Interesovanje za dobijanje električne energije putem solarnih elektrana u Srbiji nije bilo naročito veliko, sve dok se nije pojavio Nacrt Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji se našao na javnoj raspravi početkom 2021. godine. Tada je posebnu pažnju privukao koncept kupca-proizvođača, odnosno prozjumera (eng. prosumer, od reči producer = proizvođač i consumer = potrošač), koji se dotad nije primenjivao.
Ovo je značilo da se otvara mogućnost da i građani i privreda proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe i prodaju višak na tržištu, odnosno da proizvode i prodaju zelene kilovate. Pre Zakona o korišćenju OIE, godinama unazad nije bilo dugoročnog sistemskog pristupa, dok je period otplate za investicije poput solarnih sistema bio prilično neizvestan.
DK Bramid – Proizvodnja i prodaja gorionika i ringli
Naime, nisu postojale državne subvencije u ovoj oblasti, niti bilo kakav vid podsticaja, a nije postojala ni zakonska regulativa. Takođe, ni Elektroprivreda Srbije (EPS) nije bila zainteresovana za takvu vrstu saradnje, pa se retko ko upuštao u ovakve projekte.
Prvi pozitivni koraci načinjeni su 2017. godine kada je EPS usvojio novi Pravilnik o radu distributivnog sistema, a rastu interesovanja za instaliranje solarnih panela doprinela je i sve veća svest o pozitivnom uticaju koji ovakvi sistemi imaju na životnu sredinu.
Tako je već Nacrt Zakona o OIE predstavljao pravo osveženje, ne samo za one koji se bave izgradnjom solarnih elektrana, već i za privatne snabdevače električnom energijom, koji su dobili mogućnost da iskoriste sve benefite postavljanja ovakvih sistema, kao što su energetska nezavisnost i ušteda.
Te 2021. godine je i Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) promovisalo koncept prozjumera kao mogućnost da građani koji se odluče za korišćenje OIE ostvare direktnu korist kroz manje račune i dodatni prihod. U Ministarstvu rudarstva i energetike za Biznis.rs je tada objašnjeno da u prethodnom periodu postavljanje solarnih panela nije bilo naročito stimulativno za građane.
„Snabdevač će imati obavezu da kupcu-proizvođaču ponudi ugovor u okviru koga će biti uređene navedene mogućnosti. Jedina novina u pogledu priključenja u odnosu na dosadašnju praksu jeste ugrađivanje dvosmernog brojila, koje bi omogućilo registrovanje električne energije u oba smera“, naglasili su iz resornog ministarstva za naš portal.
Prema tadašnjim podacima, do marta je u Srbiji bilo izgrađeno 135 solarnih elektrana ukupne snage 11 megavata (MW). Zakonom o korišćenju OIE uveden je i novi vid podsticajnih mera u vidu tržišnih premija za proizvođače električne energije koji koriste OIE, po ugledu na zemlje Evropske unije, kao što su fid-in tarife i aukcije.
Podsetimo, fid-in tarifa je mehanizam koji proizvođačima energije iz obnovljivih izvora pruža fiksnu cenu za energiju koju proizvode. Ova tarifa se postavlja za svaku tehnologiju pojedinačno i obično važi za određeni broj godina.
Usled poskupljenja u gotovo svim industrijama cene solarnih sistema porasle su u prošloj godini u proseku između 10 i 20 odsto. Iako je Zakon o korišćenju OIE usvojen 2021. godine, polovinom 2022. godine i dalje je koncept prozjumera postojao samo u teoriji, jer je proces prijavljivanja iziskivao više vremena i strpljenja.
U statusu prozjumera električne energije u Srbiji je u maju prošle godine bilo 21 domaćinstvo, kao i dva pravna lica. Tada je državna sekretarka ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković najavila da će sledeći korak biti obavezno postavljanje solarnih panela prilikom gradnje novih objekata.
Takođe, na Međunarodnoj stručnoj konferenciji – „Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana?“ – izvršni direktor EPS-a za poslove snabdevanja Radovan Stanić istakao je da se ta kompanija uskladila sa propisima i omogućila olakšanu proceduru za prozjumere.
„Ova oblast u Srbiji eksponencijalno raste i biće izdata četiri računa za prozjumere, i to za elektranu Grunera u Vlasotincu i tri domaćinstva sa solarima na krovovima. Postoji 81 podnet zahtev za ugovore, od čega je 51 ugovor zaključen, i to 43 sa građanima, a osam sa kompanijama. Prozjumeri za EPS znače smanjenje pritiska na sopstvenu proizvodnju i potrebe za uvozom“, naveo je on.
