Rezultati rada još uvek se analiziraju, ali preliminarna sagledavanja ekonomista kažu da će, uprkos svim teškoćama koje su nas pratile tokom 2015., Rudnici bakra u Boru sa proizvedenih oko 25.000 tona bakra u koncentratu zabeležiti mali plus u poslovanju, kaže direktor Nebojša Videnović. – Investicione potrebe svedene na one najnužnije, a poslovanje ispratila rigorozna štednja normativnog i repromaterijala, energenata i rezervnih delova. – Plan za 2016. otkopavanje 12 miliona tona rude, uklanjanje 22 miliona tona raskrivke i proizvodnja više od 26.000 tona bakra u koncentratu. – Prioritet za narednu godinu otvaranje „Cerova 2“
Direktor Rudnika bakra Bor o poslovanju u 2015. i planovima za narednu godinuRBB. – Iako je godina na izmaku bila jedna od težih i ostaće upamćena, pre svega, po velikom padu cene metala na Londonskoj berzi, padu koji je za sobom u bezdan povukao mnoge svetske rudnike, borski će u Novu, barem prema nekim preliminarnim rezultatima poslovanja, ipak zakoračiti iz plusa.
– Rezultati rada još uvek se analiziraju, ali preliminarna sagledavanja ekonomista kažu da će, uprkos svim teškoćama koje su nas pratile tokom 2015., Rudnici bakra u Boru sa proizvedenih oko 25.000 tona bakra u koncentratu zabeležiti mali plus u poslovanju – kaže direktor borskih rudnika Nebojša Videnović.
Pogled u retrovizor na, kako tvrdi, izuzetno tešku 2015, u makro plan stavio je borbu sa planiranim zadacima u proizvodnji i troškovima koji je prate.
Direktor Rudnika bakra Bor o poslovanju u 2015. i planovima za narednu godinu–Stalna ulaganja u rudarsku opremu i mehanizaciju, kao i u modernizaciju tehnologije flotiranja osnovni su preduslov i za održavanje proizvodnje i za njeno povećanje, a mi para za neka veća ulaganja u rudarstvo nismo imali. Investicione potrebe sveli smo na one najnužnije i otud je, recimo, zbog nedostatka utovarne i transportne mehanizacije ove godine trpelo raskrivanje borskih ležiša. Trudili smo se da bar ne ugrozimo proizvodnju rude i u tome uspeli – priča Videnović.
Česti zastoji u flotacijama prouzrokovani problemima na plaštovima mlinova direktno su uticali na kontinuitet tehnološkog procesa dobijanja koncentrata bakra, pa je zbog toga i proizvodnja u pogonima za pripremu mineralnih sirovina dodatno bila otežana. – Ove godine završavaju se ulaganja u okviru rekonstrukcije kriveljske flotacije koja su početa 2012., pa očekujem da će instalirana merno-regulaciona oprema doprineti postizanju optimalnih parametara tehnološkog procesa. Tehničko-tehnološka kontrola, praćenje procesa proizvodnje i rad postrojenja punim kapacitetom znatno će nam poboljšati sadržaj bakra u koncentratu. S druge strane, ugradili smo analizatore i PSM uređaje koji će smanjiti i troškove analiza uzoraka koje obavljaju ovlašćene laboratorije, a tako ćemo doći i do optimalnih parametara proizvodnog procesa koji vode ka smanjenju potrošnje normativnog materijala i energenata. Pošto projektovani parametri flotacijske prerade, između ostalog, zahtevaju i visoku aktivnost kreča da bi se postigla optimalna ph-vrednost, ove godine rekonsturisali smo AF-peći u „Zagrađu“ koje su poslednji put radile u vreme bombardovanja, 1999. godine. Ulaganjem u njihovo osposobljavanje povećali smo proizvodnju i kvalitet kreča, a uspeli smo i da rekonstrukcijom peći, odnosno prelaskom sa mazuta na ugalj smanjimo troškove normativnog materijala u ovom rudniku nemetala. Ove godine proizveli smo oko 40.000 tona komadnog kreča, triput više nego pre rekonstrukcije krečnih peći, pa je danas proizvodnja u granicama planirane i dovoljne za nesmetan rad flotacija i u RBB-u i u RBM-u – kaže Nebojša Videnović.
Direktor Rudnika bakra Bor o poslovanju u 2015. i planovima za narednu godinu–Pored finansiranja izgradnje novih objekata i rekonstrukcije postojećih, 2015. smo imali i nematerijalna ulaganja u osnovna sredstva, odnosno u izradu neophodne projektne i tehničke dokumentacije za Jamu i za proširenje kriveljskog flotacijskog jalovišta na „nulto“ polje. Tu su još i projekat regulacije Kriveljske reke u „nultom“ polju flotacijskog jalovišta i izgradnje kolektora u produžetku postojećeg tunela, elaborati geomehaničkih i geoloških istraživanja, planovi zaštite od udesa za jalovišta itd.
Direktor Videnović naglašava da je sva ulaganja, i to samo u ono najnužnije, u drugoj polovini 2015. ispratila rigorozna štednja normativnog i repromaterijala, energenata i rezervnih delova. Preduzete mere štednje odnosile su se, kako kaže, na bolju organizaciju utovara i transporta rude na površinskim kopovima, kao i na održavanje kontinuiteta proizvodnje u flotacijama, bez nepotrebnih zastoja i sa što kraćim intervencijama na opremi.
Racionalna potrošnja rezervnih delova i repromaterijala dovela je u red zalihe, pa je stanje u magacinima u odnosu na ono s početka godine sada zadovoljavajuće. Takođe, planskim održavanjem mehanizacije i procesne opreme smanjena je potrošnja ulja i i maziva.
–Nedostatak domaćih eksternih izvora finansiranja investicionih potreba bio je, a i još uvek je, hroničan problem cele RTB Bor Grupe, ne samo RBB-a. Od 2009, kada je počeo period ulaganja u oporavak borske kompanije i povećanje proizvodnje, pa do kraja 2013. godine u rudnike je ukupno uloženo 95 miliona evra sopstvenih para. Tim novcem nabavljen je deo visokokapacitativne rudarske opreme i pomoćne mehanizacije za borske rudnike, finansirana je celokupna rekonstrukcija kriveljske flotacije i obnavljanje proizvodnje u „Cerovu“. Takođe, redovno se ulaže u razvojna geološka istraživanja radi povećanja rezervi rude bakra, a i u sanaciju kolektora ispod jalovišta kriveljske flotacije – nabraja Videnović.
Izvor; Kolektiv
