Profit EPS-a u prvih devet meseci ove godine iznosio 87,4 milijarde dinara
Analitičari BBA: Na ovaj rezultat uticali veća proizvodnja u hidroelektranama i rast cena struje
EBIT marža EPS-a najveća u poslednjih nekoliko godina
Poslovni rezultati Elektroprivrede Srbije (EPS) za ovu godinu pokazuju da se to državno preduzeće drastično oporavilo nakon prošlogodišnjeg minusa od 73,7 milijarde dinara.
Prvih devet meseci ove godine EPS je završio u plusu od 87,4 milijarde dinara. Rezultat je bio dva i po puta bolji od planiranog, jer se očekivao profit od 34,2 milijarde dinara. Sudeći prema rezultatima za prva tri kvartala, nesumnjivo je da će EPS godinu završiti sa dobitkom.
Analitički tim Bloomberg Adrije navodi da su na dobar rezultat EPS-a u prvih devet meseci ove godine uticali povećana proizvodnja u hidroelektranama, prodaja viška struje na berzi, kao i manji troškovi za kupovinu uglja koji su u istom periodu prošle godine bili dosta veći.
Ukazuju da je za prvih devet meseci ove godine ukupan prihod od prodaje, koji je iznosio 340 milijardi dinara, bio veći za 32 odsto u odnosu na isti period prethodne godine kada je EPS zaradio 256 milijardi dinara.
Naši analitičari ističu i da je bitan efekat na ukupne rezultate EPS-a imala i isplata nadoknade od 35 milijardi dinara po osnovu zaključka Vlade Srbije, a reč je o pokriću gubitaka zbog sprovođenja mera ograničenja prodajne cene električne energije. Taj priliv od države knjižen je u ostalim poslovnim prihodima.
Pored rasta prihoda, zabeleženo je značajno smanjenje troškova materijala, goriva i energije od 26 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je sve zajedno uticalo na veliki rast poslovnog dobitka koji je iznosio oko 110 milijardi dinara u odnosu na prošlogodišnji gubitak od 60 milijardi dinara, dodaju analitičari Bloomberg Adrije.
“Zapravo, prethodna godina je bila dosta izazovna za EPS, pre svega zbog loše hidrološke situacije i značajno manje proizvodnje u hidroelektanama, a što se nadoknađivalo većom proizvodnjom u termoelektranama i uvozom električne energije. Pored toga, zbog problema u proizvodnji uglja u rudnicima, troškovi nabavke uglja su bili povećani, što je u situaciji velikog rasta cena energenata na globalnom tržištu, sve ovo uticalo na ostvarenje velikih gubitaka tokom prošle godine”, rekla je analitičarka Bloomberg Adrije Jelena Zindović.
Na rast profita nesumnjivo uticao i rast cene struje
Analitičari navode da EPS u poslednjem izveštaju nije objavio detaljnije podatke o ostvarenoj proizvodnji, strukturi troškova i ostale podatke, kao u prethodnom periodu, i da zbog toga nije moguće detaljnije kvantifikovati efekte pojedinačnih segmenata na rast prihoda i profitabilnosti.
“Međutim, na osnovu rezultata u prethodnom periodu jasno je da je veliki efekat na rast profita EPS-a došao kroz povećanja cena struje u odnosu na prošlu godinu”, navodi naš analitički tim.
Podsetimo, cena struje je ove godine poskupela u tri navrata. Prvo poskupljenje bilo je prvog januara od osam odsto za domaćinstva, drugo u maju takođe za osam odsto za domaćinstva i za privredu je tada struja poskupela sa 95 evra na 110,81 evro po megavat-satu. Treće poskupljenje od osam odsto za domaćinstva usledilo je prvog novembra.
S obzirom na to da su analitičari analizirali finansijski izveštaj EPS-a za prva tri kvartala, a poslednje poskupljenje struje usledilo je u novembru, očekuje se da će taj rast cena u poslednjem kvartalu još značajnije podići profit EPS-a.
EBIT marža EPS-a najveća u poslednjih nekoliko godina
Sa uračunatim jednokratnim prihodom od 35 milijarde dinara, ostvarena EBIT marža (marža dobiti pre oporezivanja i finansijskih prihoda/rashoda) za prvih devet meseci ove godine iznosi čak 25 odsto, što je najveći nivo u poslednjih nekoliko godina, ističe analitički tim Bloomberg Adrije.
To ukazuje, kako navode, na dobru profitabilnost poslovanja i dodaju da je najveća EBIT marža u poslednjih pet godina iznosila oko tri odsto, i to u 2020.
Rastu plate u EPS-u, ali se investcije ne realizuju po planu
Troškovi plata beleže dalji rast, ukazuju naši analitičari, i u odnosu na isti period prethodne godinu su za četiri odsto veći, dok je ukupan broj zaposlenih za dva odsto niži. To ukazuje da je došlo do rasta zarada po zaposlenom.
Kada je reč o investicijama, analitičari primećuju da su ulaganja bila značajno manja u odnosu na plan. Kupovina nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme je umesto planiranih 100 milijardi dinara iznosila 28 milijarde dinara, što je niže i u odnosu na realizaciju tokom istog perioda prethodne godine od 47 milijardi dinara.
Međutim, veliki investicioni projekti u OIE u narednom periodu, poput najavljenog projekta solarnih elektrana od jedan gigavat kapaciteta, vrednosti 1,4 milijarde evra, trebalo bi ne samo značajno da povećaju raspoložive kapacitete koji trenutno iznose oko 7,4 gigavata već i da smanje karbonski otisak proizvodnje struje iz uglja”, ističe Zindović.
EPS za BBA: Glavne investcije ove godine revitalizacija “Đerdapa 1” i portal Uvid u račun
U izveštaju EPS-a za prvih devet meseci ove godine navodi se da je vrednost investicija EPS-a u tom periodu iznosila 41,3 milijarde dinara. Plan je bio 92,4 milijarde dinara.
Pitali smo EPS u koje projekte su uložena sredstva, a koji projekti nisu uspeli da budu realizovani.
“Najveći uticaj na manji procenat realizacije uticala je odluka da se ne pokreću poslovi u vezi sa izgradnjom termoelektrane ‘Kolubara B’, te nisu trošena planirana sredstva. Takođe, za velike projekte poput izgradnje bloka B3 u Kostolcu i postrojenja za odsumporavanje u TENT A, koji su skoro pri kraju, u prvih devet meseci nisu bili stvoreni uslovi za fakturisanje i plaćanje radova i opreme”, naveli su iz EPS-a.
Kada je reč o ostvarenim ulaganjima, jedan od najznačajnijih projekata koji je realizovan je revitalizacija hidroelektrane “Đerdap 1” iz sopstvenih sredstava EPS, a nastavilo se i sa investicijama na otvaranju Polja “E” i sa nabavkom neophodne opreme. Poseban segment ulaganja, dodaju iz EPS-a, jeste deo koji se tiče digitalizacije EPS Snabdevanja, a jedan od prvih projekata je portal Uvid u račun.
