Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Dugoročni plan...

Srbija: Dugoročni plan eksploatacije uglja u RB „Kolubara“

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Intenzivno se radi projektna dokumentacija i izvode svi pripremni radovi u istočnom delu ležišta za otvaranje novog ugljenokopa Polja „E“, što otvara put do oko pola milijarde tona uglja koji se nalazi ispod sela Vreoci. U zapadnom delu, pored „Tamnave-Zapad“ i manjeg zamenskog kapaciteta Polja „G“, svi planovi usmereni su ka otvaranju novog kopa „Radljevo“

Stručna studija „Dugoročni program eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima ’Elektroprivrede Srbije’“, koju rade konzorcijum Centra za površinsku eksploataciju i „Geoing grupa“ iz Beograda, trenutno je u fazi revizije i očekuje se da nakon redovnog postupka usaglašavanja bude usvojena u kratkom roku. Najvažnija tema tog dokumenta bilo je utvrđivanje pravca u kome će se nastaviti proizvodnja u Rudarskom basenu „Kolubara“, odnosno, konkretno, rešavanje problema nedostatka odlagališnog prostora za nove kopove u ovom ležištu, pre svega za Polje „E“.

EPS je odluku da naruči studiju koja bi ponudila rešenja za najvažnija pitanja u vezi sa izazovima eksploatacije uglja tokom narednih pet godina doneo u martu 2013, dok je ponuđač izabran poslednjeg dana te godine. Vanredni događaji koji su se nakon toga odigrali, među kojima je najznačajnija poplava u maju 2014, doveli su do značajnih promena okolnosti i uticali na izradu dokumenta, koji je sada u završnoj fazi i o kome detaljni izveštaj priprema izvestilac Stručnog saveta EPS-a Milan Jakovljević, direktor Sektora za unapređenje efikasnosti zaštite životne sredine u rudarstvu.

On nam je objasnio da su, kada je reč o oblasti energetike, sve projekcije kompleksne jer je u pitanju materija podložna stalnim i brojnim promenama, pa je skoro nemoguće do kraja predvideti razvoj događaja. Zato se, iako uvek postoji načelni plan eksploatacije do potpunog otkopavanja ležišta, projekcije i predlozi prave za mnogo kraći period, kao što je bilo i u ovom konkretnom slučaju.
– Kada govorimo o generalnoj situaciji na kolubarskim ugljenokopima, važno je napomenuti da tokom proteklih desetak godina aktivni kopovi rade na ivici proizvodnih mogućnosti, obezbeđujući termoelektranama godišnje od 29 do 31 milion tona uglja. Teoretski, to je za oko 20 odsto manje od količine koja bi bila potrebna kada bi TENT neprekidno radio svojim punim kapacitetom. Oni koji se bave strategijom razvoja površinskih kopova imaju zadatak da stalno teže smanjenju te razlike i približavanju uslovima u kojima bi ugljenokopi bili u stanju potpuno da isprate proizvodne mogućnosti TENT-a. U takvim uslovima bili bi stvoreni preduslovi za racionalizaciju, povećanje efikasnosti i smanjenje troškova proizvodnje uglja. To bi bio neki idealni cilj, ali na putu njegovog ostvarenja postoji bezbroj prepreka koje nije nimalo lako prevazići – kaže Jakovljević.

U ovom trenutku u okviru Rudarskog basena „Kolubara“ rade četiri površinska kopa, od kojih je jedan, „Veliki Crljeni“, na samom kraju svog eksploatacionog veka. Polje „G“, njegov zamenski kapacitet, još nije otvoreno zbog komplikacija u pripremnoj fazi koja je podrazumevala izmeštanje reke, magistrale i brojnih infrastrukturnih objekata. Istovremeno, na Polju „D“ određene rezerve uglja još uvek postoje u severozapadnom delu ležišta, u zoni istočnog dela sela Vreoci, ali da bi se do njih došlo potrebno je izmeštanje još nekoliko infrastrukturnih objekata, među kojima je i seoska škola. Na južnoj strani ovog kopa proširuje se front radova ka selu Zeoke, ali na putu bagera su objekti Pomoćne mehanizacije i ima dosta poteškoća sa odvodnjavanjem. Polje „D“ radi u otežanim uslovima, a raspoložive količine uglja stalno se smanjuju.
– Situacija je dosta komplikovana. Ipak, u ovom trenutku glavna prepreka za ostvarivanje dugoročne sigurne proizvodnje je obezbeđivanje adekvatnog smeštajnog prostora za odlaganje jalovine sa površinskih kopova u istočnom delu basena – kaže Jakovljević. – Rešavanje ovog problema zauzima ključno mesto u projektnom zadatku za izradu dugoročnog programa razvoja eksploatacije. Poznato je da imamo problem sa stalnim klizanjem masa na unutrašnjem odlagalištu Polja „B“, zbog čega smo bili prinuđeni da odlaganje sa dva BTO sistema ovog kopa izmestimo izvan njegovih granica. Ova situacija traži sanaciju i želeli smo da, u okviru rešavanja tog akutnog problema, nađemo dugoročno rešenje za odlaganje materijala koji će se, otvaranjem novih površinskih kopova, pojaviti tokom narednih godina. U ovoj fazi analize smatram da ćemo, uz određene korekcije date u reviziji, biti u stanju da zajedno sa projektantima ponudimo ostvarivo rešenje.

