Rebalansom budžeta za ovu godinu usvojenim juče na vladi, budžetski deficit povećan je sa tri na 3,94 odsto BDP-a ili za oko 80 milijardi dinara (670 miliona evra).
Deficit je povećan uprkos značajno većem rastu budžetskih prihoda nego što je planirano originalnim budžetom.
Budžetski prihodi su povećani za čak 13 odsto, a glavni razlog ovog povećanja je visoka inflacija u prethodnih godinu dana.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je juče da je povećanje deficita ubog uvoza struje i gasa dogovoreno sa MMF-om, kao i da država na računu ima 300 milijardi dinara.
Tekući rashodi su povećani za skoro devet odsto, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka energetskih preduzeća, EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza energije.
Naime iza stavke „Izdaci za nabavku finansijske imovine“ koja je povećana za više od 1.000 odsto u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra, stoje najvećim delom „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“ kako je to opisano u predlogu rebalansa.
Značajno povećanje u rebalansu imaju i subvencije, za skoro 22 odsto ili za 31 milijardu dinara.
Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere…
Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18 odsto, za železnice je otišlo 10 odsto, a za subvencije u privredi 11,25 odsto ukupnih subvencija.
Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina–Požega i Novi Beograd-Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac-Golubac, ali recimo i za nagradu igru „Uzmi račun i pobedi”.
Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 miliona evra se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.
Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara uglavnom za isplatu pomoći za decu.
Najveći rashodi u budžetu su za plate i oni su povećani za 1,7 odsto ili 6,3 milijarde dinara. Ovo nije posledica rasta plata, naprotiv one su realno smanjene, već većeg zapošljavanja u javnom sektoru.
Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za devet odsto ili 14,3 milijardi dinara.
Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.
Poreski prihodi će biti veći za 13 odsto. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41 odsto ili za 54 milijarde dinara.
U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.
Ipak najveći nominalni doprins došao je i od najizdašnijeg poreza – PDV-a. On je povećan za 13,6 odsto ali i 93 milijarde dinara.
Najznačajniji razlog povećanja je veći nominalni rast privatne potrošnje od očekivanog. Realni rast je u okvirima planiranog, ali je inflacija doprinela nominalnom rastu.
Ekonomista Saša Đogović kaže da je očekivano prebacivanje gubitaka energetskih javnih preduzeća na budžet i povećanje deficita.
„Očekivano je jer smo mi taoci partitokratskog upravljanja državom, resursima pa i tim javnim preduzećima.
Posledice su da energetsko preduzeće umesto ekstra profita pravi ekstra gubitke. To se prebacuje na budžet, odnosno na građane Srbije“, napominje Đogović.
On ističe i da su rebalansom pokrivena i razna plaćanja, kao na primer isplate mladima tri puta ove godine.
„To je potkupljivanje ljudi. Najčešće se to radi sa penzionerima, a evo sada imamo i sa mladima. Sve pod izgovorom sprečavanja emigracije, a u stvari mladima treba omogućiti da mogu da se zaposle sa svojim všetinama i znanjem, a ne da budu poslušnici što je sada glavni argument za neku poziciju“, napominje on dodajući i da se u trenutku kada treba da se štedi i da se pomaže ugroženima, razbacuju pare.
To je posebno opasno, ocenjuje on, jer kamatne stope na zaduživanje rastu.
„Zato i ulazimo u aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, ali mislim da ćemo morati da se zadužimo i na tržištu“, napominje Đogović, piše Danas.
