Pojedini mediji su spekulisali da je i prilikom ove posete kineskog predsednika Si Đipinga Srbiji, Aleksandar Vučić „molio“ da kineske kompanije kupe rudnik Lece, nadomak Medveđe. Nadležna ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je tako nešto demantovala, ali činjenica je da ovo nije prvi put da Vučić pokušava da „nagovori“ kineske prijatelje da kupovinom ovog rudnika u stečaju, „reši neizvesnu sudbinu“ zaposlenih rudara u ovoj, siromašnoj, opštini preševske doline.
Da ne bude zabune, rudnik nije državni još od 2008. godine. U 100 odstotnom je vlasništvu Koncerna Farmakom M.B. koji je tačno jednu deceniju u stečaju.
I sam rudnik je u stečaju od maja 2017. godine, a kako Forbes Srbija saznaje iz dobro obaveštenih izvora, tokom ovog leta moguće je oglašavanje njegove prodaje, prvi put od pokretanja stečajnog postupka.
Stečajna upravnica Ljiljana Jovanović kaže za Forbes Srbija da su u toku završne pripreme zakonski potrebne dokumentacije za prodaju rudnika.
„Prodavaće se verovatno kao pravno lice javnim nadmetanjem, ali o tome će odluku doneti Odbor poverilaca“.
U rukama Bogićevića
Koncern Farmakom Miroslava Bogićevića kupio je ovaj radnik aprila 2008. u trenutku kada je država sprovodila privatizaciju društvenih preduzeća, a Bogićević je uzbrano širio svoje poslovno carstvo.
Lece je bio samo jedan od brojnih rudnika koje je Farmakom tih godina privatizovao, kako su pisali domaći mediji, a već dve godine kasnije Bogićević je tvrdio da se u njemu nalaze značajne rezerve zlata, tačnije da su hemijske analize olovnog koncentrata pokazale da je to najveći rudnik zlata u Evropi.
Inače, u rudniku Lece, nadomak Medveđe eksploatišu se olovo i cink, ali i srebro i zlato, kao nusproizvodi.
Umesto njegovog ubrzanog razvoja, međutim, dolazi nedugo zatim do problema u poslovanju. Ti problemi dodatno su usložnjeni kada je Bogićević uhapšen pod optužbom da je zajedno sa pojedinim bankarima namerno i svesno izvlačio novac iz državnih banaka, kako bi na taj način pribavio imovinsku korist.
Bogićević je prošle godine osuđen na pet godina zatvora, da bi aprila ove godine Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.
Koncern Farmakom, vlasnik brojnih domaćih preduzeća, a među njima i rudnika Lece, dospeva u stečaj te godine kada je Bogićević uhapšen.
U rudniku je, s druge strane, stečaj pokrenut tri godine kasnije, maja 2017. godine i u tom statusu je i danas.
Razlog je kredit poslovnih banaka, predvođenih Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), delom grupacije Svetske banke, dat 2011. godine, a solidarni dužnici bile su gotovo sve najveće kompanije koje su poslovale u sastavu Koncerna Farmakom.
U rešenju Privrednog suda u Valjevu iz maja 2017. stoji da ovaj sud usvaja predlog IFC-a, Komercijalne banke, brokersko-dilerskog društva Mediolanum invest i Halk banke o pokretanju stečajnog postupka u rudniku Lece. Razlog je kredit, odnosno dva kredita koje su ove banke dale Koncernu u ukupnom iznosu od 120 miliona evra, pošto je pozajmica najpre iznosila 70 miliona evra, da bi krajem 2011. godine tri banke, Komercijalna, Inteza i Čačanska (Halk banka kasnije) pozajmile Farmakomu još 50 miliona.
U međuvremenu, Banka Inteza je svoje potraživanje od 10 miliona evra prodala firmi Mediolanum invest koja na taj način postaje jedan od poverilaca.
Upravljanje povereno Britancima
Dve godine pre nego što je u rudniku, kao solidarnom dužniku za uzeti kredit Farmakoma, proglašen stečaj, ovim rudnikom upravljao je britanski fond Life stone capital, registrovan u Dubaiju, na osnovu ugovora o upravljanju koji su napravili s Bogićevićem.
Poznato je i da su po dolasku britanskog menadžmenta u rudnik radnicima isplaćene zaostale zarade, kao i obaveze prema državi koje je imao ovaj deo posrnule Bogićevićeve imperije.
