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, najavila je Filipović. Prema njenim rečima, radi se na izmeni tarifnog sistema, i tu postoje tri varijante, koje bi mogle da budu primenjene – da se izmeni tarifni sistem, da se promeni cena struje ili da bude kombinacija izmene tarifnog sistema i cene struje. Ona je dodala da će Svetska banka pomoći Srbiji u ovom procesu i predstaviti iskustva dugih zemalja. Jedan od najvažnijih ciljeva novog Zakona o energetici je primena Trećeg energetskog paketa, koji predstavlja direktivu Evropskog parlamenta i Saveta o jedinstvenim pravilima internog evropskog tržišta električne energije. Zakon bi trebalo da stvori povoljniju klimu i jednostavnije procedure za ulaganje u energetiku i otkloni uočene nedostatke u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom, kao i u načinu formiranja cena, ističe Filipović.
Bez proizvodnje električne energije, nema ni energetske bezbednosti, ali su poplave poremetile rad postrojenja, koja moraju što pre da se revitalizuju, ali i da se grade nova, rekao je direktor Termoelektrane „Kostolac“ Dragan Jovanović. On je ukazao na to da je elektroprivreda najveći poslovni sistem u državi, i da je Srbija u Evropi jedna od vodećih zemalja po eksploataciji uglja i lignita. To je energetska snaga države i može da donese neophodne uštede, jer već sada tri četvrtine električne energije Srbije dolazi iz uglja. Međutim, Jovanović upozorava da je potrebna modernizacija, jer već sada, za razliku od evropskih, srpska postrojenja rade na maksimumu, što može da nam se „obije o glavu“. Naime, sada bi, prema njegovim rečima, trebalo da usledi period investicija u modernizaciju, ali i izgradnju novih postrojenja. Trenutno je jedino izvesna izgradnja objekta Kostolac B3, snage 350 megavata, kaže Jovanović.
Na skupu je najavljeno i da će „Srbijagas“ do 15. avgusta u potpunosti pokriti kapacitet skladišta „Banatski dvor“, što znači da bi Srbija na zimu mogla da izbegne krizu snabdevanja ovim energentom.
Izvor Radio Srbija