Vlada Srbije uredila obaveze prozjumera i snabdevača
Kako bi olakšala prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije Vlada Srbije usvojila je u avgustu 2021. godine Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između prozjumera i snabdevača, koja se odnosi na domaćinstva, stambene zgrade i pojedinačne stanove u zgradama, kao i na firme.
Preduslov za donošenje Uredbe bilo je donošenje Zakona o obnovljivim izvorima energije, kao i izmene Zakona o energetici. Pre toga, uslovi i procedure da se postane prozjumer bili su veoma komplikovani i trajali su mesecima, zbog čega su mnogi odustajali na samom početku. Ipak, u praksi je došlo do niza problema i nakon njenog usvajanja.
Prozjumer Ivan Lukić je za Biznis.rs u septembru prošle godine rekao da je Uredbom definisano da se vrši neto merenje i da se porez, akciza i sve naknade naplaćuju na utrošenu električnu energiju.
„Utrošena struja predstavlja razliku energije koju smo preuzeli od EPS-a u trenucima kada nemamo proizvodnju i one koju smo proizveli kao naš višak i predali u distributivnu mrežu. Dakle, naši viškovi se nigde ne skladište, nego se kilovati distribuiraju dalje i prodaju, dok prihode ubire EPS, što je sve u redu, jer je Uredbom zamišljeno da mi možemo te viškove da povučemo u bilo kom trenutku tokom jedne obračunske godine“, objasnio je tada naš sagovornik.
Do problema je došlo u decembru 2021. godine kada EPS upućuje pitanje kako da vrši obračun poreza akciza i naknada ka prozjumerima električne energije. Ministarstvo finansija dalo je tada svoje mišljenje po kom se vrši obračun, po kojem treba da plaćaju porez, akcizu i naknade na svu preuzetu električnu energiju, a ne na utrošenu. Dakle, prema rečima Lukića, ministarstvo je opovrglo svoje prvobitno pozitivno mišljenje nakon kojeg je Uredba i usvojena.
Prve stambene zajednice prozjumera u Srbiji
Ako je veliki izazov postati kupac-proizvođač domaćinstvima i privredi, još je komplikovanije kada je reč o stambenoj zajednici. U Registar kupaca-proizvođača, kada su u pitanju stambene zajednice, kao prva je upisana zgrada iz Pančeva.
Prva prozjumerska stambena zajednica priključena je na sistem 5. decembra 2022. godine, a instalisana snaga solarne elektrane je 9,5 kilovata (kW). Cela procedura oko papirologije trajala je osam do devet meseci, prenela je eKapija.
Stambena zajednica iz Niša je posle zgrade iz Pančeva dobila status prozjumera, što je bila inicijativa stanara koji su želeli da ostvare to svoje pravo. Međutim, ovde je reč o specifičnom slučaju gde tri zgrade čine jednu stambenu zajednicu, tako da je proces dodatno zakomplikovan.
Solarni paneli snage 74,5 kW i tri punjača za električna vozila sa četiri mesta za punjenje, pojedinačne snage 22 kW, instalirani su u okviru projekta “Fotonaponska solarna elektrana sa punjačima za električna vozila – stambeni kompleks Magdon Niš” koji su sproveli Centar za održivi razvoj energetike (CORE) i stambena zajednica tri zgrade iz Niša.
Prednosti i mane ulaska u status prozjumera
Može se zaključiti da status prozjumera električne energije ima više prednosti, ali postoje i određene manjkavosti. Prednosti uključuju mogućnost proizvodnje sopstvene energije, manje račune za struju, mogućnost vraćanja viška energije u elektromrežu, ali i dobijanje finansijskih podsticaja.
Mane se odnose na visoke početne troškove instalacije (koji su delom smanjeni za određene opštine u Srbiji kroz subvencije za instalaciju solarnih panela), zatim ograničenja u vezi sa veličinom solarnih sistema, ali i regulatorna pitanja koja mogu uticati na povrat ulaganja.
Solarni paneli pružaju brojne prednosti kao održivo rešenje za proizvodnju električne energije, ali postoje i ograničenja koja se odnose na geografske i estetske faktore, kao i nedostatak jasnih pravila za reciklažu (rok trajanja panela je oko 30 godina). Jedna od najvećih prednosti ulaska u status prozjumera je elektroenergetska nezavisnost, posebno uzevši u obzir veliki rast cena energenata, za koje je neizvesno kako će se kretati i u budućnosti, prenosi biznis.rs.
