Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Đedović tražila...

Srbija: Đedović tražila Tomaševićev supotpis na izbor članova Nadzornog odbora EPS-a

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Elektroprivreda Srbije dobila je novi Nadzorni odbor koji čine troje Norvežana, tri srpska stručnjaka mahom sa finansijskim iskustvom i predstavnik sindikata EPS-a, a nove članove izabrala je Dubravka Đedović, ministarka energetike, delujući u svom kapacitetu predstavnika vlasnika EPS-a u Skupštini akcionara ovog preduzeća.

 

Kako Demostat saznaje, izbor novog Nadzornog odbora koji po malo čemu podseća na stari odbor, nije protekao rutinski, jer je ministarka Đedović imala specijalan zahtev: Da v.d. generalnog direktora EPS-a Miroslav Tomašević stavi svoj potpis pored njenog na odluku o imenovanju novog sastava ovog organa. Tomaševićev supotpis je neobičan zahtev. Nadzorni odbor je organ koji nadzire rad generalnog direktora pa je praktično traženo da Tomašević odobri izbor sopstvenih šefova. U društvima razvijenije korporativne i političke kulture uz ovakav zahtev bi mogao ići i teži epitet od samo „neobičan“. Tomaševićev potpis naravno nije ni bio potreban, jer članove NO bira vlasnik preduzeća, u ovom slučaju Vlada Srbije, odnosno ministarka Đedović. Tako je i bilo.

 

Izvori Demostata upućeni u dešavanja oko izbora NO, navode da je Tomaševićeva saglasnost bila izraz potrebe ministarke energetike da pokaže da ima podršku rukovodstva EPS-a za radikalni zaokret u upravljanju ovim preduzećem koji je sama najavila, odnosno za „novu eru EPS-a“, kako je to formulisano u zvaničnom saopštenju o imenovanju NO. Ta potreba se onda tumači kao znak slabosti, budući da dolazi u trenutku najoštrijeg sukoba na relaciji Đedović – Tomašević, oličenog u javnoj razmeni izjava i saopštenja o kvalitetu rada upravo Miroslava Tomaševića. Ministarka energetike je naime prvo poslala niz kritika na navodno slabe rezultate, naročito termo-sektora u EPS-u, što je u javnosti protumačeno kao priprema terena za Tomaševićevu smenu, da bi direktor EPS-a na to odgovorio jednako javno, saopštenjem u kom moli ministarku da ne uznemirava javnost netačnim podacima – uz objašnjenje da je rad termoelektrana smanjen kako bi se (za razliku od ranijeg perioda) u njima na vreme sproveo remont, koristeći se aktuelnom dobrom hidrološkom situacijom. Tako deluje da se pokušaj napada na čoveka koji je u javnosti prepoznat kao spasilac EPS-a posle Grčićevog debakla Vladi Srbije vratio kao bumerang i to u najgorem mogućem trenutku.

 

aime, prethodno je ministarka pretrpela još jedan poraz kada je dojučerašnji Nadzorni odbor (od čijih članova nijedan nije ostao u novom sastavu) odbio predlog MVM-a o izdvajanju 11 hidroelektrana iz EPS-a u zajedničku firmu sa mađarskim partnerom. Ne samo da je predlog iza kog je ona stala odbijen, već je došlo i do niza kritika struke protiv vlasti, nakon što je stvar postala javno poznata – za šta je ministarka takođe optužila rukovodstvo EPS-a, koje „nije dobro predstavilo“ ceo projekat javnosti. Upućeni sumnjaju da je poslednja salva kritika na Tomaševićev račun sasvim moguće zapravo bila odmazda za njegovo odbijanje da svojim potpisom da kredibilitet novom Nadzornom odboru. Međutim, da je on na to pristao, on bi time stao iza strategije čiji je kreator neko drugi, a ne EPS, pa čak ne ni Ministarstvo energetike, nego norveška konsultantska kompanija Ristad enerdži. Time bi suštinski pristao i na svoju smenu, kao deo nove „profesionalizacije“ menadžmenta EPS-a koju je zamislio Ristad.

 

Ovako, odbivši izdvajanje limsko-drinskih hidroelektrana i odbivši da stavi svoj supotpis na izbor novog NO, Tomašević zadržava pravo da u slučaju da ne bude imenovan za direktora EPS-a na predstojećem konkursu, verodostojno tvrdi da je smenjen zbog protivljenja rasparčavanju nacionalne energetske kompanije, i to uprkos tome što je ostvario ozbiljne rezultate u stabilizaciji sistema nakon najvećeg kraha još od bombardovanja 1999. godine.