U nastavku eksploatacije istočnog dela kolubarskog ležišta planirano je izmeštanje koridora koji čine Ibarska magistrala, deo pruge Beograd – Bar i reke Kolubare na prostor horsta, zakipani prostor kopa „Tamnava-Istočno polje“ i manjim delom u prostor sela Jabučja. Plan je da ovaj kapitalni zahvat bude realizovan posle 2030. godine. Na ovaj način bio bi oslobođen sav ugalj koji se nalazi ispod mesta Vreoci, tačnije mogao bi da bude otkopan i podinski ugalj iz ležišta Polje „F“, koji je najboljeg kvaliteta. Front radova na prostoru budućeg kopa Polje „E“ odvijaće se od istoka ka zapadu. U pitanju je ležište u kome se ugalj nalazi na većoj dubini nego na polju „D“ i čije karakteristike, među kojima je najizraženija velika količina vode, tehnički dosta komplikuju proces iskopavanja. Za sada, iako su rudarske mašine geografski na neki način već „zagazile“ u ovu zonu, nisu završeni pripremni poslovi, tako da je Polje „E“ zvanično u pripremnoj fazi otvaranja, a radovi koji se izvode u ovoj zoni definisani su u projektnoj dokumentaciji Polja „D“.

Optimalan razvoj fronta radova na Polju „E“ važan je u kontekstu dugoročnog plana jer otvara mogućnost za nastavak radova u prostoru polja „F“. Ugalj je u ovom delu basena formiran u tri sloja, od kojih bi podinski bilo nemoguće iskopati ako bi se otvaranje radilo iz drugog pravca – iz prostora ranije pomenutog Polja „G“.
Kada je reč o zapadnom delu kolubarskog basena, pored Polja „G“, svi napori usmereni su na otvaranje površinskog kopa „Radljevo“. On je neophodan da bi u svakom trenutku bile aktivne tri proizvodne „baze“, čime bi dovoljne količine uglja za termokapacitete bile obezbeđene čak i u slučaju zastoja ili vanrednih događaja.
– Stabilnost proizvodnje i povećanje kapaciteta veliki su izazov za EPS u uslovima u kojima trenutno posluju sve energetske kompanije ne samo u regionu nego i u svetu. Pored borbe sa prirodnim nepogodama, sanacije i obnavljanja opreme, prinuđeni smo i da se neprekidno suočavamo sa pritiskom međunarodnih energetskih regulatornih institucija. Srbija je, kao što je poznato, od 2005. godine članica Energetske zajednice i iako formalno još nije u obavezi da poštuje sve regulative EU, definitivno mora da sledi pravac koji je u tom smislu trasiran. Sve je jači uticaj i svetskog ekološkog lobija koji insistira na smanjenju emisije štetnih gasova. To je dovelo do toga da sve velike finansijske institucije imaju zabranu da direktno i indirektno ulažu u energetske projekte vezane za proizvodnju električne energije iz uglja, kao i proizvodne kapacitete za proizvodnju uglja.
U zavisnosti od dinamike, ekspolatacija kolubarskog uglja trajaće minimum do 2050. godine, a u nešto smanjenom obimu i do kraja ovog stoleća.

Uslovi

Pored opštih okolnosti i situacije na globalnom ekonomskom tržištu, koje je dramatično izmenjeno u proteklih nekoliko godina, EPS se suočava i sa činjenicom da je pred fazom eksploatacije u geološki mnogo nepovoljnijim uslovima nego do sada.
– Ulazimo u partije ležišta koje su raslojene, iz kojih će biti mnogo teže obezbediti ugalj potrebne kalorijske vrednosti. Očekuje nas preseljenje velikih mesnih zajednica, sa mnogo domaćinstava, što je uvek osetljiv i zahtevan posao, koji takođe povećava troškove – kaže Jakovljević.

Izvor; EPS Energija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Dobit Srbijagasa u prošloj godini 110 milliona evra

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će gas za industrijske potrošače od 1. maja pojeftiniti za oko 15 odsto, dok cena za domaćinstva ostaje ista, jer kako naglašava ni ova trenutna cena nije realna. "Stvorili su se uslovi...

Srbija:  Spajanje sa evropskim tržištem struje omogućava referentnu cenu i integraciju OIE

Zemlje Adria regiona koje nisu deo Evropske unije (EU) još pre ulaska u blok će se integrisati u zajedničko evropsko tržište električne energije. Srbija će se do 2026. spojiti sa Mađarskom, ali još postoje otvorena pitanja koja postavlja EU. Dejan...

Srbija: Ziđin planira da rudnik u Boru postane najveći moderni rudnik bakra u Evropi

Predsednik borda direktora Ziđin Majning Grupe Čen Đinhe izjavio je danas da je 90 odsto nasleđenih ekoloških problema u rudnicima u Boru i Majdanpeku rešeno, kao i da je njihov cilj da borski rudarski basen u narednih pet godina...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!