Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Srbija: Da li domaćinstva u Srbiji plaćaju najnižu cenu električne energije u Evropi?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Cena električne energije za domaćinstva u Srbiji, i pored tri poskupljenja u prošloj godini, i dalje je među najnižim u Evropi, ali informacija nadležnih da je reč o drugoj najnižoj ceni električne energije na Starom kontinentu ipak nije tačna.

Naime, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je izjavila da je cena struje za domaćinstva u našoj zemlji najniža u Evropi ne računajući Mađarsku.

Najsvežiji podaci pak pokazuju drugačije. Prema HEPI-ju (Indeksu cene energije u domaćinstvu) jeftiniju struju od domaćinstava u Srbiji (cena 10,48 evrocenti po kilovat satu) imaju individualni potrošači u Mađarskoj (9,68 evrocenti) i Ukrajini (6,71 evrocenti).

Iako se podaci vezani za ovu tematiku, a kada je reč o ceni struje za domaćinstva u Rusiji i Belorusiji, ne mogu naći ni u HEPI-ju, ali ni na Evrostatu, jednostavno jer se takva vrsta statistike za njih ne vodi, uvidom u druge dostupne izvore može se utvrditi da u obe zemlje cena struje za domaćinstva iznosi 6,4 evrocenta po kilovat satu.

Inače, HEPI analizira cene struje u zemljama Evropske unije, državama Energetske zajednice poput Crne Gore, Norveške, Srbije i Ukrajine kao i Velike Britanije i Švajcarske. Sa druge strane, ne donosi podatke o cenama struje za domaćinstva u nekoliko evropskih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Turska i Moldavija.


Ako se analiziraju podaci Evrostata, a oni su poslednji put dosad urađeni za prvu polovinu 2023. godine, može se utvrditi da su u tom trenutku nižu cenu struje od Srbije (9,6 evra za 100 kilovat-sati) imale Turska ( 8,4 evra za 100 kilovat-sati i Bosna i Hercegovina ( 8,7 evra za 100 kilovat sati).

Nadležni u Srbiji često vole da ističu da su cene struje za domaćinstva kod nas niže nego u Evropi, ali pri tome ne navode da su na ovim prostorima niža primanja nego u većini država u kojima je električna energija skuplja nego kod nas.

Ipak, podaci koji su izneti u ovom teksu pokazuju da i u zemljama u kojima je prosečna plata veća nego što je to slučaj u Srbiji, a to su Mađarska i Rusija, domaćinstva električnu energiju plaćaju jeftinije nego što je to slučaj kod nas.

S obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji oko 767 evra a medijalna, dakle ona koju prima polovina zaposlenih u zemlji, do 595 evra dok minimalna zarada jedva prelazi 400 evra sasvim je jasno da je jedini razlog za nisku cenu struje, u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja, taj što su primanja građana takođe niska. Drugim rečima da je ona veća nego što jeste ogroman broj građana ne bi mogao da izmiri svoje račune za korišćenje električne energije.

Da je životni standard u našoj zemlji prilično nizak potvrđuje i to što aktuelna vlast iz godine u godinu odobrava besplatne vaučere za letovanje u Srbiji i na njih imaju prava svi zaposleni za zaradama do 80.000 dinara mesečno. Dakle reč je o iznosu koji je veći i od maksimalnog nivoa medijalne zarade u Srbiji.

Ono što je još izuzetno važno naglasiti je i to da ako se uzme u obzir da se iznos prosečnog računa za električnu energiju za domaćinstva posle poskupljenja do kojih je došlo u prošloj godini zarad realizacije dogovora o kreditiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, popeo na oko 4.400 dinara mesečno, odnosno dostigao nivo od oko 37 evra, a da je, sa druge strane, struja samo jedna od stavki za plaćanje koju građani moraju da izmire i to u veoma nepovoljnim uslovima inflacije i ekonomske krize, ne bi se moglo zaključiti da je struja u Srbiji jeftina.

Takođe, s obzirom na nizak životni standard stanovništva ne može se konstatovati ni da je činjenica da je u većini drugih zemalja Starog kontinenta struja za domaćinstva skuplja nego kod nas, bilo kakva uteha za građane Srbije, prenosi Danas.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 4 i 75 evra/MWh

  Prema analizi AleaSoft Energy Forecasting, u prvoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije pale su u odnosu na prethodnu nedelju. EPEX SPOT tržište Belgije i Francuske zabeležilo je najveći procentualni pad od 51%, odnosno 75%. Na ostalim...

Crna Gora: Raspisan tender za izgradnju dalekvoda vredan 1,6 miliona evra

Uprava za kapitalne projekte Crne Gore raspisala je tender za izgradnju elektroenergetske infrastrukture za potrebe napajanja kompleksa Cmiljača električnom energijom. Reč je o dalekovodu 35 kV, od trafostanice (TS) 110/35 KV Ribarevine do TS 35/10 KV Cmiljača. Za ovaj tender opredeljeno...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!