 

Crtica koja prolazi prilično neopaženo, a koja može biti indikativna u pokušaju tumačenja aktuelne situacije jesu i sastav novog Nadzornog odbora i mesto njegovog imenovanja. Ako je proklamovani cilj depolitizacije i profesionalizacije upravljanja EPS-om ujedno i stvarno opredeljenje ove vlasti, zašto su novi članovi EPS-ovog odbora predstavljeni u prostorijama Vlade Srbije, a ne u EPS-u? Kakav je to signal „depolitizacije“ kad su nove članove najvišeg rukovodstva EPS-a stavili da se slikaju ne ispred logoa kompanije koju treba da vode, nego ispred banera Vlade Republike Srbije. Kakav je to signal izvršnim organima EPS-a, kakav radnicima i kakav javnosti? Sastav NO je drugi signal.

 

Ne samo da su tri člana iz Norveške odabrana uz zvanično objašnjenje da je to urađeno „jer želimo da jačamo veze sa Norveškom“ – što je takođe direktno suprotno „depolitizaciji“ i „profesionalizaciji“ upravljanja EPS-om, budući da je sada i zvanično, sastav članova bio motivisan političkom željom za saradnjom dve zemlje, a ne čisto poslovnim razlozima koji ne poznaju nacionalnost, već i biografije tih članova ukazuju da se mahom radi o kadrovima sa snažnim političkim iskustvom po norveškim ministarstvima i međunarodnim organizacijama. Što samo po sebi ne znači da im nedostaju kompetencije za dobijene funkcije, naročito što svi imaju i iskustvo na neki način vezano za energetski sektor, ali ukazuje na način razmišljanja srpskih vlasti koje su smatrale da su baš takvi kadrovi, sa dominantno političkim iskustvom, danas potrebni EPS-u kao podsticaj njegovoj depolitizaciji. Na kraju, trzavice u EPS-u, ne mogu se posmatrati izolovano od šireg političkog okruženja u zemlji, koje je trenutno obeleženo masovnim protestima protiv vlasti. Tako posmatrano, srpskoj vlasti, koja je upravo najavila moguće prevremene izbore, i paralelno odlučila da podeli novac deci, penzionerima, medicinskom osoblju, prosvetarima i vojsci, najmanje treba još jedan otvoreni front, i to u EPS-u čiji su rudari umeli da budu tas na vagi u nekim od najkrupnijih političkih zaokreta u novijoj istoriji Srbije.

 

Zato ne čudi, što je nakon što je konverzija EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo izrazito negativno primljena u radničkim krugovima, koji sumnjaju da se iza tog poteza krije najava privatizacije, i nakon što je u opštoj i stručnoj javnosti jednako loše primljena vest o pokušaju izdvajanja hidroelektrana iz sastava EPS-a – Ministarstvo energetike brzo najavilo podizanje plata u Elektroprivredi Srbije.

 

Tumačena u kontekstu takve opšte situacije, karakterisane nizom nepopularnih i loše dočekanih poteza Ministarstva energetike u trenutku najveće nestabilnosti Vlade Srbije, možda čak od dolaska SNS na vlast, odluka da se supotpisom interno i eksterno popularnog direktora EPS-a, traži javna podrška za još jedan nepopularni potez kakav je izbor Nadzornog odbora sa tri stranca u njemu, deluje koliko iznuđeno toliko i logično. Jedini problem je što taj supotpis nije dobijen, preneo je Demostat.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

BiH: HE Višegrad u martu proizvela 103 GWh

  Hidroelektrana Višegrad je u martu proizvela 103 GWh električne energije, što je za 12% više u odnosu na februar, kada je proizvodnja električne energije iznosila 91,9 GWh. U martu 2023. HE Višegrad je proizvela 157,7 GWh električne energije, dok je godišnja...

Srbija: Šta donosi primena tržišnih cena struje i gasa?

Zbog energetske krize, Vlada je cene struje i gasa držala pod kontrolom. Od maja cena se formira na tržištu i stekli su se uslovi za pojeftinjenje za privredu - struje za više od 20 odsto, a gasa 15 procenata. Za...

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!