Inače, specifičnost ovog rudnika je i njegovo izuzetno uspešno poslovanje poslednjih godina. Iako je već punih sedam godina u stečaju, rudnik neprestano posluje i njegovi finansijski rezultati su sve bolji.
Finansijskog izveštaja za 2023. godinu, međutim, još nema na sajtu Agencije za privredne registre, a razlog se krije u činjenici da je ovo preduzeće dostavilo nepotpun izveštaj.
„Dostavljeni dokument ne može se smatrati Revizorskim izveštajem sa finansijskim izveštajem koji je bio predmet revizije“, piše u obrazloženju APR-a.
Izvor Forbes Srbija kaže da se objavljivanje finansijskog izveštaja svesno prolongira, kako bi se što duže u tajnosti držali poslovni rezultati koji kažu da je rudnik Lece zabeležio „izuzetno uspešnu 2023“, jer je krajnja namera da se on proda daleko jeftinije od onoga koliko zaista vredi.
Ljiljana Jovanović kaže da je bruto profit u 2023. godini bio 1,49 milijardi dinara, što je povećanje u poređenju sa 2022. kada je iznosio 1,37 milijardi dinara.
Drugim rečima, dobit rudnika pre oporezivanja u prošloj godini povećala se u poređenju sa 2022. za 126 miliona dinara.
Uvid u ranije finansijske izveštaje pokazuje da je rudnik Lece iz godine u godinu beležio sve bolje poslovne rezultate.
Rudnik je u 2022. godini za koju su poznati rezultati poslovanja povećao ukupne prihode sa 3,27 milijarde na 3,76 milijardi dinara, dok mu je neto dobit u 2022. godini bila 1,15 milijardi dinara.
Rudnik vredi najmanje 100 miliona evra?
Naš izvor kaže da rudnik u ovom trenutku vredi najmanje oko 100 miliona evra, ali da će verovatno biti prodat za oko 30 odsto od te vrednosti.
„Zbog skoka cena zlata, ali i rezervi metala u ovom rudniku, njegova potencijalna vrednost je daleko veća, samo rezerve zlata vrede pola milijarde dolara. Za rudnik Lece interesuju se investitori iz Kine, Velike Britanije, Kanade, Australije, Indije, ali i iz Srbije. Verujem da će rudnik biti procenjen znatno manje od njegove stvarne vrednosti i vrednosti rezervi koje se u njemu nalaze, odnosno da će biti prodat za nekoliko desetina miliona evra“, tvrdi izvor Forbes Srbija.
Odgovore o njegovoj vrednosti zna Odbor poverilaca, ali prema rečima Ljiljane Jovanović, stečajne upravnice, ona ne može govoriti o tome javno.
„S obzirom na to da poverioci nisu dali svoje mišljenje o proceni, ne bih mogla reći kolika je procenjena vrednost rudnik, osim da je u odnosu na početnu povećana devet puta. Elaborat o rezervama usvojen je juna 2020. ali o visini rezervi se ne mogu javno izjašnjavati“, kaže ona za Forbes Srbija navodeći da ne može reći ni ko su najveći poverioci.
S druge strane, izvori Forbes Srbija potvrđuju da su gotovo sve banke, uključujući i IFC pre nekoliko godina prodale svoja potraživanja, pa se kao najveći pojedinačni poverilac pominje firma Mediolanum invest koja je još 2015. godine otkupila potraživanja Banke Inteza.
Nezvanično se može čuti da je suvlasnik ove firme Velimir Jovanović jedan od zainteresovanih kupaca za rudnik Lece. Inače, Jovanovićeva firma M.I. Finance iz Šapca postala je pre nekoliko godina vlasnik Mlekare Šabac, nekada takođe dela Bogićevićeve poslovne imperije.
Iako je u stečaju već sedam godina, do sada nije bilo javnog nadmetanja za prodaju rudnika Lece, a nije organizovana ni prodaja imovine. S druge strane, bilo je gotovo 20-ak delimičnih deoba, a prema rečima stečajne upravnice do sada je namireno 19,76 odsto potraživanja poverilaca, i to iz ostvarene dobiti rudnika.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika nenamirena potraživanja iznose nešto više od 18,1 milijardu dinara, što je više od 150 miliona evra.
Rudnik Lece je na kraju 2022. zapošljavao 417 ljudi, prenosi Forbes Srbija.
